Astronautika: misije

Sećamo se da je krajem oktobra evropsko/ruski sletni modul neuspešno pokušao da sleti na Mars. Telemetrijski signal, koji je lovio indijski metarski radioteleskop, izgubljen je tokom finalne faze sletanja. Pouzdano se zna da je padobran otvoren i da su kočioni motori proradili, ali ne na pravoj visini. Gde je pao i šta se dogodilo?

sc1

Poslednje faze sletanja lendera. motori su trebali da se isključe na 1,2 metra od površine ali izgleda da je tu negde došlo do kuršlusa.

sc2 sc3

Lender „Schiaparelli EDM“ prilikom montaže zaštitnog sloja u Kanu u Francuskoj.

sc4

Jedna on poslednjih provera na Zemlji u kompaniji „Thales Alenia Space“. Težina – 577 kg; prečnik – 2,4 m; visina – 1,8 m.

Koliko znam, istraga oko pada „Schiaparellija“ je stigla dotle da se sa sigurnošću zna da je uzrok bio pogrešno čitanje jedinice za merenje inercije. Sletanje je teklo po planu tokom automatizovanih faza otvaranja padobrana i odbacivanja termičkog štita, ali je problem sa žiroskopima naveo „Schiaparelli“ da pomisli da je već sleteo. Evo šta o tome kažu u ESA:

Schiaparelli je sletao uz pomoć padobrana, njegov radarski Doplerov visinomer („altimetar“) radio je korektno a njegova očitavanja su 'hranila' sisteme za kontrolu, navođenje i navigaciju. Međutim, došlo je do zasićenosti („saturizacije“) – maksimalnog merenja – inercione jedinice (IMU – Inertial Maesurment Unit[1]) čim se otvorio padobran. IMU ima zadatak da meri i brzinu rotiranja letilice. Njegova očitavanja su uglavnom tekla kako je i programirano sem u ovom slučaju, u kojem je adio oko jedne sekunde – duže nego što je očekivano.

Posle integrisanja u navigacionom sistemu, suštinski pogrešna informacija je generisala negativnu procenu visine – što znači, ispod nivoa tla. To je rezultiralo prevremenim odbacivanjem padobrana i termo-štita, kratkim uključivanjem kočionih trastera i, konačno, aktiviranjem on-ground sistema kao da je „Schiaparelli“ već sleteo. U stvarnosti, letilica je još uvek bila na oko 3,7 km visine.“

Ovakvo ponašanje je kompletno reprodukovano u računarskoj simulaciji reakcija kontrolnih sistema koja je pratila pogrešne informacije.

U međuvremenu, „ExoMars Trace Gas Orbiter“ je prošle nedelje pouključivao svoje glavne naučne instrumente (4 komada – o tome sam pisao). Treba sačekati i videti nove slike švajcarske kamere CaSSIS.

Trenutno su nam dostupne dve slike mesta pada evropskog lendera koje je napravila kamera HiRSEMars Recoonnaissance Orbitera“. Zajedno formiraju stereo par koji pokriva mesto pada:

Poznata blogerka i naučnica dr E. Lakdawala je poradila na drugoj fotki da bi „izvukla“ što bolju sliku u boji lendera i padobrana. Uobičajeno je da kad se radi sa podacima kamere HiRSE, najbolji način je raditi sa slikama projektovanim na mapu jer je onda sever okrenut na gore a razmera je fiksirana i poznata. Ali projektovanje na mapu, poput svih operacija rotiranja i povećavanja digitalizovanih slika, donekle „bluruje“ originalne podatke. Zato Emili objašnjava da ako te interesuju zbivanja u veličini pojedinačnih piksela, onda je najbolje raditi sa „non-map“ podacima, koji prikazuju piksele onako kako beleži detektor kamere. Sledi najbolja slika mesta sletanja „Schiaparellija“ koja je mogla da se izvuče iz dostupnih podataka. Lepo se uočava udarni krater. Pošto se radi o prečniku od 11 piksela – originalni podaci imaju 27,8 santimetara po pikselu – to bi značilo da se radi o prečniku od oko 3 metra.

sc5

Lenderov leđni štit i padobran na mestu pada slikani u boji kamerom HiRSE. Slika je nastala 1. novembra 2016. dve nedelje posle pada. Padobran je snežno beo i donekle zgužvan, dok je konusni štit vidljit pored. Čitava slika ima 234 m2. Uvećana slika dole levo je uvećana 5 puta, i sačuvala je originalne HiRSE piksele.

 sc6

Mesto pada lendera. Kombinovani su sivi podaci i oni u boji da bi se istakao udarni krater, tamna izbačena zemlja nakon udara/eksplozije, i sjajni komadi samog lendera.

sc7 

Mesto pada „Schiaparellija“, detalji uvećani 300%.


[1] Generalno, sastoji se od 3 žiroskopa pod pravim uglom, 3 akcelerometra, softvera i hardvera za obradu podataka i komunikaciju i izvora struje. Obično se nova merenja ažuriraju svakih 5 milisekundi.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži