Ovog puta i zvanično. Iako su već dugo svi znali da su vrlo male šanse da će rusko-evropska misija „ExoMars 2018“ poleteti te godine, ESA je objavila juče da će lansiranje biti odloženo do sledećeg lansirnog prozora, u julu 2020. Cilj „ExoMarsa 2020“ jeste spuštanje rovera u Oxia Planum koji će prvi put dobiti priliku da buši koru Crvene planete do dubine do dva metra u potrazi za biomarkerima prošlosti i sadašnjosti.
Ruska površinska platforma i evropski rover „ExoMars 2020“. (ESA).
Odlaganje je bilo neizbežno. Ni ESA ni Rusija nemaju skorašnja iskustva u vezi sletanja na Mars i potrebno im je više vremena za pripremu tako kompleksne misije, čemu treba dodati već hronične probleme sa finansiranjem projekata. Naravno, za koliko će odlaganje lansiranja povećati ukupne troškove tek će se utvrditi.
Stepen CM (Carier Module) „ExoMarsa 2018“ odbacuje modul DM (Descent Module) pre ulaska u Marsovu retku atmosferu. (NPO Lavočkin).
„ExoMars 2020“ je sonda koja će se sastojati iz dva dela: nosećeg modula CM (Carier Module) i sletnog modula DM (Descent Module). CM će nositi avioniku i pogonske motore neophodne za putovanje do Marsa. DM će uključivati toplotni štit i površinsku platformu (SP, Surface Platform), koju je napravila ruska kompanija NPO „Lavočkin“ u saradnji sa Akademijom nauka (ИКИ) i ruskom federalnom agencijom Роскосмос, a koja će biti zadužena za spuštanje rovera na Mars.
CM (dole) i DM. (ESA).
Kapsula sa toplotnim štitom „ExoMarsa 2020“ će imati težinu 353,4 kg, čemu treba dodati i padobranski sistem težak 178,8 kg. Ruska površinska platforma je ustvari posebna sonda, koja će nositi 11 ruskih instrumenata (u saradnji sa Španijom, Finskom i Češkom), plus jedan belgijski (radio-eksperiment LaRa) i jedan švedski (paket HABIT). Imaće masu od 827,9 kg, od čega će 45 kg činiti naučni instrumenti. Kada DM modul bude ušao u Marsovu atmosferu, ansambl će imati težinu oko 1.867 kg. Sletna platforma će koristiti tradicionalni sistem koji kombinuje dva padobrana – jedan supersonični i jedan subsonični (Nasine sonde tradicionalno koriste jedan padobran radi uštede u težini) – osam retro-raketa na tečno gorivo sa podesivim gasom, i stajni trap sa četiri široka nogara.
Sletne sekvence „ExoMarsa 2020“. (ESA).
Ruska površinska platforma sa roverom „ExoMars 2018“. (ESA).
Sletna platforma proizvedena u „Lavočkinu“. (ESA).
Konfiguracija platforme i rovera unutar kapsule. (Lavočkin).
Površinska platforma. (ESA).
Aerodinamički testovi DM u moskovskom Aerodinamičkom instiitutu (rus. ЦАГИ, Центра́льный аэрогидродинами́ческий институ́т).
Različiti dizajni sletne platforme razmatrane poslednjih godina u „Lavočkinu“. (ESA).
ESA-in rover („masohod“) će imati težinu od 345 kg, uključujući sisteme za ankerovanje za platformu, tako da će maksimalna pokretna težina biti 310 kg. Spustiće se na površinu Crvene planete preko jedne od dve pokretne rampe koje će bočno spustiti ruska platforma. Imaće dimenzije 1,40×1,50×0,66 metara i nosiće devet instrumenata (uključujući i dva ruska). Primarna misija bi trebalo da traje 218 sola (Marsovih dana), tokom kojih bi rover prevaljivao do 70 metara dnevno. Rusija će takođe obezbediti i raketu-nosač, „Протон-М“/„Бриз-М“, vrlo sličan onom koji je iskorišćen za lansiranje misije „ExoMars 2016“. (O ovoj misiji sam pisao u više navrata.)
Evropski rover misije „ExoMars 2018“. (ESA).
„ExoMars 2020“. (ESA).
Jedna od ranijih verzija spuštanja rovera sa platforme na tlo.
Instrumenti „ExoMarsa 2018“. (ESA).
Roverov sistem kretanja. (ESA).
Detalj roverovog čeličnog točka. Svaki će imati nezavisno upravljanje i pogon. (ESA).
Faze bušenja tla. (ESA).
Rusko-evropska misija će sleteti u Oxia Planumu, nedaleko od davno mrtve Nasine sonde „Mars Pathfinder“[1]. Nakon odlaganja, 2020. će biti godina Marsovih rovera. Pored „ExoMarsa 2020“, iste godine bi trebalo da se na Crvenu planetu spusti Nasin rover – još uvek bez formalnog imena – i prvi kineski Marsov rover. Ostaje nam samo da se nadamo da će sve teći glatko.
Sletna lokacija u Oxia Planumu. Elipse prikazuju zone sletanja za misije 2018. odn. 2020. (ESA/DLR/FU Berlin & NASA MGS MOLA Science Team).
Videoi sa testiranja točkova:
[1] Lansirana je krajem 1996. i nosila je mali lender „Sojourner“. Misija je trebala da traje između nedelju dana i mesec dana a trajala je 3 meseca!
