26. aprila rano ujutro po našem vremenu sonda „Cassini“ je stigla tamo gde do sada nijedan ljudski artefakt nije bio. Tog dana je „Cassini“ prvi put proletela kroz procep između planete i prstenova. To je prvi od 22 slična koraka koja će veteran napraviti pre nego što bude uništen u Saturnoovoj atmosferi 15. septembra. Ovo je nesumljivo najspektakularniji deo impresivnog „Grand Finala“ misije. Mada na prvi pogled proletanje kroz procep izgleda kao rizičan manevar, ta „rupa“ je široka skoro kao čitav naš Mesec, tako da je to ipak bilo dovoljno komotno.
Poslednji snimak „Cassinijeve“ širokougaone kamere pred ulazak u procep između Saturna i prstena D68, najbližeg planeti dela najbližeg prstena D. Naravno da lupam, jer takvih slika nema niti će biti, sem ovakvih koje majstori prave na računarima.
Međutim, opasnost je pretila od enormne brzine sonde. „Cassini“ je presekao ravan prstenova krećući se brzinom od skoro 124.000 km/h, tako da je, logično, postojao rizik da neka zalutala čestica napravi nepopravljivu štetu. Zbog toga je „Cassini“ proleteo kroz procep sa glavnom antenom – prečnika 4 metra i proizvedenom u Italiji – okrenutom u napred, kao moćnim štitom.
Hariken na Saturnovom severnom polu kako ga je video „Cassini“ 26. aprila. Sliku objavila NASA/JPL.
Ako instrumenti „Cassinija“ potvrde da je gustina prašine u procepu jednaka onoj očekivanoj na osnovu opservacija napravljenih iz daljine, te je stoga dovoljno sigurno za slobodan let, „Cassini“ neće morati da koristi antenu kao štit sem tokom četiri puta između maja i jula, kada će se sonda malo pomeriti ka D-prstenu. Pošto je antena korišćena kao štit, očito je da sonda nije mogla da komunicira sa Zemljom i šalje podatke, pa je tokom tog prvog koraka postojala mala tenzija, mada su mediji i NASA to prikazali pomalo dramatično. Dvadeset časova posle presecanja prstenova sonda je ponovo uspostavila radio-kontakt sa antenom Goldstone Nasine Deep Space Networka (DSN) i obavestila ih da je sve proteklo OK. Ubrzo potom dobili smo priliku – mi smo na sajtu objavili slike nepunih par sati pošto su stigle na Zemlju! – da vidimo prve sirove i crno-bele fotografije („Cassini“ se kretao prebrzo da bi mogao da koristi različite filtere) severne hemisfere Saturna, uključujući famozni hariken na severnom polu.
„Cassinijeve“ orbite tokom faze „Grand Finale“.
Detalji Saturnovih oblaka 26. aprila.
Šestougao na severnom polu i centralni hariken u infracrvenom.
Difuzni E-prsten, koga prave „džetovi“ sa Enceladusovog južnog pola, snimljen 26. aprila. To je drugi najdalji prsten, sačinjen od mikronskih i submikronskih čestica leda i amonijaka
Uprkos izuzetnom kontekstu, ovakav tip manevara je rutinski za „Cassini“, koji je pripremljen da okreće antenu od Zemlje da bi izvodio naučne opservacije tokom nadletanja Saturnovih satelita. To je bilo uobičajeno specijalno u slučajevima nadletanja Titana, gde je komunikaciona antena uzgred korišćena i kao radar radi „skidanja“ debele atmosfere Saturnovog najvećeg meseca i kartografisanja njegove površine. Podsećam da je prema izvornom dizajnu, „Cassini“ bio „Mariner Mark II“, sonda opremljena mobilnom platformom sa instrumentima. Taj koncept je napušten zbog velikih troškova a NASA je bila pod pritiskom da uvrsti fiksirane instrumente, koji bi zauzvrat povećavali potrošnju goriva tokom misije, jer je čitav brod morao da se okrene da bi snimio ono što želi.
„Cassinijev“ radar je imao 41,43 kg i trošio je čak 108 W struje. Koristio je Ku-talase i imao rezoluciju 0,35-1,7 km, a radio je i kao visinomer horizontalne rezolucije 24-27 km i vertikalne 90-150 m.
Sonda „Cassini“.
Delovi sonde.
Protivmeteoritska zaštita „Cassinija“.
Mada je ovo bio prvi put da „Cassini“ prolazi između Saturna i prestenova, tehnički to nije bio prvi put da sonda prolazi kroz sistem prstenova. Kada je sonda stigla do Saturna 1. jula 2004, proletela je između prstenova F i G, baš kao što je uradila u dvadeset prethodnih navrata opisujući tzv. orbite oko F-prstena pre sadašnjih orbita etape „Grand Finala“.
Geometrija „Cassinijevog“ prilaska Saturnu 1. jula 2004, pre nego što je ušao u orbitu oko Saturna. Svaka crtica na trajetoriji predstavlja ½ sata.
Poslednja orbita „Cassinija“ 15. septembra biće 292-ga po redu u misiji oko Saturna. Tokom poslednjih 3,5 sata misije, sonda će prenositi podatke u realnom vremenu, jer će glavna antena biti okrenuta ka Zemlji. Misija će biti zvanično okončana kada trasteri sistema za orijentaciju (RCS) zbog trenja više ne budu mogli da drže antenu okrenutu ka Zemlji. Nekoliko minuta kasnije sonda će biti dezintegrisana u atmosferi.
Oblaci severne polulopte.
„Cassinijeva“ poslednja orbita.
Orbite „Grand Finala“ su dizajnirane tako da omoguće temeljno proučavanje Saturnove komplikovane atmosfere i sistema prstenova, dok je NASA osigurala da sonda bude uništena i da izbegne kontaminacija Titana ili Enceladusa. Međutim, u prošlosti je bilo nekih manje epsih finala koja nisu uključivala prolazak kroz prstenove na takvoj blizini jer se to smatramo prerizičnim. Orbite „Grand Finala“ su veličanstveno svedočenje stručnosti rukovodioca misije (i daljinskog osmatranja koja su potvrdila malu gustinu čestica u tom regionu). U svakom slučaju još uvek nam ostaje 21 prilika da uživamo u prolasku sonde kroz razmak između Saturna i prstena. Sledeći prolazak kroz taj razmak očekuje se 2. maja.
Sledeći prolasci kroz pukotinu između prstenova i planete.
Jedan od predloženih scenarija za poslednje dane sonde (nije usvojen).
Još jedan od predloženih scenarija za poslednje dane sonde (nije usvojen).
Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova
