Posle 33 dana provedenih u kosmosu, danas su se na Zemlju vratili kineski tajkonauti ing Hai Peng (Jing Haipeng) i Čen Dong (Chen Dong). Bila je to najduža kineska kosmička ekspedicija.
Aparat za povratak kosmičkog broda "Šen žou-11" uspešno je sleteo na Zemlju, danas 18. novembra 2016. u 13:59č po vremenu u Pekingu (05:59UTC). Ateriranje je obavljeno u oblasti Unutrašnja Mongolija, na severu Kine. Dvadesetak minuta pre kontakta sa tlom, kapsula sa tajkonautima se odvojila od instrumentalnog odseka. Prethodno, kao i u ranijim letovima, orbitalni odsek je odvojen i nastavlja da kruži oko Zemlje.
Po prolasku kroz najgušće slojeve atmosfere, na visini od oko 10km otvoren je glavni padobran. Neposredno iznad tla uključili su se retroraketni motori smešteni na dnu kapsule koji su dodatno usporili brzinu dodira sa tlom.
Odmah po ateriranju i odbacivanju padobrana, prihvatna ekipa je helikopterima sletela nedaleko od kapsule koja je ležala na boku. Posle otvaranja pokloca, jedan od članova prihvatne ekipe je ušao unutar kapsule i pomogao tajkonautima da izau. Televizija je pratila u direktnom prenosu spuštanje kosmičkog broda, ali je prenos prekinut kada su tajkonauti trebali da napuste kapsulu. Takoe, na svim snimcima koji se mogu videti na javnim mrežama nema fotografija tajkonauta. Očigledno, posle 33 dana provedenih u kosmosu, teško da su mogli da hodaju i, kako je to ranije raeno, provedu kraće vreme u sedištima pored kapsule pozirajući snimateljima. Meutim, direktor kosmičkog programa general Žang You Ksia (Zhang Youxia) je potpunim uspehom okarakterisao poslednju, šestu kinesku kosmičku ekspediciju, i naveo da se kosmonauti "dobro osećaju".
Tajkonauti Đing i Čen su trideset dana proveli na kosmičkoj laboratoriji "Tjan gong-2" (Tiangong). Za to vreme, detaljno su proverili sisteme nove kineske mini-kosmičke stanice. Takoe, obavili su seriju biomedicinskih i tehničkih zadataka. Izmeu ostalog, pratili su kako bestežnisko stanje utiče na ponašanje jedne vrste velikih belih crva. U jednom od TV prenosa sa stanice, Đing je čak pustio jednog od njih iz njegove male kapsule da slobodno, uvijajući se, lebdi u bestežinskom stanju. Tajkonauti su sa stanice lansirali mali tehnološki satelit koji je napravio nekoliko crno-belih snimaka orbitalnog kompleksa - kosmičkog broda "Šen žou-11" spojenog sa kosmičkom laboratorijom "Tjan gong-2". Pored toga, testiran je rad mehaničke robot-ruke. Sa tajkonautima je razgovarao kineski predsednik Ksi Đin Ping (Xi Jinping), koji ovoga puta nije prisustovao lansiranju, ali im je čestitao na uspešnom spajanju i poželeo uspeh tokom kompletne misije.
Tajkonauti su svakodnevno vežbali na pokretnoj traci i razvlačili espandere, budući da fizičke vežbe pomažu da se efikasnije prebrode opterećenja za vreme spuštanja i tokom rehabilitacije na Zemlji.
Spektakularni snimak kosmičkog kompleksa sastavljenog od broda "Šen žou-11" (dole)
i laboratorije "Tjan gong-2" visoko iznad oblaka sa malog tehnološkog satelita lansiranog sa laboratorije
Jednomesečni kosmički let tajkonauta Đinga i Čena je izvanredno dostignuće kineske kosmonautike. Ona lagano, ali koracima od sedam milja, ostvaruje uspehe dostojne velikog poštovanja. Prvi kineski tajkonaut, slavni Jan Li Vei (Yang Liwei) je poleteo u kosmos pre 13 godina. Istina, za to vreme obavljeno je samo šest kosmičkih ekspedicija, ali je svaka od njih bila unikatna. Poreenja radi, prvi jednomesečni kosmički let američkih astronauta obavljen je 1973. na orbitalnoj stanici Skylab, dvanaest godina posle lansiranja Alena Šeparda, prvog Amerikanca u kosmosu. Dve godine kasnije, početkom 1975. dva sovjetska kosmonauta su provela mesec dana na orbitalnoj stanici "Saljut-4", znači 14 godina posle Gagarinovog kosmičkog leta, tako da se može reći uporeujući hronološki ove prve maratonske misije, da Kina ide u korak sa dinamikom američkih i sovjetskih kosmičkih letova. Naravno, sa velikim zaostatkom, ali se već 2018, kada krene gradnja kineske orbitalne stanice daleko većih kapaciteta od laboratorija "Tjan gong", mogu očekivati višemesečne kosmičke ekspedicije tajkonauta.
Kosmička laboratorija "Tjan gong-2" nastavlja da kruži oko Zemlje. Aprila sledeće godine sa njom će biti spojen automatski teretni brod "Tjan žou-1", prvi kineski kosmički "teretnjak". Iako tada na stanici neće biti tajkonauta, stručnjaci u Pekinškom Centru kontrole leta će obaviti nekoliko eksperimenata. Jedan od njih će biti prepumpavanje goriva iz teretnog broda u rezervoare laboratorije. To je jedna od ključnih operacija za dugotrajan boravaka kosmičkih aparata na orbiti. Takoe, pomoću motora teretnog broda biće obavlejno nekoliko korekcija orbite leta.
Za sada nema zvaničnih informacija o tome da će na kosmičkoj laboratoriji "Tjan gong-2" raditi još jedna ekipa tajkonauta. Svi raspoloživi podaci do sada ukazuju da je misija "Šen žou-11" jedina pilotirana ekspedicija na ovoj laboratoriji. Istina, renomirani ruski časopis "Novosti kosmonavitki" je pre nekoliko meseci objavio da su se u Kini pojavile poštanske marke sa slikama kosmičke laboratorije "Tjan gong-2" na kojima su bila upisana imena dva transportna broda "Šen žou-11", i "12" i teretnog broda "Tjan žou-1". Meutim, kako se 2018. planira lansiranje prvog, osnovnog modula kineske orbitalne stanice, na koji će ubrzo posle toga stići prva ekipa sastavljena od tri (ili troje) tajkonauta, realno je očekivati da će sledeća misija broda "Šen žou-12" ipak biti ostvarena 2018. na prvom modulu kineske kosmičke stanice.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Počela najduža kineska kosmička ekspedicija
