Astronautika: misije

Naučnički tim „ExoMars Trace Gas Orbitera“ je konačno u novembru uživao u mogućnosti da testira svoje instrumente. Letilica je uspešno ušla u orbitu oko Marsa još u oktobru, ali će će joj za podešavanje orbite biti potrebno godinu dana, za koje vreme će nežno uranjati u najviše slojeve Marsove atmosfere smanjivajući tako brzinu i ulaziti u sve nižu i kružniju orbitu. Tokom tog perioda vazdušnog kočenja neće biti moguće izvoditi naučna istraživanja. Da bi ipak nekako utolili apetite naučičkog tima za podacima (i, što je još važnije, da bi proverili da li je sve u redu nakon surovog ulaženja u orbitu), misija je timu odobrila dve orbite tokom kojih su dobili priliku da isprobaju svoje instrumenate.

ESA je već uspela da 29. novembra objavi rezultate rada nekih instrumenata i o tome sam čak nedavno pisao. Možda su najuzbudljivije od svega nove slike Fobosa, koje je napravila famozna „ExoMarsova“ kamera CaSSIS. Zbog toga što su višestruko uvećane, slike su malo mutne ali su u boji i prikazuju stranu Fobosa kakav nismo u mogućnosti često da vidimo.

exomars1 

Prateća hemisfera[1] Fobosa u boji. Čim je stigao na Mars, orbiter TGO je iskoristio nekoliko početnih dugačkih, eliptičnih orbita[2]  za testiranje instrumenataTokom prvih testova, kamera CaSSIS je slikala u boji Fobos. Snimljena je prateća polulopta, deo satelita koji nije moguće snimiti drugim Esinim orbiterom, „Mars Expressom“.

Boja se zasniva na vidljivom i blisko-infracrvenom spektru, kao većina slika instrumenta HiRISE „Mars Reconnaissance Orbitera“; razlike u boji su više preterane nego što su stvarne. Možeš da vidiš da je zona s leve strane – deo izbačenog materijala iz Stickney kratera, koji se ovde ne vidi – više siva od okoline, koja je žućkasto-braonkasta. (Možeš da uočiš da se na nekim mestima pojavljuje jača boja, tamo gde se kolor kanali ne preklapaju savršeno; to pokazuje na koji način radi kamera u boji CaSSIS, koja svaki put posmatra Fobos iz mali drugačijeg pravca za svaki kolor kanal.) Uobičajeno je da je materijal izbačen iz kratera jače sivih ili plavičastih tonova od okolnog terena, zato što su površine svih nebeskih tela braonkastija usled dužeg izlaganja kosmičkim uticajima, a da je svežiji materijal donekle svetliji.

Slike su interesantne same po sebi jer je vrlo neuobičajeno videti Fobos iz tog ugla. Većina Marsovih orbitera[3] operiše sa orbita koje su mnogo bliže Marsu od Fobosove[4]. Pošto Fobos, kao i naš Mesec, uvek ima isto lice okrenuto ka Marsu, proizilazi da većina orbitera može da slika jedino onu stranu koja je uvek okrenuta ka Marsu. Od poslednjih misija, ona koja je najviše fotografisala Fobos je „Mars Express“. Ova sonda već godinama redovno puni folder sa imenom Fobos, ali tu nema prateće hemisfere. Slede slike “Mars Expressa”:

 exomars2

HRSC slike Fobosa od aprila 2008. Montaža 44 slike Fobosa (bezmalo čitav katalog) koje je načinio „Mars Express“ a objavila ESA u aprilu 2008. Složene su i orijentisane na osnovu geometrije snimanja. U centru se vide slike ekvatorskih regiona vodeće hemisfere, dole je južni a gore severni pol. Sve do aprila 2008. godine „Express“ nije nijednom snimio Fobosovu prateću hemisferu.

Naravno, to je bilo pre osam godina – sigurno je od tada „Mars Express“ uspeo da snimi i prateću hemisferu? Nema puno dostupnih podataka ali postoji tekst iz 2014. Marite Wählische i koautora o formiranju globalne mape Fobosa na osnovu fotografija “Mars Expressa (PDF), a u uvodu se navodi da je “prateća hemisfera, koju HRSC ne može da snimi zbog uslova osvetljenosti, uhvaćena na ‘Vikingovim’ ortoslikama”. Odatle izgleda kao da je to bilo nemoguće “Mars Expressu”, te bi možda bilo potrebno te mape Fobosa apdejtovati novim CaSSIS-ovim podacima.

Dok ne pronađem(o) neke druge slike Fobosove slike prateće hemisfere, pogledajmo slike “Mars Global Surveyora, napravljene još 2003. godine. Bila je to velika mala sonda!

exomars3 Snimak prateće strane Fobosa kako ju je 23. juna 2003. video „Mars Global Surveyora“ sa udaljenosti od 9.650 km.

 exomars4

TGO nosi nekoliko vrlo dobrih instrumenata u čijoj izgradnji su učestvovali Evropljani (NOMAD) i Rusi (ACS). Za sada sve radi kako valja. Očekuje se da će raditi najmanje do 2017. ili 2018.


[1] Polulopta meseca koji se nalazi u sinhronoj rotaciji koje je uvek okrenuta na suprotnu stranu od pravca kretanja po orbiti.

[2] Prvobitna orbita je dovodila sondu na 230-310 km iznad površine pa do oko 98.000 km svakih 4,2 dana.

[3] Do sada je bilo 14 veštačkih satelita oko Marsa, a trenutno ih radi 6.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook