U asteroidnom pojasu postoje 3 protoplanete: Vesta, Ceres i Palas. Od kako je lansirana 2007, Nasina sonda “Dawn” je uspela da vrlo detaljno prouči prve dve, najveće. Trenutno se nalazi pri kraju jednogodišnje ekspedicije na Ceres, a navigacioni tim planira da je tu i ostavi da se, zbog izuzetno stabilne orbite, okreće večno kao veštački satelit. Da li će joj je sudbina ipak prirediti iznenađenje?
Sonda „Dawn“ jezdi ka Ceresu. Do tada je prevalila preko 4,9 mld. km.
Kosmička sonda „Dawn“, Nasin 1.240-kilogramski tromotorni jonski istraživač asteroida, čitavih 14 meseci je istraživao Vestu a onda od marta 2015. i Ceresa. Od samog početka misije čulo se da će nakon toga sonda biti isključena i ostavljena da kruži oko Veste, na preko 250 miliona km od Zemlje. Ali možda taj laku noć neće teći tako glatko kako je planirano – tim misije je zatražio od Nase dozvolu (i pare) da misiju produži i poseti i treći asteroid!
Virtuelni let „Dawna“ iznad Veste. Sa prečnikom od 525 km to je drugi najmasivniji objekat u asteroidnom pojasu – na njega otpada 9% mase čitavog asteroidnog torusa. Gledano sa Zemlje, to je najsjajniji objekat u čitavom pojasu.
„Dawn“ je lansiran 27. septembra 2007. godine, a 2011.-2012. proveo je 59 nedelja i 4 dana proučavajući Vestu. Nakon toga, sa mesec dana zakašnjenja zbog kvara jednog od reakcionih točkova, sonda je uključila jonske motore i krenula na spiralno putovanje ka Ceresu dugačno ~1,5 milijardi km. Tamo je stigao početkom marta 2015. i još uvek se nalazi u orbiti oko njega. Misija bi trebalo da se već okonča, ali naučni tim bi želeo da ako je ikako moguće produži misiju.
Let iznad planete patuljka Ceresa. Najveća mala planeta koja leži unutar Neptunove orbite. sadrži 1/3 mase čitavog asteroidnog pojasa. To je jedini objekat u pojasu koji je loptast zahvaljujući sopstvenoj gravitaciji.
„Dawn“ je još uvek u potpunosti operativan, i još uvek ima dovoljno ksenonskog goriva za jonski pogon[1], pa zašto ne videti šta je još u stanju da postigne? Doduše preostalo mu je još vrlo malo goriva, tako da je vrlo limitiran broj mogućih destinacija za ovu sondu. Putovanja do neke udaljene tačke su svakako van mogućnosti.
Chris Russell sa Univerziteta Kalifornija nalazi se načelu istraživačkog tima „Dawn“ misije. „Dokle god ne dobijemo odobrenje o produžetku misije od Nase, neću reći koji asteroid imamo u planu da posetimo. Nadam se samo da odlučivanje neće trajati mesecima.“
Ako se misija ipak ne produži, onda njen kraj neće biti tako slavan kao što su dostignuća koja je ostvarila. U tom slučaju će podeliti sudbinu nekih drugih letilica na kraju njihovog života; biće zauvek parkirana na nekoj sigurnoj orbiti, zaboravljena i prepuštena svojoj sudbini. Jedina druga opcija je da je sruše na površinu, kao što je „Messenger“ udario o Merkur na kraju svoje misije.
Međutim, rešenje sa rušenjem neće doći u obzir za „Dawn“. Letilica nije bila sterilisana pre lansiranja sa Floride, pa je svaka pomisao na oslobađanje zemaljskih mikroba na Ceres, ili neko drugo telo, striktno zabranjena. Postoje Pravila o planetnoj zaštiti koja zabranjuju kontaminaciju bilo kog nebeskog tela zemaljskim formama života. Nema nikakve šanse da je bilo kakav mikroorganizam mogao da preživi dosadašnje „Dawnovo“ putovanje (preko 5 mld. km), kao ni da bi mogao da preživi na površini Ceresa, ali pravila su pravila.
Tajna uspešnog i dugog života „Dawna“ nije samo u vrhunskom radu timova odgovornih za ovu misiju, već i zbog jonskog električnog pogonskog sistema. Jonski motori, o kojem su dugo sanjali i naučnici i SF pisci, učinili su duža putovanja po dubinama kosmosa potpuno mogućim.
Ti motori počinju vrlo sporo, ali neprestano povećavajući brzinu, nastavljajući da generišu potisak dokom dugog perioda vremena i na dugačkim distancama. Sve to oni rade sa minimalnom potrošnjom goriva, te su se pokazali idealnim za duga kosmička putovanja poput „Dawnovog“.
Sada postaje očito da će uspeh „Dawnove“ misije biti ključan za dalje Nasine planove za deep-space istraživanja. NASA nastavlja da radi na unapređivanju jonskog pogona, a njihov najnoviji projekat je AEPS (Advanced Electric Propulsion System). Taj projekat se tiče razvoja Hallovih trastera, tipa Nasinog jonskog pogona za koje se agencija nada da će proširiti mogućnosti budućih misija i omogućiti duža kosmička istraživanja, kao i prednosti u njihovom komercijalnom korišćenju.
Prototip Hallovog 13-kilovatnog trastera prilikom testiranja u Glenovom centru u Klivlendu.
AEPS poseduje potencijale da udvostruči potisak postojećih motora kakvi se trenutno nalaze na „Dawnu“[2]. Biće ključna komponenta Nasinog „Putovanja na Mars“ (Journey to Mars). NASA takođe planira i robotsku misiju za hvatanje asteroida nazvana „Asteroid Redirect Mission“, koja bi trebalo da koristi AEPS. Ta misija bi tokom sledeće dekade posetila neki veliki NEA asteroid, odlomila višetonsku stenu sa površine i preusmerila je ka stabilnoj orbiti oko Mesaca. Konačno, na njega bi mogli da se spuste i astronauti i donesu uzorke na Zemlju radi proučavanja. Vrlo ambiciozan plan, nema šta.
Dokle god ovaj segment misije „Dawn“ traje, neće se znati koja bi mogla da bude sledeća destinacija. Vesta i Ceres su odabrani jer se smatra da su to preživele protoplanete, formirane u isto vreme kao i ostale planete. Ali oni su prestali da rastu i od tada ostli uglavnom nepromenjeni, na neki način zamrznuti u vremenu, te zato interesantni za proučavanje. U njihovoj blizini ima i drugih objekata, ali bi bilo puko nagađanje navesti neki kao cilj. Neki izvori kažu da bi to mogao biti treći preostali član porodice protoplaneta – Palas. Ali to je komplikovan zahvat, zato što je Palasova putanja previše nagnuta naspram Ceresove orbite, pa će možda sonda samo proleteti pored njega.
Skloni smo da sa nostalgijom gledamo u prošlost, i da o prošlim decenijama govorimo kao o zlatnim godinama kosmičkog istraživanja. Ali kako nam „Dawn“ i desetak trenutnih misija i naučnih poduhvata pokazuje, moguće je da se baš sad nalazimo u zlatnim godinama.
[1] Sa Zemlje je poneo 425 kg ksenona.
[2] NASA je potpisala ugovor sa „Aerojet Rocketdyne” da će za 36 meseci potrošiti $67 miliona na razvoj ovog tipa motora, koji će biti 10 puta efikasniji od danas najboljih hemijskih motora.
„Dawn“ leti još niže ka Ceresu!
Najbolje slike bele fleke u krateru Occator
Dawn započinje drugu fazu mapiranja Ceresa
„Dawn“ ulazi u orbitu 6. marta
