Astronautika: misije

“Schiaparelli” – demonstracioni modul za ulazak, spuštanje i sletanje EDM – predstavlja aparat koji će poneti “ExoMars Trace Gas Orbiter”, a koji će biti lansiran ove godine i tako prikazati sposobnost evropske industrije da se kontrolisano spusti na Marsovu površinu. U projektu sdruženo učestvije ESA i ruski Roskosmos.

sc1

Proračuni pokazuju da će od 14. marta biti otvoren lansirni prozor za „ExoMars 2016“, narednu evropsku misije na Mars, koju će činiti orbiter TGO (Trace Gas Orbiter) i stacionarni lender „Schiaparelli“.

Pre nepuna dva meseca obe letilice su napustile fabriku „Thales Alenia Space“ u Kana u Francuskoj, gde su proveli nekoliko poslednjih meseci radi sastavljanja i testiranja, i poslati zajedno sa pratećom opremom ruskim teretnim avionom „An-124-1002“ ka kazahstanskom kosmodromu Bajkonur.

Obe letilice su od tada u bajkonurskim halama gde se pripremaju za lansiranje ruskom raketom „Proton-M“ tokom prozora koji će biti otvoren sve do 25. marta.

Lender „Schiaparelli“, prečnika 2,4 metar i težine 600 kg, otpakovan iz klimatizovanog kontejnera u „čistoj sobi“ na kosmodromu, poleteće na Mars zajedno sa TGC orbiterom. Tri dana pre nego što stignu do Crvene planete, „Schiaparelli“ će se odvojiti od orbitera, koji će potom ući u orbitu i započeti petogodišnju misiju proučavanja atmosferskih gasova koji su potencijalno povezani sa današnjim biološkim ili geološkim aktivnostima.

Schiaparelli“ će uleteti u atmosferu na visini od 122 km brzinom od 21.000 km/h i odmah započeti vazdušno kočenje u gornjim slojevima, onda otvoriti padobran prečnika 12 metara radi smanjivanja brzine. Pomagaće klaster sa 3 retro-motora na tečno gorivo, koji će do visine od 2 metra iznad površine usporiti lender na oko 5 km/h.

U tom trenutku biće isključeni kočioni motori a sonda će slobodno pasti na tlo, gde će udarac biti amortizovan deformišućom strukturom.

Proteći će manje od osam minuta od ulaska u atmosferu do prizemljenja poznatog kao Meridiani Planum. Toliko je trebalo i Nasinom roveru „Curiosity“, pa su rukovodioci misije to vreme nazvali „najdužim 8 minuta u karijeri“. „Schiaparelli“ je konstruisan da može da sleti na tlo sa kamenjem visine do 40 cm i pod nagibom do 12,5°.

Naučni senzori na „Schiaparelliju“ prikupljeća podatke tokom spuštanja i prizemljenja, dok će drugi instrumenti vršiti lokalna merenja, utrkujući se sa kratkim vremenom koje će im određivati baterile lendera.

Zahvaljujući posebnom retro-ogledalu, „Schiaparelli“ će biti meta laserskog zraka sa orbitera za merenje udaljenosti.

Modul je dobio ime po talijanskom astronomu Giovanniju Schiaparelliju, koji je još u XIX veku mapirao Marsovi površinu.

sc2
„Schiaparelli“
bez toplotnog štita i leđnog poklopca. Nosiće mali naučni teret, nazvan DREAMS (Dust characterisation, Risk assessment, and Environment Analyser on the Martian Surface), koji treba da radi 2-8 solova. Nosiće i senzore za merenje brzine vetra i pravca (MetWind), vlažnosti (DREAMS-H), pritiska (DREAMS-P), atmosferske temperature pri površini (MarsTem), prozirnost atmosfere (Solar Irradiance Sensor, SIS), i atmosferskog električnog polja (MicroARES).

sc3 sc4

Levo: senzor MicroARES će meriti atmosfersku elektrifikaciju. Desno: DECA – sletna kamera. Ima težinu 600 grama i dimenzije 9×9×9 cm.

sc6
„ExoMars Trace Gas Orbiter“
i „Schiaparelli“ tokom vibracionih testiranja u Francuskoj.


Pogledaj filmić o prispeću delova u Bajkonuru
. Letilice i oprema su u Kazahstan stigli u 3 odvojena leta 18., 20. i 22. decembra.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18