Nije tajna da Rusija planira da se tokom sledeće decenije vrati na Mesec. Da bi to postigla, agencija Roskosmos namerava da upotrebi novi brod sa ljudskom posadom “Federacija” (PTK-NP) i raketu “Angara-A5V” sa ciljem izvođenja misija na lunarnoj orbiti (vrlo slično Nasinim planovima sa brodom “Orion” i raketom “SLS”). Problem je što finansije nalažu odlaganje lunarnih planova do 2025, najviše zato što Roskosmos još nije dovršio konstruisanje “Federacije” i “Angare” a ni lansirne rampe na novom kosmodromu Vastočni. Postoji li lakši način da se dosegne Mesec? Izgleda da postoji, i on se zove “Rivok”.
„Rivok“, brod za putovanje na Mesec. Prednji termički štit će biti korišćen za „aero-hvatanje“ – egzotičnu orbitnu tehniku koje se koristi za smanjivanje brzine sa hiperbolične trajektorije u eliptičnu orbitu oko Zemlje. Ovaj metod još uvek nije korišćen ni u jednoj planetnoj misiji, ali su ga Sovjeti koristili u par navrata na Zemlji prilikom povratka sa svojih lunarnih misija 1968. godine.
(Pogledaj "skip reentry“ i “Zond 6” i “Zond 7”).
„Rivok“ (рывок na ruskom znači impuls, skok) predstavlja predlog broda sa posadom kompanije RKK “Energija” (proizvođač “Sojuza” i buduće “Federacije”) koji ima cilj da pojednostavi kompleksnost svojstvenu lunarnim putovanjima. U osnovi, to je modul težine 11,4 tone (7 tona goriva) i unutrašnje zapremine 30 m3 koji bi trebalo da bude u stanju da odputuje od Zemlje do lunarne orbite i nazad.
“Rivok” bi trebalo da bez posade dojezdi do Međunarodne stanice (ISS) i utovari dodatne potrepštine i kosmonaute. Ubrzo potom odbojio bi se od ISS i spojio sa dodatnim stepenom “Blokom DM” lansiranim “konvencionalnom” raketom “Angara A5” sa Vastočnog. “Blok DM” će morati da dâ neophodni impuls za postizanje brzine bega i uvede brod u orbitu oko Meseca. U teoriji trebalo, brod bi posedovaoi pogonski sistem koji bi omogućio ulazak i silazak sa niske lunarne orbite ili Lagranžove tačke L1 ili L2 sistema Zemlja-Mesec. Put na Mesec bi trajao do 5 dana, i nakon obavljanja zadataka “Rivok” bi se vraćao na Zemlju.
Odavde sledi najinteresantniji deo. “Rivok” nije klasična kapsula kao što su “Federacija” ili “Orion”, tako da neće moći da uđe u Zemljinu atmosferu. Umesto da se spusti na površinu naše planete, “Rivok” će otvoriti termo-štit u obliku kišobrana površine oko 55 m2 što bi mu omogućio manevar “aero-hvatanja” i smanjivanje brzine do nekih 8 km/s i omogućilo ulazak u nisku orbitu oko Zemlje. Čim se to desi pristupiće se spajanju sa ISS a kosmonauti bi se vratiti na Zemlju koristeći kasule “Sojuz” ili “Federaciju”. Naravno, biće moguće izvođenje i bespilotnih misija. “Rivok” bi teorijski mogao da se osveži i koristi i u narednim misijama, iako maksimalni broj letova i aero-hvatanja za sada nije poznat.
Koncept je interesantan ali vrlo rizičan. Manevar aero-hvatanja je mnogo puta predlagan za brojne lunarne i marsovske misije, ali do sada nikada nije sproveden u delo. U konstruktivne probleme treba ubrojiti i tehniku sklapanja termo-štita, iako RKK „Energija“ crpi iskustva bivšeg Sovjetskog Saveza u razvoju sistema ovog tipa (ne idući dalje, predlozi za Marsove sonde „5NM“, „4NM“[1] ili Lavočkinov „5M[2]“ trebali su da koriste toplotni štit u obliku kišobrana). Prednost „Rivoka“ je u tome što ninakoji način neće uticati na dalji razvoj „Angare-A5V“ ili „Federacije“, a uz to je i jeftiniji (prema izvorima „Energije“, „Rivok“ bi koštao samo trećinu cene „Federacije“).
„Lavočkinova“ sonda „Mars 5M“ iz 1975. sa otvorenim toplotnim štitom.
Sa druge strane, koncept „Rivok“ podseća na projekte orbitnih tegljača iz 70-ih i 80-ih godina, kao npr. Nasin OTV (Orbital Transfer Vehicle). OTV je takođe posedovao veliki termo-štit radi sprovođenja manevra aeri-hvaćenja, mada je u ovom slučaju ovaj bio iz jednog dela. Od svih verzija OTV-a, neke verzije su, naravno, vrlo slične „Rivoku“, posebno po težini i karakteristikama, kao i korišćenju kriogenog goriva.
Koncept Nasinog ATV-a iz 80-ih za putovanje na Mesec. Četvoročlana posada je trebala da putuje u cilindričnom modulu. Vidi se termo-štit za aero-hvatanje težak preko 700 kg. Kada dospe na nisku orbitu oko Zemlje trebalo je da se spoji sa orbitnom stanicom „Freedom“. (NASA).
Nepotrebno je reći da bi „Rivok“ bio veliki resurs za istraživačke stanice u orbiti oko Meseca, poput lunarne platforme “Gateway“. U poslednjih pola godine, preko Atlantika su predlozi takvih stanica nicali kao pečurke, pa čak postoje govorkanja da bi Rusija mogla da se udruži s Nasom u gradnji nekakve lunarne stanice. Ali ne treba udarati na sva zvona. Zvanično, NASA nema planove za postavljanje stanica u lunarnoj orbiti – njihov cilj je Mars a ne Mesec – a odnosi Amerike i Rusije su najlošiji od pada SSSR-a (Obamina administracija je stavila “Gateway” na led najviše zbog učešća Rusije). Uz to, “Rivok” nije predlog Roskosmosa već RKK “Energije”, kompanije koja je već sarađivala sa američkim kompanijama kao što je “Boeing” na kreiranju koncepta “Gateway”, stanice bazirane na zajedničkim iskustvima sa ISS. Ukratko, ako je nastavak radova na “Rivoku” problematičan, nije nemoguće da posluži kao začetak jednog međunarodnog projekta.
Reference:
- http://vz.ru/news/2016/5/25/812623.html
- http://www.kommersant.ru/doc/2996314
- http://tass.ru/kosmos/3313272
[1] Ove sonde su trebale da budu lansirane tokom 70-ih super-teškom sovjetskom raketom „N1“, koje su trebale da ponesu velike „Marsohode“ i da donesu uzorke na Zemlju. Koroljevljeva raketa „N1“ je sprovela 4 probna lansiranja ali su svi završeni eksplozijama još u fazi uzletanja.
[2] Posle neuspeha sa „5MN“ i „4NM“ i raketom „N1“, pojavio se predlog sonde koja bi 1979. bila lansirana raketom „Proton“. Nosila bi kapsulu tešku 9 kg koja bi donela na Zemlju oko 500 grama Marsove prašine. Praotac budućeg „Fobos-grunta“.
