Od prvih sovjetskih sondi na Veneri pa do ’Huygensa’ na Titanu, roboti koje smo slali na druge svetove normalno ostaju napušteni na svojim novim lokacijama, osuđeni da nikada više ne ugledaju ljudsko biće, što je poslužilo kao inspiracija za ovaj srcecepajući strip o Marsovom roveru ‘Spirit’.
Samo jedan međuplanetni istraživač je uspeo da izbegne tu usamljeničku sudbinu. Nasina sonda „Surveyor 3“, letilica koja je sletela na Mesec 20. aprila 1967. godine – u jedan četvrtak pre 18.275 dana, odn. 50 godina i 11 dana – doživela je posetu astronauta Pete Conrada i Alana Beana sa „Apolla 12“ tokom njihove dduge šetnje po Mesecu 20. novembra 1969. godine.
Verovatno jedna od najboljih slika u istoriji osvajanja kosmosa. U samo jednom kadru robot, lunarni modul i Čovek.
Kako je „Surveyor 3“ zaslužio tu čast da postane jedini kosmički aparat koga su ljudi ikad posetili na stranom svetu? Lender je posedovao nekoliko stvari koje su ga kvalifikovale za to, a najviše to što je sleteo u Okean Oluja (lat. Oceanus Procellarum). Veruje se da je to ogromno lunarno „more“ nastalo u kataklizmičnom udaru koji se dogodio u ranoj istoriji Meseca (mada postoje i druge teorije njegovog nastanka koje se suprotstavljaju hipotezi udara).
U svakom slučaju, Okean Oluja[1] bogat bazaltnim stenama, koje su ustvari nastale u vidu padavina istopljene lave, postao je tokom 'Kosmičke trke' vrlo popularna destinacija za istraživanje. U vreme kada je „Surveyor 3“ sleteo tamo, ogromni basen prečnika skoro 3000 km već je postao dom njegovom prethodniku, „Surveyoru 1“, zajedno sa tri sovjetska lendera „Луна“ (5, 9 i 13), kao i Nasinom impaktoru „Ranger 7“.
U znak priznanja tom izuzetnom poduhvatu, Međunarodno astronomsko udruženje je region u koji je sleteo „Apollo 12“ zvanično nazvalo Mare Cognitum, odn. “Poznato More” (zbog brojnih sondi koje su već sletele tu), iako je astronaut Konrad, zapovednik misije, više volio da ga zove jednostavno “Pitov parking”.
|
Naime, kada je nedugo posle rata započeto kosmičko istraživanje, većina je bila koncentrisana na rekorde. Ponekad se zaboravlja činjenica da na Mesecu postoji 6 lokacija na koje su sleteli ljudi, ali između misija postoje velike razlike. Recimo, između posada „Apolla 11“, koji je sleteo u julu 1969, i „Apolla 12“ (sleteo 4 meseca kasnije) postojala je prilična netrpeljivost. Pošto je pritisak „prvog“ nestao, na mnoge načine misija „Apolla 12“ je postala „najsmešnija“. Posada nije bila pod pritiskom, pa su šale i fazoni samo vrcali. Takve su bile i prve reči Konrada na Mesečevoj površini. Iako reči prvog čoveka na Mesecu danas ume da (makar) parafrazira svaki intelektualac koji drži do sebe, Konradovih reči može da se seti samo jako mali broj. „Jupiii! Čoveče, možda je to bio mali korak za Nila, ali je za mene ogroman!“ još manje ljudi zna da su te reči produkt Konradove opklade ($500) sa jednim novinarom koji je tvrdio da su Armstrongove reči bile unapred napisane u Nasi, te da će i Konrad morati nešto „pametno“ da izgovori... Zna se da nikad nije podigao pare. |
Pored interesantnog geološkog materijala, lokacija je odabrana i zato što je „Apollo 12“ imao zadatak da sleti jako precizno. „Surveyor 3“ je predstavljao izuzetnu metu jer je bio opremljen skupom opremom, uključujući daljinski kontrolisanu TV-kameru, koju je NASA želela da bude demontirana i vraćena na Zemlju radi proučavanja.
Alan Beam istražuje sondu. U pozadini se vidi lunarni modul „Interpid“.
Mesto sletanja koje je fotografisao „Lunar Reconnaissance Orbiter“ 2009.
Dve godine i sedam meseci pošto je „Surveyor 3“ dodirnuo površinu (prethodno odskočivši dvaput), Konrad i Bin su uspešno sleteli na nekih 180 metara dalje, ali ipak dovoljno blizu da robotska sonda bude zaprašena peskom koji je podigao kočioni motor „Interpida“, lunarnog sletnog modula. Astronauti su posetili sondu tokom svoje druge šetnje, fotografisali ga i skinuli neke bitne delove s njega.
Video snimak posete „Surveyora 3“.
Ruka snimljena prilikom posete. Mogla je da pokupi 100cm3 regolita. Desno je TV kamera, danas u muzeju u Vašingtonu
„Hej, imamo jedan divni braon 'Surveyor' ovde, Hjustone,“ javio je Bin kada su stigli, prema Nasinom flight journalu, skrećući pažnju na sloj lunarne prašine koja se nakupila na sondi. “Staklo je još tu [na kameri]. Ništa nije slomljeno”.
Uzbuđenje astronauta zbog posete lenderu vidljivo je i kroz transkript njihovog EVA. Perspektiva oko lendera već im je bila dobro poznata jer su proučavali 6315 fotografija napravljenih tokom kratke radne nedelje (lender nije preživeo hladnoću prve lunarne noći, i poslednji put je kontaktiran 3. maja 1967.).
Ipak, neke stvari su im bile nove, kao što je trag erozije uočen na četiri plitka rova (duboka 18 cm) koje je iskopala robotova električna ruka za sakupljanje uzoraka.
„Okay. Prilazimo stvarno polako,“ kazao je Bin prilazeći mrtvom robotu. „Hej, možete da vidite ... Pogledaj tamo gde je kopao. Još uvek može da se vidi ... Čoveče, biće to divne fotografije kako je izdržao ovde još od ... Ne liči na slike ovoga koje smo videli davno. Ovo će biti dobro.“
Astronauti su naročito bili za to da donesu ruku za uzprke sa letilice.
(Snimak s ekrana transkripta „Apolla 12“).
Ali zbog ograničenog vremena predviđenog za EVA, ljudi su uskoro morali da se posvete drugim obavezama. Nastupio je tužan trenutak: skinuvši mu najvrednije delove, „Surveyor 3“ je ponovo napušten. Ovog puta zauvek...
Ako se i kada se ljudi ponovo budu vratili na Mesec, ili čak odu i na Mars, susreti sa našim robotskim pionirima možda će biti uobičajeniji. Mnogi kosmički naučnici se slažu da bi mesta sletanja trebala da ostanu potpuno netaknuta, čime bi se zaštitilo uništavanje podataka i sprečila kontaminacija.
Jer je kamera “Surveyora 3” izazvala pravi mali skandal kada je vraćena na Zemlju i kada su u njoj pronađene neke bakterije (Streptococcus mitis), sugerišući da mikroskopski život može da preživi čak i dvogodišnju izloženost kosmosu. Zaključeno je da je kamera kontaminirana nakon sterilizacije (jedan tehničar je slučajno kinuo u nju), što je naložilo striktnije laboratorijske procedure u Nasi.
NASA je predložila da se veštačka granica širi na 75 metara od lunarnog modula „Apolla 11“.
U svetlu navedenih predloga, možda će “Surveyor 3” ostati jedini brod ikada koji su posetili ljudi na drugoj planeti, dok će ostali možda ostati da polako rđaju u mraku, milijardama godina, sami.
[1] Jedino lunarno more koje je dobilo naziv okean. Neke terorije kažu da je nastalo udarom asteroida kojom prilikom je nastalo more lane duboko par stotina km. Druge terorije smatraju da je nastalo procesima unutar Meseca.
