Prošle godine je pominjana ruska inicijativa za slanje broda sa posadom oko Venere i Meseca negde oko 2012. godine, koja bi trebalo da iskoristi neuobičajen i vrlo povoljan lansirni prozor. Poslednjih meseci projekat je uznapredovao i sada se naziva “Арго“, mada promene nisu uticale samo na ime.
„Арго“, ruski brod s posadom leti iznad Marsa i Venere. Ko se ne seća, Argo je bio mitološki brod grčkih junaka Argonauta.
Inicijalni plan je podrazumevao korišćenje jako modifikovanog evropskog broda ATV(Automated Transfer Vehicle)i povratne kapsule (SA[1]) “Союз” smeštene unutar (!), koji bi bili postavljeni i orbitu pomoću četiri dodatna stepena „Бриз-М“spojena zajedno. Pošto je takva šema prilično nerealistična, lider stručnog tima Aleksandr Hohlov je morao da izvede nekoliko modifikacija. Brod „Арго“ bi i dalje bio baziran ka evropskom ATV-u, ali bi se Rusi u većoj ili manjoj meri ugradili u zavisnosti od stepena saradnje sa ESA-om. Na čeonom delu „Аргоa“ bi se nalazio spojni mehanizam sličan onom na budućem ruskom modulu УМ „Причал“ na njihovom segmentu ISS (treba da bude lansiran 2017.), kao i jedna varijanta panoramskog modula “Cupola“.
Trenutni plan je sledeći: prvo se na nisku orbitu oko Zemljelansira „Арго“ bez posade raketom „Протон-М“. To bi mogla da uradi i ESA sa „Arianom 5“, u kom slučaju ne bi bilo potrebno razvijati novi karbonski vrh prečnika 5 metara za „Протон“. Mesec dana kasnije lansira se jedan dodatni stepen – nekoliko tipova je u igri – koji bi nosio gorivo i spojio se u orbiti sa „Аргом“. U sledeća 2 ili 4 meseca poletela bi dva dodatna teretnjaka koja bi gore odnela ostatak zaliha. Ubrzo potom bi bio lansiran jedan “Союз“ prepravljen za međuplanetni let sa dvojicom kosmonauta. Konačno, u orbitu bi bio poslat kriogeni stepen teške klase КВТК[2] (rus. Кислородно-водородный тяжёлого класса)uz pomoć rakete „Ангара А5“lansirane sa kosmodroma Vastočni (sa rampe koja još nije izgrađena).
Delovi broda „Арго“ u Zemljinoj orbiti.
Dimenzije „Агрoа“.
 |
 |
Detalj fronta broda.
„Арго“bi trebalo da napusti Zemljinu orbitu između 17. i 23. novembra 2021. i već 4. aprila 2022. bi nadleteo Veneru. Posle toga, njegova orbita bi blai tako modifikovana da 12. oktobra iste godine nadleti i Mars. Dvojica kosmonauta će biti prvi ljudi koji bi putovali dalje od lunarne orbite i posetili dve planete, doduše iz orbite. Pogled na Veneru i Mars iz „Kipole“ bio bi fantastičan, iako bi trajao samo po nekoliko časova tokom svakog nadletanja. Ako budžet bude dozvoljavao, tokom misije bili bi ispaljeni i mali sateliti oko obe planete. Posada će se vratiti na Zemlju 27. juna 2023. godine, nakon ~600 dana provedenih u kosmosu, što bi bio novi rekord[3]. Brod „Союз“bi posedovao kapsulu sa termo-štitom ojačanim tako da može da izdrži povratak u atmosferu brzinom od 11 km/s, poboljšan sistem za komunikaciju i pojačan sistem za kontrolu temperature koji bi izdržao različite termalne uslove koji se javljaju u orbitama Venere i Marsa.
Lansirna konfiguracija broda „Арго“.
„Арго“ proleće iznad
 |
 |
 |
I u Sjedinjenim Državama su pre tri godine razmišljali o sličnom projektu, nazvanom „Inspiration Mars“, koji je finansirao kosmički turista i multimilioner Dennis Tito, ali je projekat pao gotovo u zaborav zbog totalne nezainteresovanosti Nase. Kako sada stvari stoje, ni „Арго“ nema puno šansi da uspe, dokle god se oslanja na saradnju sa ESA-om koja b trebalo da obezbedi modifikovan ATV – brod se više ne proizvodi – i ostale elemente za misiju. Trenutna politička klima ne pogoduje bilo kakvoj rusko-evropskoj saradnji, naročito ne na polju kosmičkih misija, a posebno ne onoj koja bi trebalo da se nađe u špicu za pet godina. Međutim, kao hrana za našu maštu sigurno ima smisla ...
 |
 |
Tri prvonagrađena amblema misije koja su pobedila na konkursu.
[1] Rus. Спускаемый аппарат. Izolovana kapsula koja služi za lansiranje i spuštanje na kraju misije na Zemlju.
[2] Porodica kiseoničko-vodoničnih stepeni koja se pravi u Državnom kosmičkom naučno-proizvodnom centru „Hruničev“. Težina goriva – od 11 do 27 tona.
[3] Postoje razne kategorije, ali najduže u „cugu“ je u kosmosu proveo Valeri Poljakov 1994. (stanica „Мир“) – 438 dana. Prvih 10 mesta u dužini leta drže Rusi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
