Drugog marta 2016. na Zemlju su se vratili učesnici najduže ekspedicije na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), ruski kosmonaut Mihail Kornienko i američki astronaut Skot Keli. Oni su proveli u kosmosu 340 dana. Skupa sa njima se posle 182 dana kosmičkog leta vratio Sergej Volkov.
Aparat za povratak kosmičkog broda “Sajuz TMA-18M” sleteo je na severoistočno od Džezkazgana, grada na severu Kazahstana u 07.29č (po moskovskom, odn. 10.29 po lokalnom vremenu). Sve operacije su protekle bez problema.
 |
| Pred rastanak: Malenčenko, Kopra, Kornienko, Volkov, Keli i Pik |
 |
| Keli, Kornineko i Volkov zatvaraju poklopac između orbitalnog odseka “Sajuza” i MKS |
 |
| Sve je spremno za odvajanje broda od stanice |
 |
| Tri časa pre ateriranja, brod “Sajuz-TMA-18M” je odvojen od stanice |
 |
 |
| Aparat za povratak broda “Sajuz TMA-18M” ispod padobrana |
 |
 |
| Prvi trenuci posle ateriranja - Keli (gore) i Kornienko izlaze iz broda |
Bilo je planirano da po spuštanju, Keli i Kornienko bez pomoći članova prihvatne ekipe izađu iz kapsule i naprave nekoliko korake oko nje, imitirajući prve korake na Marsu posle višemesečnog leta kroz kosmos. Međutim, kako je posle kontakta sa tlom kapsula ostala u vertikalni položaj, bilo je isuvišno rizično da se kosmički maratonci samostalno spuste niz aparat “Sajuza”. Tako je, uz pomoć evakuacionog tima, prvi iz kapsule izašao Keli, zatim Volkov, na kraju Kornienko. Oni su smešteni u naslonjače pored kapsule gde su lekari obavili prve preglede. Prve analize ukazuju da se svi članovi posade osećaju dobro.
Posle ateriranja, Kornienko i Keli su obavili specijalna program sastavljen od jedanaest testova koji će pomoći naučnicima da precene kakvo će biti stanje čovekovog organizma kada jednoga dana bude stupio na površinu Marsa posle dugotrajnog kosmičkog leta. Program je između ostalog obuhvatao promenu položaju u naslonjači, ustajanje iz sedišta bez pomoći ruku, vertikalno stajanje tokom tri minute i nekoliko koraka po neravnom terenu sa otvorenim i pokrivenim očima. Ispitivanja će biti nastavljena tokom sledećih meseci u Zvezdanom gradu i Hjustonu.
Za ruske kosmonaute ovo nije prva maratonska kosmička ekspedicija. Iako ne postoji pravilo, u ovu kategoriju se najčešće ubrajaju letovi dužine preko 300 dana. Takvih misija je na orbitalnom kompleksu “Mir” od 1987/88. bilo nekoliko, a apsolutni rekord u dužini kosmičkog leta pripada ruskom kosmonaut Valeriju Poljakovu. On je stanici “Mir” sredinom 1990-ih tokom jedne misije proveo 437 dana. Što se američkih astronauta tiče, oni su na orbitalnom kompleksu “Mir” boravili po nekoliko meseci, skupa sa ruskim kosmonautima.
Kada je MKS postala potpuno operativna, misije osnovnih posada sastavljenih od astronauta NASA-e i ruskih kosmonauta (povremeno i evropskih i astronauta iz Japana i Kanade) su trajale oko šest meseci. Tako se za Skota Kelija može reći da je prvi Amerikanac koji je prevalio barijeru od 300 dana provedenih u kosmosu. Sa prethodnim misijama, Keli je ukupno nakupio 520 dana u kosmosu, što je takođe rekord među američkim astronautima. Za NASA-u ova misija ima posebni značaj budući da su ekspedicije istraživanja asteroida i planete Mars osnovni ciljevi njenog dugoročnog programa čovekovih kosmičkih letova.
Iako se misija Kornineka i Kelija često naziva “jednogodišnjom”, oni su proveli u kosmosu tri i po nedelje kraće od godinu dana. Kada je njihova misija planirana, ispostavilo se da su uslovi povratka na Zemlju (što obuhvata uslove odvajanja broda od stanice, orijentaciju u kosmosu, kočenje, ulazak u atmosferu i prizemljenje) najpovoljniji početkom marta 2016. Tu se posebna pažnja pridaje atmosferskim i uslovima vidljivosti, tako da ne čudi da je po lokalnom vremenu sletanja obavljeno nekoliko časova posle “standardnog” vremena povratka ostalih brodova “Sajuza” (oni se tipično vraćaju na Zemlju odmah po izlasku Sunca).
Tokom boravka na MKS, Keli i Kornienko su obavili obiman program naučnih eksperimenata. Najveći deo njih sproveden je odvojeno, mada je bilo nekoliko eksperimenata u kome su oni zajedno učestvovali. Skupa, obavili su gotovo 400 istraživanja dominanto vezanih za analizu uticaja dugotrajnog boravka čoveka u bestežinskom stanju, u izolovanoj sredini.
U fokusu je bilo praktično kompletno ljudsko telo, rad mozga, srca, pluća i ostalih vitalnih organa – tokom različitih uslova, kao na primer za vreme mirovanja, spavanja, normalnog radnog režima, velikih fizička naprezanja i simulativnih situacija stresa.
Istovremeno, Kelijev brat blizanac Mark (inače bivši astronaut) je dole na Zemlji prolazio kroz nekoliko paralelnih ispitivanja. Time su stručnjaci dobili veoma dragocene podatke o tome kako se odvijaju vitalne funkcije dva gotovo identična ljudska organizma od kojih se jedan nalazi u kosmosu, a drugi na Zemlji.
Naravno, ovaj eksperiment sa blizancima Skotom i Markom Kelijem je daleko od poznate Ajnštajnove hipoteze o blizancima i putovanju kroz prostor-vreme brzinom svetlosti, ali će ova kosmička misija biti takodje upamćena i po ovom neobičnom eksperimentu.
Pored toga, veliki akcenat je stavljen na analizama cirkulacije fluida u ljudskom telu. Poznato je da se u bestežinskom stanju tečnost preraspoređuje u gornje delove tela, što dovodi do problema u radu organa vida i povećanja očnog pritiska. Tokom ovih eksperimenata korišćen je ruski specijalni kostim “Čibis” koji hermetizuje donje delove tela čime se usled razlike pritiska krv pravilnije preraspoređuje. Zanimljivo, iako su astronauti NASA-e koristili sličan sistem na orbitalnoj stanici Skylab (“Skajlab”) 1973/74. na američkom segmentu MKS nema ovakvog uređaja. Tada je kod većine astronauta koji su učestovali u šestomesečnim misijama na MKS primećeno slabljenje vida. Kako to nije bio slučaj sa njihovim ruskim kolegama, NASA je predložila “Roskosmosu” da se ovaj eksperiment kao zajednički uvrsti u program ekspedicije. Nije isključeno da će ovakva istraživanja biti nastavljena tokom misija budućih posada MKS.
Tokom svoje kosmičke “odiseje” Kornienko i Keli su primili šest teretnih brodova – tri ruska “Progresa”, japanski HTV i privatne američke “teretnjake” Dragon (kompanije Space X) i Cygnus (Orbital ATK). Bili su takođe svedoci gubitka dva kosmička teretnjaka, ruskog “Progresa” i američkog Dragona.
 |
 |
| Pozdrav Skota Kelija i Mihaila Kornienka posle 340 dana provedenih u kosmosu | |
 |
Sergeju Volkovu ovo je tre}i povratak iz kosmosa |
Od kako su 27. marta prošle godine skupa sa kosmonautom Genadijem Padalkom stigli na MKS, oni su u intervalima od po nekoliko meseci radili sa ukupno 13 ljudi iz Rusije, SAD, Italije, Japana, Danske, Kazahstana i Velike Britanije (iz pet kosmičke posade). Keli je tri puta izlazio izvan MKS, dok je Kornineko jedan put obavio petoipočasovnu kosmičku šetnju.
Kao što smo naveli, po povratku iz ove kosmičke ekspedicije, Kelijev ukupan skor je 520 dana. Za to vreme, Kornienko je iz ovog i svog prethodnog kosmičkog leta nakupio 516 dana, dok Volkov ima 548 dana iz tri ekspedicije.
Po povratku na Zemlju, Kornienko i Volkov su odleteli u Zvezdani grad, dok je Keli stigao u Hjuston posle dugog prekookeanskog leta specijalnim avionom NASA-e.
Na MKS misiju nastavljaju članovi ekspedicije MKS-47 – komandant stanice Timoti Kopra (astronaut NASA-e), i brodski inženjeri Jurij Malenčenko (“Roskosmos”) i Timoti Pik (ESA-Velika Britanija). Oni se u kosmosu nalaze od sredine decembra 2015. Uskoro njima će se pridružiti članovi sledeće ekspedicije – kosmonauti “Roskosmosa” Aleksej Ovčinjin i Oleg Skripočka i astronaut NASA-e Džefri Vilijems. Njihovo lansiranje je planirano za 18. mart sa kosmodroma Bajkonur.
