Astronautika: misije

Kompanija Ilona Maska SpaceX odložila je lansiranje prvog kosmičkog broda "Dragon" sa ljudskom posadom sa proleća 2017. na drugi kvartal 2018.

Vest o odlaganju lansiranja prvog "Dragona" sa dvočlanom posadom objavio je Wall Street Journal, dok o tome na sajtu kompanije SpaceX nema informacija. NASA je međutim potvrdila da je prvi kosmički let "Dragona" sa astronautima prebačen za maj 2018. To će ujedno biti prvo lansiranje američkih astronauta sa Kejp Kanaverala (i američkog tla) od prizemljenja spejs šatla sredinom 2011. Sve ove godine, američki i astronauti ESA-e, Japana i Kanade, kao i kosmički turisti lete u kosmos na ruskim transportnim brodovima tipa "Sajuz".     

Ovo je očekivana vest u svetlu septembarske ekplozije rakete-nosača "Falkon 9" (Falcon). Iako još uvek nisu objavljeni konačni rezultati istrage, pretpostavlje se da je do eksplozije rakete na lansirnoj rampi, uoči testiranja motora, došlo zbog problema u protoku goriva i oksidatora. Tada je pored rakete-nosača, uništen i korisni teret - jedan izraelski telekomunikacini satelit, što govori o neobičnim standardima rizika kompanije SpaceX. Naime, za vreme prethodnih testova motora na lansirnoj rampi, korisni teret nikada nije bio postavlejn na vrhu nosača. U cilju uštede nekoliko dana, Mask je odobrio da se testiranje raketnih motora koje je izuzetno visokog rizika, obavi sa korisnim teretom.

Pre prvog leta sa ljudskom posadom, SpaceX planira eksperimentalnu misiju "Dragona" bez posade (SpX-DM1) u novembru 2017. Tokom ove misije, planirano je da "Dragon" automatski bude spojen sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS), preko modula "Harmoni" (Harmony). Na njemu su astronauti MKS tokom nekoliko kosmičkih šetnji ove godine instalirali novi uređaj za spajanje PMA-2/IDA-2. 

Prema novom planu, sa godinu dana zakašnjenja, u maju 2018. "Dragon" treba da poleti ka MKS sa dvočlanom posadom u misiji SpX-DM2. Astronauti će provesti dve nedelje na Kosmičkoj stanici.

sx1

Odložen prvi pilotirani let za godinu dana - kosmički brod "Dragon"

Samo mesec dana kasnije, u junu 2018. kompanija "Boing" (Boeing) će ka MKS lansirati bez posade svoj kosmički brod "Starlajner" (Starliner), ranije poznat pod oznakom CST-100. Ova misija nosi oznaku Boe-OFT. On će se, takođe automatski spojiti sa modulom "Harmoni" koji je rezervisan za privatne kosmičke brodove. U julu 2018, brod će biti odvojen od stanice i vraćen na Zemlju. Već u avgustu 2018. ka stanici će biti lansiran prvi "Starlajner" sa dvočlanom posadom u misiji Boe-CFT koja će provesti dve nedelje na MKS. Povratak je planiran u septembru 2018.

Zanimljivo je da su i prva lansiranja "Boingovog" "Starlajnera" takođe pomerena za nekoliko meseci, zbog, kako smo već pisali, potrebe da se obave dodatna testiranja sistema novog kosmičkog broda. 

sx2

Kosmički brod "Starlajner" (CST-100) kompanije "Boing"

 

sx3

U kabini "Stralajnera"

Kada prvi privatni kosmički brodovi sa astronautima budu leteli, na MKS će se nalaziti članovi misija MKS-55 i MKS-56 koji će ruskim kosmičkim brodovima "Sajuz MS-08" i "Sajuz MS-09" biti prevezani do stanice.

Odlaganje prvog pilotiranog kosmičkog leta "Dragona" nije povezano samo sa eksplozijom njegovog nosača "Falkon-9". Naime, NASA je u nekoliko navrata izrazila nezadovoljstvo sa načinom na koji SpaceX ispunjava obaveze iz ugovora o razvoju projekta kosmičkog broda "Dragon", posebno u delu koji se odnosi na analize faktora rizika.

sx4

Ilon Mask, koga vidimo u kabini "Dragona", ima složne zadatak da ubedi NASA-u bezbednost svog kosmičkog broda

Kako će se ovo odlaganje odraziti na planove letove američkih astronauta na MKS ruskim brodovima "Sajuz MS"? Za sada NASA je kupila sedišta u "Sajuzu" za lansiranja do kraja 2018. (tačnije 30. novembra 2018.), zaključno sa misijom MKS-57. Međutim, pojedini izvori govore da su mesta kupljena takođe i za sledećeu misiju MKS-58 planiranu krajem marta 2019, mada treba reći da kada NASA zakupi mesta u "Sajuzu" to se odnosi na lansiranje, eventualnu hitnu evakuaciju sa stanice i povratak iz kosmosa, koji je tipično šest meseci posle lansiranja. To znači da su sedišta na "Sajuzu" planiranom da bude lansiran novembra 2018. zakupljena do završetka njegove misije, a to je u martu 2019, što može objasniti ove protivrečne informacije. Iz NASA-e su inače pre odlaganja prvih letova "Dragona" i "Starlajnera" naglasili da kupovina sedišta za američke astronaute na ruskim brodovima "Sajuz MS" nije planirana posle završetka 2018. Kako se rezervisanje sedišta u budućim "Sajuzima" mora obaviti najmanje dve godine pre lansiranja (što je tehnološki ciklus izrade "Sajuza"), uskoro ćemo videti hoće li NASA promeniti ovu odluku.      

sx5

 Još koliko dugo će američki astronauti leteti na ruskim "Sajuzima"? Astronaut Džefri Vilijams u kabini broda "Sajuz TMA-20M" 

Ma kakva odluka NASA-e bila, radi regularne smene američko -ruskih članova posade, predviđeni su letovi po jednog američkog astronauta na brodovima "Sajuz MS", ali i jednog ruskog kosmonauta na privatnim brodovima "Dragon" i "Starlajner". O ovom planu međutim tek treba da bude potpisan poseban ugovor između "Roskosmosa" i NASA-e.

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

dragant
0 #1 dragant 06-01-2017 15:35
Masku svaka cast na upornosti. Naravno da je tezak, pretezak put doci do pouzdanog broda. Setimo se sta je rekao Fon Braun: Ako vam eksplodira u lice, krenite ponvo i pono pa cete jednog dana uspeti.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži