Astronautika: misije

Nesumljivo da je velika slabost ruskog kosmičkog programa istraživanje solarnog sistema. Nakon godina neprestanih odlaganja i revizija, Rusija je od 1991. lansirala svega dve sonde. Čak su se i one – „Марс 96“ i „Фобос-грунт“ – završile neuspehom. Čak je i vrlo skromna kosmička sila sa vrlo mladim kosmičkim programom, kao što je Indija, uspela da pretekne Rusiju na tom polju, lansiravši sonde na Mesec („Chandrayaan“) i Mars („Mangaiyaan“). Ipak, nije sve izgubljeno; Rusija igra bitnu ulogu u misijama „ExoMars 2016“ i, iznad svega, „ExoMars 2020“, gde u obe sarađuje sa ESA-om, pored toga što u mnogim drugim misijama učestvuje preko nekih svojih naučnih instrumenata. Uprkos svemu, Rusija nastavlja da planira lansiranja sopstvenih sond, a sledeći cilj im je Mesec. Naredna ruska lunarna sonda bi trebalo da bude „Луна 25“, sonda koju Роскосмос planira da lansira 2019. i koja će nositi mali radioizotopski generator (RTG) sa plutonijumom-238.


luna1

Maketa Lavočkinovljeve sonde „Luna 25“.

Kao tema, ruske lunarne sonde izazivaju malu konfuziju, ali glavna crta se razaznaje. Nakon brojnih izmena planova – i naziva – Roskosmos je odlučio da 2014. godine usvoji tri sonde za izučavanje Meseca: „Lunu 25“, „Lunu 26“ i „Lunu 27“. „Luna 25“, poznata i kao „Luna-Glob“, trebalo bi da poleti ka cilju 2019. i da sleti na površinu Meseca testirajući sletnu tehnologiju. Oko 2021. biće lansirana sonda „Luna 26“ ili „Luna-Resurs OA“ sa ciljem proučavanja sastava lunarnog regolita. Konačno, 2023. zajedno sa Esom biće lansirana „Luna 27-Resurs PA“, lender baziran na „Luni 25“, koji će bušilicama istraživati lunarni polarni led.

luna2
Trenutni planovi Roskosmosa za istraživanje Meseca.

luna3 

Planovi za istraživanje Meseca iz 2014. godine.

Ali nedavno je Roskosmos ponovo promenio planove i, suprotno svim očekivanjima, naložio ubrzavanje svojih planova. „Luna 25, 26 i 27“ biće po novom lansirana 2019, 2020. i 2021. a nosiće imena „Luna-Glob“, „Luna-Resurs 1“ i „Luna-Resurs 2“[1]. Proizvodna kompanija, NPO Lavočkin, već je objavila glavne detalje svake misije, a posebno „Lune 25“, prve iz serije, i „Lune 28“ za prikupljanje i povratak na Zemlju uzoraka, koja za sada nije planirana pre 2024. godine.

luna4luna5luna6

Sonda „Luna 25“.

Luna 25“, ili „Luna-Glob“, imaće masu od 1.540 kg, od čega će 30 kg otpasti na naučne instrumente. Uzleteće u novembru 2019. sa kosmodroma Vastočni raketom „Sojuz-2.1b“/“Fregat“. Tokom petodnevnog putovanja biće izvedena dva manevra za korigovanje trajektorije, nakon čega će ući u polarnu orbitu visoku stotinjak kilometara. Nakon sledećeg palenja motora ući će u orbitu 18×100 km. Ukupno vreme provedeno u Mesečevoj orbiti biće između 4 i 7 dana. Glavni motor će se uključiti na visini od 18 km i započeti fazu sletanja. Motor će moći da stvara potisak između 400 i 480 kg. Na visini od 2.100 metara sonda će eliminisati svoju horizontalnu brzinu i započeti vertikalno spuštanje sa isključenim motorom, dok će Doplerov radar neprestano precizno meriti brzinu i visinu. Na 700 metara motor će se radi kočenja ponovo uključiti maksimalnom snagom, da bi se na oko 20 metara isključio a dva motora jačine 60 kg iskoristiće svoj potisak da meko spuste sondu – brzinom između 1,5 i 3 m/s – na južni pol Meseca. (2015. se pominjao krater Boguslavski prečnika 94,6 km)

luna7
Faze misije „Lune-Glob“ na Mesec.

 luna8

Faze sletanja.

luna9 

Lansirna konfiguracija.

Zona sletanja neće smeti da ima nagib veći od 7°, ali sletanje neće biti visoko precizno, kao npr. kod kineske sonde „Chang'e 3“, što je razlog zbog kojeg su sve tri odabrane lokacije prilično ravne. Pored toga, kada se ledner bude spustio u blizinu južnog pola, Sunce se neće dizati iznad horizonta više od 16,3°, što je razlog zbog kojeg su pet solarnih arsenid-galijumskih panela[2] – svaki dimenzija 740×1.220 mm, ukupne površine 4,515 m2 – locirana bočno na stranicama letilice (jedan odozgo). Ti paneli će u režimu postojane orijentacije generisati energiju od oko 530 vati.

luna10
Delovi „Lune 25“.

 luna11

Detalj sletnog trapa sonde. Dužina nogara – 914 mm.

tokom prvog lunarnog dana „Luna 25“ će morati da sakupi uzorke regolita uz pomoć male robotske „ruke“[3] i, naravno, da fotografiše površinu. Ali da bi preživela dvonedeljnu lunarnu noć, „Luna 25“ će morati da koristi mali radioizotopski generator (RTG, ili na ruskom РИТЭГ – радиоизотопный термоэлектрический генератор) sa punjenjem plutonijuma-238 da bi osigurao da temperatura ključnih elemenata na lenderu ne padne previše. Taj TRG će imati termičku snagu od 125-145 vati i 6,5 vati električne energije i davaće napon od oko 3 volte, dovoljno da održi avioniku na pravoj temperaturi. Taj RTG se zasniva na konstrukciji istog takvog uređaja sa neuspele misije “Mars 96”.

luna12
RTG
za „Lunu 25“.

Glavni instrumenti na sondi su СТС-Л (glavna stereo kamera, teška 4,6 kg), ADRON-LR (neutronski i gama detektor za proučavanje regolita, 6,7 kg), AРИЕС-Л (za proučavanje jona koji potiču iz regolita usled interakcije sa solarnim vetrom, 4,6 kg), ЛАЗМА-ЛР (laserski mas-spektrometar za proučavanje uzoraka prokupljenih rukom, 2,7 kg), ЛИС-ТВ-РГМ (kamera visoke rezolucije montirana na robotskoj ruci za snimanje mineroloških uzoraka, 2,0 kg), ЛИНА-ХСАМ (detektor za proučavanje egsosfere Meseca, 0,7 kg) i TEРМО-Л (za proučavanje termalnih svojstava regolita, 1,2 kg), kao i laserski retroreflektor za precizno merenje udaljenosti na Mesecu.

luna13
Naučna oprema „Lune 25“. Biće je 30 kg.

 luna14

Jedno od starijih dizajnerskih rešenja narednih lunarnih sondi Rusije. Na levoj slici se lepo vidi položaj radioizotopskog generatora (RITEG), a na desnoj čak i indijski mali rover („lunohod“).

 luna15

Kako sam naslov kaže ...

Što se tiče ostalih misija, i one su prethodnih godina doživele nekoliko modifikacija. „Luna 26“ („Luna-Resurs 1“) je značajno konstruktivno izmenjena, iako je misija ostala ista: kartografisanje mineralnog sastava Meseca sa orbite i potraga za ledom na polovima, „Luna 26“ će biti teška 2.200 kg a nosiće 160 kg instrumenta. Trebalo bi da „Luna 27“ bude slična kao „Luna 25“, samo teža (2.150 kg) i sa više instrumenata (130 kg), a nosiće i visokoprecizni sistem za sletanje. Zvezda misije treba da bude bušilica sposobna da svrdla lunarno tlo južnog pola do dubine do 2 metra i prouči njegov sastav, a uz to će da uz pomoć seizmografa proučava i lunarnu unutrašnjost. Misija za donošenje uzoraka, „Luna 28“, koja još nije zvanično oodobrena, imaće težinu od preko 3 tone i sačuvaće uzorke na jako niskoj temperaturi. Zanimljivo je da je predlog misije „Luna 29“, koja je trebala da nosi jedan lunohod, nestala je sa radara.

luna16
Novi dizajn „Lune 26“.

 luna17

Sonda „Luna 27“.

 luna18

Sonda „Luna 28“ za donošenje uzoraka na Zemlju.

Svakako da će biti teško za Rusiju da sama izvrede ove misije, specijalno ako se trenutna ekonomska situacija nastavi a saradnja sa Esom se ne poboljša. Ali svakako da se radi o racionalnom i pristupačnom planu. Rusija polaže puno nade u misiju „Luna 25“ jer će je ona, u slučaju uspeha, ponovo uvrstiti među zemlje sa nezavisnim programom planetnog istraživanja.

luna19
Model „Lune 25“ postavljene na dodatni stepen
„Fregat“. Ovo „zlato“ je zapravo višeslojni termoizolacioni materijal kojim su svi izloženi delovi brižljivo obmotani.

Naravno, i ja sam kao i većina postao toliko skeptičan kad suu pitanju Ruske međuplanetne sonde da sve dok sonda ne bude postavljena u kućište na vrhu rakete neću da se ložim...


[1] Jako mi je zanimljivo da ima merodavnih sajtova koji kažu obrnuto: da je odlučeno da se „Luna-Glob“ preimenuje u „Luna 25“.

[2] Paneli će puniti litijum-jonske akumulatore od 70 A časova.

[3] Ruka-manipulator ЛМК će moći da uzima čestice regolita veličine do 2,8 mm. Tokom perioda eksploatacije biće korišćena ne manje od 30 puta, svaki put uzevši do 2 cm3. Poluprečnik dejstva ruke je oko 1,5 metara.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook