Astronautika: misije

Iako dugo pišem o kosmosu i po definiciji bi trebalo da sam često iznenađen vestima “odozgo”, ipak sam valjda kao i većina Srba već pomalo oguglao. Ipak, slike koje ćeš i sam videti malo posle, ostavile su me bez daha!

U neverovatnom i potpuno neočekivanom poklonu „Curiosityjevim“ fanovima, rover se prvi put u istoriji “samo-slikao” u boji uz pomoć MastCama. Do sada, svi prethodni “Curiosityjevi” autopotreti bili su napravljeni pomoću MAHLI-ja, kamere koja se nalazi na kraju robotske ruke. MastCam je takođe sposoban za fotografisanje rovera, ali je uvek izbegavao roverovu palubu, sem poneke pojedinačne slike koja bi dokumentovala stanje instrumenata postavljenih na palubi. Sa dolaskom “Curiosityja” u zaklonjenu sranu aktivne Marsove peščane dine, konačno se pojavio naučni razlog da se paluba pojavi na MastCamovoj panorami: potrebno je potražiti čestice peska koji vetar vremenom nanosi sa dine. Prikazana panorama je deo opservacija “pre”; kasnije će biti napravljene nove slike kao deo opservacija “posle”.

Andrew Bodrov je već sastavio divnu panoramu i napravio virtuelnu verziju punih 360 stepeni. Ovde je panorama male rezolucije, ali zato definitivno poseti Bodrovov sajt i pogledaj punu verziju.

c4

„Curiosityjeva“ MastCam panorama, sol 1197, uključujući roverovu palubu.Curiosity“ je slikao panoramu nakon što je stigao u zavetrinu Namib dine, sola 1197 (19. decembra 2015.). Prvi put od sletanja na Mars, panorama snimljena levom kmarom MastCama obuhvatlia je čitavu roverovu palubu i napravila autoportret. Pošto se MastCam nalazi na jarbolu, na autoportretu se ne vidi sam jarbol, ali, za razliku od autoportreta koje je pravio MAHLI, vidimo ruku. Paluba je uključena radi potrage za česticama peska koje su tu nanešene tokom prolaska kroz dinu. Radi pregleda virtuelne verzije panorame od 360°, poseti Andrew bodrovs 360cities page.

c2

Ko se ne seća, ovako izgleda roverov vrh jarbola. Jedna MastCam kamera je Medium Angle Camera (MAC) koja ima žižinu daljinu 34 mm, vidno polje od 15° i rezoluciju od 22 cm/pix na daljini od 1 km. Druga je Narrow Angle Camera (NAC), sa žižinom daljinom 100 mm, poljem od 5,1° i rezolucijom od 7,4 cm/pix na 1 km. Svaka kamera ima 8 Gb memorije, i može da memoriše oko 5500 slika.

I ostali amateri su prihvatili izazov; ovde je lepa kuglasta verzija koju su napravili Elisabetta Bonora & Marco Faccin.

Sledi kolaž sličica (thumbnails) svih pojedinačnih fotografija na kojima se vidi roverov hardver, tako da možemo da vidino koliko frejmova je potrebno da se pokrije čitav rover.

c5

Probaj ovde veću rezoluciju.

Posmatrajući slike iz blizine, vidimo da je paluba prilično prekrivena sitnom prašinom, ali je fascinantno kako je prašina neravnomerno raspoređena. Kapice koje su služile kao poklopci kamera tokom sletanja (kada je roverov jarbol bio položen na palubi) potpuno su ravnomerno prekriveni prašinom. Prednji deo robera je vrlo, vrlo, vrlo prašnjav. Ali je zato središte palube delativno čisto od prašine, što je vrlo čudno. Pomalo je šteta što je jedno od najprašnjavijih mesta na roveru malo uzvišenje na palubi koje nosi talon za kalibraciju MastCama – toliko je pokriven da ne verujem da može da posluži svojoj svrsi.

c3

“Curiosityjeva” paluba. Vidi se interesantan raspored vrlo prašnjavih zona i površina koje je vetar očistio.

Sledi jedna tipična „Curiosityjeva“ panorama, na kojoj se ne vidi rover sem točkovi sa desne strane, radi inženjerijskih potreba. Sve do sada, misija nije imala naučno ili inženjerijsko opravdanje da kompletno slika panoramu, ali kako pokazuju MAHLI-jevi autoportreti, javnost to veseli!

c1

Pogled niz dinu Dingo Gap i Mount Sharp, sol 530 (panorama 360°).



 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži