Bilo je vrlo, vrlo hladno. Zamislite osam sati najhladnije oblačne noći kada se vazduh ledi i peku vas obrazi i trnu prsti i osećate led na licu. Tako je bilo prošle noći na Letenki. Samo još hladnije. To je zima koja se ulvači i u telo i širi organizomom zajedno sa umorom od nesane noći. Bilo je užasno, ali i veličanstveno i na neki neobičan način otmeno. Svi su natovarili na sebe perjane jakne, ćebad, kape i rukavice i u hotelu bi ličili na strašila, ali na tom neobičnom mestu, u sred šume u ponoć ličili su na šumske vilenjake.
Nekoliko objekata iz Meijeovog kataloga.
Prvi izveštaj sa Maratona 2009. 
