Astronautika: misije

Na žalost, posle raspada SSSR, Nasa je jedina preostala vitalna organizacija koja nam donosi neposredna saznanja o univerzumu. Sve informacije koje zadnjih 20 godina skupe japanci, rusi, kinezi i drugi su vrlo mršave. Na žalost, tako je. Može se reći da je Nasa vrlo koristan relikt hladnog rata.

Takođe, treba praviti razliku između naučnih saznanja i popularizacije nauke. Kad sam ja bio dete postojale su narodne tehnike gde je država stimulisala i finansirala da deca prave rakete, modele aviona, radio aparate, itd. To se zvalo popularizacija nauke. Kada sa malo dublje zagrebe po istoriji, sve prosvećene države su ovo radile. Ako se setite fotografija Tesle pored visokonaponskih kalemova iz kojih sevaju munje, očigledno je da se radi o marketingu starom 120 godina. Braća Mongoflije su pred francuskim kraljem u Versaju 178x prvi put sela u balon i provozala se. Sve je to planska popularizacija. Npr. istorijski izvori kažu da je neki Brazilac Guzman 100 godina ranije u Brazilu poleteo balonom na topli vazduh, ali uzalud, to nije uradio u Versaju i pred kraljevskom publikom, nego u džungli, i kao da ništa nije uradio. Dostignuće nije imalo nikakav efekat po čovečanstvo.

Nauka se mora popularizovati, jer puko povećanje protoka informacija među ljudima ne dovodi automatski do širenja naučne svesti i racionalnog poimanja sveta. Npr. istraživanja iz 1900. god pokazuju da je tada oko 20% Britanaca verovala u horoskope, a istraživanja iz 2000 god. pokazuju da u horoskope danas veruje oko 60% Britanaca. Dakle, samo povećanje dostupnosti informacija će pre značiti da će ljudi u dokolici radije gledati pasivan sadržaj nego neki sadržaj koje će tražiti učenje

Po mome mišljenu, to je zbog društvenog sistema koji strukturi se i formira dokolicu. Ako je je dokolica pauzu posle proteklog dana u kapitalističkoj trci za novcem, onda će ona biti pasivna, jer čovek sa posla nije vratio kuci mnogo dnevne energije. Ne postoji ni jedan tehnički razlog zašto nije bilo moguće imati tv riality show 1965, ali to tada nije bilo moguće zbog drugačije prirode tadašnjih društava. To dakle nije tehnički izum nego društveni i moralni. U tom svetlu treba gledati i politiku koju vodi Nasa u borbi za skretanje pažnje masa. Braci Mongoflije je suparnik mogla da bude crkva, Lavoazijeu republikanci, Nasi su konkurencija sestre Kardašjan i supe rbowl. Dakle, dok god svoje konferencije za štampu ne počnu da otvaraju sa cirliderkama, Nasa ja za savremenu epohu isto ono sto s u bile francuska i britanska akademija u 18 veku - veliki skupljač informacija. Teško je razumeti da ljudi ne shvataj da je Kjurioziti na Marsu isto sto i brod kapetana Kuka na Tasmaniji u 18 veku. Informacije nikada nisu bile besplatne, a danas su skuplje nego ikad, jer se dobavljaju iz sve udaljenijih predela. Stari kapetani su kraljevima i finansijerima obećavali zlato, jednoroge divove, eliksir mladosti, nove puteve. Ja nisam pročitao da niko od astronoma obećava išta slično, osim što sam primetio da se ovde reklamirala serija Čovek u visokom dvorcu, posle čijeg gledanja sam shvatio Čovek iz visokog dvorca liči na urednika ovog sajta.

Vladimir Kerleta

Galaksija Cigara, HST