Astronautika: misije

Poslednjih godina, predlozi misija na Marsove mesece kao da su postali stvar mode. To mali sateliti kriju važne tajne vezane za istoriju nastanka Crvene planete i možda su jedini preživeli članovi brojnog sistema satelita oko Marsa. Do danas, samo su dve misije poslate da istraže ove mesece iz blizine, sovjetske sonde „Фобос-1“ i „Фобос-2“ 1988. godine i ruska letilica „Фобос-Грунт“ 2011, od kojih je ova poslednja trebala da pokupi i uzorke i donese ih na Zemlju. Sva tri pokušaja su propala. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.

Nisam ih zaboravio ni ja jer, evo, već treći ili četvrti text posvećujem istraživanju Fobosa. Videli smo da Japan planira da lansira „MMX“, misiju koja bi početkom sledeće decenije trebalo da donese uzorke sa Fobosa, dok ESA nastavlja da gura sopstveni projektat, nazvan „PHOOTPRINT“, koji očekuje da će sprovesti zajedno sa Roskosmosom. Naravno, i ruska agencija nastoji da lansira Фобос-Грунт 2“, ili kao deo programa „PHOOTPRINT“ sa Esom, ili nezavisno unutar svog projekta „Экспедиция–М“. А NASA? Naravno da su i oni zainteresovani za Fobos i Dejmos, čak više od ostalih.

Elem, sredinom 2015. NASA je trebala da među 28 predloga odabere kandidsate za 13. i 14. misiju klase „Discovery“. Sa maksimalnim budžetom od $450 miliona, takve misije su spadale u najjeftinije u agenciji, kojima nisu odlučivali direktori Nase već nezavisni profesori i naučnici. Bilo je tu svega: od jeftinih sondi za istraživanje Meseca sa desetinama subsatelita, preko sondi za sletanje na asteroide, do onih međuplanetnih za istraživanje Enceladusa i Ia. Ono što je svima palo u oči je da su se za istraživanje Fobosa i Dejmosa pojavila čak tri kandidata: PANDORA (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment), PADME (Phobos And Deimos and Mars Environment) i MERLIN (Mars-Moons Exploration, Reconnaissance and Landed Investigation). PANDORA je predlagala da jonskim motorima uđe u orbite i oko jednog i oko drugog meseca i natenane ih proanalizira. PADME je bila najjeftinija (bila bi identična lunarnoj sondi LADEE), predlagala je lansiranje privatnom raketom, ne bi ulazila u orbite oko satelita ali bi ih nadletala i slikala sa visine od samo 2 km i sa rezolucijom od samo 10 cm po pixelu. Pobednici konkursa su bile misije „Lucy“ (Jupiterovi trojanci) i „Psyche“ (gvozdeni asteroid).

Ja ću danas da napišem nešto o najambicioznijem Nasinom predlog za Fobos, a to je misija MERLIN, koja je imala nameru sa sleti na Fobos ili Dejmos. U početku, odabran je Dejmos zbog manjih dimenzija – 15×12×10 km – što bi omogućavalo da sonda sleti na površinu sa manje goriva (ili, izraženo više tehnički, mogla bi da sleti sa delta-V od samo 400 m/s, zahvaljujući gravitacionom ubrzanju od svega 0,02 g).

Kasnije, cilj je promenjen i počelo je da se misli o nadletanju Dejmosa ali o sletanju na Fobos, mesec koji je NASA zacrtala kao mesto koje će ljudi posetiti za 20-ak godina. Gravitacija Fobosa je nešto jača, između 0,02 g i 0,08 g, zbog većih dimenzija (27×21×19 km). Konstrukcija MERLIN-a je vrlo prosta, sa zdepastim korpusom, dva solarna panela i tri kratka nogara stajnog trapa. Tim MERLIN-a predvodi dr Scott Murchie iz APL (Applied Physics Laboratory) univerziteta Johns Hopkins.

merlin1 Sonda MERLIN za proučavanje Fobosa i Dejmosa.

merlin2

merlin3 

Sonda MERLIN bi trebalo da u januaru 2024. uđe u eliptičnu orbitu oko Marsa pre nego što bi ušla u kružnu orbitu sličnu Fobosovoj. U junu te godine počela bi da se približava Fobosu sve više i više (300, 100 i 50 km). Tokom sledeće faze, koja će trajati oko šest nedelja, prići će na samo 50 km i sprovesti nekoliko spuštanja na samo 1 ili 2 km radi ispitivanja iz blizine ali i radi odabira zone za sletanje, koja bi trebalo da bude prečnika oko 500 metara.

merlin4
Početna orbita MERLIN-a pre susreta sa Fobosom.

merlin5

Moguće zone sletanja na Fobosu.

Za sletanje, zakazano za oktobar 2024, sonda će upotrebiti kameru DDIS (Deimos Dual Imaging System) ili FDIS (Phobos Dual Imaging System), napravljene po ugledu na širokougaonu kameru WAC i teleobjektiv NAC kakve su korišćene na sondi „MESSENGER“. Kamera će se takođe koristiti za globalno mapiranje meseca sa najmanjom rezolucijom od 1 m/px u crno-beloj tehniici, ili 10 m/px u boji. U finalnoj fazi sletanja NAC kamera će moći da dostigne rezoluciju od 1 mm po pikselu. Kad dospe na površinu, MERLIN će otvoriti robotsku „ruku“ koja će moći da analizira Fobos u detalje. Na njoj će se nalaziti rendgenski spektrometar (APXS), Ramanov spektrometar (MRS) i mikroskop u boju (MAC), kao i kamere TerrainCam (pokretna) i OpsCam (fiksna), koje će mići da snime divne slike Fobosove površine (kamere su bile, kao Hazcam i Navcam, montirane na roverima „Spirit“ i „Opportunity“). Ruka će biti opremljena malom alatkom koja će ukloniti sloj regolita debljine 1 cm i ogoliti sloj ispod. Ta ruka će prvo studirati jednu lokaciju 25 dana, a onda sledeću zonu, na koju će sonda „skočiti“, sledećih 20 dana.

merlin6
Manevri približavanja i sletanja na Deimos.

Misija MERLIN bi trebalo da istražuje Fobos skoro devet meseci, od čega bi na površini provela tri meseca. U slučaju da sletanje bude na Dejmosu, ako bude ostalo dovoljno goriva, razmotrilo bi se produženje misije u zoni van meseca. Ukupno, sonda bi trebalo da pošalje 50.000 slika i oko 5.000 spektara tokom trajanja misije.

Nažalost, MERLIN nije ušao u finale misija koje treba da se transformišu u „Discovery“ misiju, tako da treba da sačekamo i vidimo da li će imati sreće nekom drugom prilikom. To bi bilo dobro jer vidimo da interesovanje za Marsove meseca raste.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar