Iako je bilo kakvo putovanje ljudi na Mesec još uvek makar jednu deceniju daleko od nas, iza scene, lunarni lenderi sledeće generacije već postoje na crtaćim tablama – ili preciznije, na računarskim monitorima u Rusiji.
Četvoronoga mašina će moći da spusti makar dvojicu kosmonauta sa lunarne orbite na površinu Meseca. Njen razvoj je započet u okviru ruskih strateških planova za letove u kosmos sa ljudskom posadom i, što je još važnije, kao moguća međunarodna saradnja, ako politička situacija to dozvoli.
Letilica teška skoro 20 tona podseća (iz daleka) na slavni lunarni modul „Eagle“, koji je pre više od 45 godina odneo Neala Armstronga i Buzza Aldrina na Mesec, ali nov ruski dizajn je skrojen za manju i jeftiniju raketu „Angaru-5V“, za razliku od džinovske Mesečeve rakete iz „Apollo“ ere, „Saturna V“.
Ruski inženjeri računaju na dve rakete „Angara-5V“ koje će odneti lender bez posade do njegove pozicije na lunarnoj orbiti. Sledeće dve rakete će biti potrebne za prenos transportnog broda sa četvoricom kosmonauta sa Zemljine do Mesečeve orbite, gde će se dve letilice spojiti. Potom će dvojica članova posade preći u lunarni modul, odvojiti se, i sleteti na površinu našeg suseda.
Prema trenutnim planovima, prvo iskrcavanje Rusa na Mesec moglo bi da se izvede za desetak godina.
Nažalost, ruski kosmički program je drastično usporen u poslednjih nekoliko godina, čemu je doprinela ekonomska kriza u zemlji izazvana sankcijama i opštim pritiskom zapadne koalicije. Međutim, još uvek postoje šanse da u sledećih nekoliko godina vodeće kosmičke agencije sklope dogoovor o sledećoj velikoj avanturi nakon Međunarodne orbitne stanice, čiji se prestanak rada očekuje negde u drugoj polovini sledeće decenije.
Uprkos Nasinim aspiracijama ka Marsu, jasno je da je za njihove partnere – prvenstveno Rusiju i Evropu – mnogo primamljivije da startuju sa Mesecom. Ako bi Amerika promenila kurs (a ja se kladim u prase da neće!) i pristala na zajednički lunarni program, novi ruski lunarni modul bi mogao da bude vrlo upotrebljiv. Naime, NASA je odavno napustila radove na sopstvenom lenderu „Altair“ ne bi li uštedela koju milijardu. Za to vreme, američka agencija se usredsredila ka velikoj raketi „SLS“, koja je vrlo zgodna za lunarne misije. Tu je i letilica „Orion“, koja bi mogla da odnese ljude do lunarne orbite, samo par stotina kilometara od Meseca. Jedino što nedostaje to je letilica koja će poneti putnike do površine.
Kako su zamislili ruski inženjeri, lender bi posedovao 11-tonski sletni stepen opremljen paukolikim stajnim trapom i pogonskog sistema zaduženog za transport sa lunarne orbite do površine. Za to vreme, 8,5-tonski uzletni stepen bi posedovao kabinu za posadu sa svom pratećom opremom i motor za uzletanje sa Mesečeve površine i ulazak u orbitu. Posedovaće takođe i solarni panel za proizvodnju električne struje i radijator.
Kabina će imati dva poklopca, jedan na prednjoj strani modula koji vodi ka stepenicama (merdevinama) za spuštanje na površinu, i drugi na vrhu u portu za spajanje, za prolezak posade iz lunarnog modula u transportni brod i obrnuto, kada su spojeni.
Do sada, ruski inženjeri pažljivo razmatraju antropometrijski raspored u kabini za posadu. Razmišljalo se o konusnom ili loptastom obliku, ali izgleda da je izbor pao na klasičnu cilindričnu konstrukciju. Da bi sačuvali prostor u kokpitu, inženjeri su smestili rezervoare sa gorivom i gasovima na spoljnje površine uzletnog stepena.
Ruski kosmički program crpi vrlo vitalne sokove bogatog tehničkog nasleđa vezanog za lunarne letilice preostale iz slavnih dana Trke za Mesec. SSSR je uspešno slao bespilotne robotske lendere i rovere na Mesec a uspešno je radio i na lenderu sa posadom. Jednosedna letilica je izvela tri bespilotna probnaleta u Zemljinoj orbiti, pre nego što je čitav sovjetski napor za sletanje na Mesec stopiran 1974. godine.
Trenutno, ruski inženjeri rade i nadva robotska lendera, od kojih bi prvi trebalo da sleti u polarni region Meseca 2019. Ako bi kojim slučajem zajednički lunarni istraživački program bio pokrenut, taj lender bi bio prethodnik misija sa posadom a možda čak i trajno naseljene lunarne baze.
