Astronautika: misije

SLIKA1

Slika 1

SLIKA2

Slika 2

SLIKA3

Slika3

Godine 1993. je startovano planiranje projekta naučnog satelita GAIA (Globales Astrometrisches Interferometer für die Astrophysik). Njen zadatak je trebao da bude istraživanje naše kosmičke okoline u Mlečnom putu. Misija je predviđala premeravanje jednog procenta zvezda u nasoj galaksiji, dakle oko milijardu zvezda. SLIKA 1 Računalo se da ce sa time, da će rezultatu premašiti uspeh prethodne misije HIPARCOS (HIgh Precision PARallax COllecting Satellite), koja je između 1989-1993 premerila oko sto hiljada zvezda sa visokom preciznošću i oko 2.5 miliona zvezda sa manjom preciznošću.

GAIA je započela svoja merenja 21. avgusta 2014. godine i tačno godinu dana kasnije je njen rezultat sledeći: 272 milijarde izmerenih pozicija, 54,4 milijardi podataka merenja jačine svetlosti i 5,4 milijardi snimljenih spektra. Od tada je tim naučnika zaposlen obradom i analizom podataka, kako bi već za godinu dana završio katalog zvezda koji će u toku sledećih godina stalno da se proširuje i precizira aktuelnim podacima. SLIKA 2

 Do sada je misija astrometrijskog satelita GAIA bila pun uspeh, kako pokazuju i prvi objavljeni rezultati. ESA je objavila Hercsprung-Raselov-dijagram koji sadrži milion zvezda, što je oko jedan promil podataka koje je satelit prikupio i još će da prikupi. Misija treba da traje najmanje pet godina i za to vreme je predviđeno da prikupi podatke prostornih pozicija zvezda i njihovih spektralnih podataka sa izuzetnom preciznošću. SLIKA 3

 GAIA poseduje dva teleskopa, jedno četvorougaono glavno ogledalo od 1,45 x 0,45 metra, kao i sekundarno i tercijarno ogledalo za fotografisanje. Vidna polja teleskopa se nalaze u širini od 106,5 stepeni jedno od drugog. Na satelitu se nalaze tri glavna instrumenta, uz pomoć kojih oba teleskopa mogu simultano da posmatraju objekte iz dve različite pozicije. Na taj način mogu da se dobiju izuzetno tačna merenja pozicionih razmaka.

 U celokupnoj žiži teleskopa se nalaze ukupno 106 CCD-detektora, koji se sastavljaju u 930-megapikselnu kameru sa fizikalnom površinom od 42x93 kvadratna santimetra. Kod CCD (Charge-coupled Device) se radi o svetlosno osetljivim detektorskim čipovima. Detektorsko polje se sastoji od tri glavne oblasti: astrometrijske, fotometrijske i spektroskopne. Osim toga se na detektorskom polju nalazi i senzor za talasni front, kao i uglovni bazični monitor za stalnu kontrolu ugla između dva teleskopa. SLIKA 4

SLIKA4a

Slika 4

SLIKA5

Slika 5

 SLIKA6

Slika 6

SLIKA7 

Slika7

Među rezultatima GAIA satelita koji su pre par dana objavljeni, nalazi se i maglina Mačje oko - NGC 6543. To je planetarna maglina u sazvežđu Zmaj. Ukupno 84.000 tačaka je GAIA registrovala u ovoj maglini, tako da se filamenti gasa ocrtavaju sa izuzetno velikom jasnoćom. SLIKA 5. Maglina je od nas udaljena oko 3.000 svetlosnih godina i nastala je od umiruće zvezde, koja je najveći deo svog omotača uz pomoć zvezdanih vetrova odbacila u svoju okolinu. GAIA je omogućila pogled na prostornu strukturu ove magline sa visokom rezolucijom. Do kraja misije se očekuje da će biti registrovano njeno tačno širenje. Na SLICI 6 se vide podaci satelita GAIA preko fotografije napravljene Hablovim teleskopom.

Prilikom svog pretraživanja neba, astrometrijski satelit je snimio i pozicije ogromnog broja asteroida. Na SLICI 7 sa vide pozicije oko 50.000 asteroida koji su registrovani u toku prvih osam meseci aktivnog merenja sonde. Boje označavaju tačnost pozicije, plavi i zeleni tonovi pokazuju poklapanje sa kataloškim podacima, dok crvena boja označava jasno odstupanje od pozicije u katalogu. Takođe GAIA poseduje specijalan program, koji prepoznaje izvore svetlosti u pokretu i posebno ih obeležava. Zatim program upoređuje pozicije koje je GAIA premerila sa poznatim asteroidima. Tako se poznati podaci putanja aktualizuju i otkrivaju se novi objekti.

Ljiljana Gračanin
Author: Ljiljana Gračanin
Maturirala u Beogradu u Beču doktorirala astronomiju i fiziku. Na univerzitetskom institutu za astronomiju u Beču se pored predavanja o Suncu i Sunčevom sistemu bavi naučnim istraživanjima na polju spektrografije protozvezda. Napisala je nekoliko desetina naučnih radova o spektralnoj analizi sastava protozvezda. Za ESA (Evropsku Svemirsku Agenciju) piše Tviter-stranu na srpskom jeziku; za Nasu, projekat APOD, objavljuje dnevne prevode fotografija na tri jezika; za ESO (Evropsku Svemirsku Opservatoriju) prevodi opise fotografija na srpski jezik; za Austrijski Svemirski Forum (OeWF) vodi Tviter stranu na srpskom. Na FB uređuje stranu sa aktuelnim zbivanjima na polju astronomije na nemačkom jeziku i FB-stranu sa kursem na srpskom jeziku o orijentaciji na nebu. Uz to održava redovne kurseve astronomije za decu i amatere i drži predavanja za javnost. U okviru Astronoma Bez Granica (Astronomer Without Borders) postavljena je za nacionalnog koordinatora za Srbiju…

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18