MMA2015w

Na Andrevlje su bez problema stigli svi: i Slovenci, i Makedonci, i Mađari, a i svi domaći iz okolnih mesta. Računam da je nekima od njih pomogla auto karta koju sam iscrtao i postavio na AM. Ipak, od svih jedino sam ja zalutao i zakasnio. Andrevlje mi je takoreći u komšiluku, odmah preko Dunava, penjao sam se na njega i kolima i biciklom i peške, a ipak sam ovog puta promašio odvajanje i nastavio pored Dunava skoro do granice. Kod Čerevića je trebalo da idem levo umesto desno. Da stvar bude gora kod mene se nalazio spisak sa rasporedom gostiju po sobama pa su me svi čekali. Ali šta da radim, to sa stranama nikad kod mene nije funkcionisalo najbolje.

hotel

Hotel na Andrevlju je divan. Veći je nego što spolja izgleda. U njemu, sem soba i restorana, postoji jedna velika i nekoliko manjih kongresnih sala, zatim biblioteka, fitnes i bilijar sala, sauna itd. Hotel je udoban, luksuzan, ali bez one uštogljene, krute i nametljive izveštačenosti koja inače prati takva mesta. Siguran sam da su se svi osećali vrlo prijatno u njemu.

Smestili smo se i razmileli po hotelu. Usput smo se pozdravljali i pričali svi u glas, jer nismo se videli još od kampa.

Vreme

Nebo je od petka bilo upadljivo i beznadežno oblačno. Ceo april pre maratona je bio kristalno vedar da bi baš tih nekoliko, za nas ključnih, dana oblaci prekrili čitav svet. Satelitski snimci su pokazivali samo njihov neprekidni desant sa zapada.

Ali ispalo je da to i nije bilo tako loše, bar što se mene tiče, jer su mi svi bili na vidiku ili bar u hotelu i nikog nisam morao da tražim po livadi. Sem toga ti oblaci su nam je dali vreme za neke druge zabave koje bi izostale da je bilo vedro. Tako smo se upoznali sa fujarom.

Fujara

Fujara je slovački nacionalni muzički duvački instrument. Ima nežan, setan zvuk koji podseća na zvuk flaute. Kažu da fujaru rado sviraju pastiri.

janko Janko fujara 

Jednog dana, pre nekoliko meseci čuo je Janko Mravik da će se u Novom Sadu davati kurs za sviranje na fujari. Prijavio se on, ali kurs je počinjao tek kroz dva meseca. E sad, ko poznaje Janka zna da on ima strpljenja samo dok radi, ali nikako dok čeka. I tako on ode na Internet, prouči, prostudira i za nekoliko dana napravi sebi dva ova instrumenata. Posle toga je naučio i da svira nekoliko pesama na njemu. (Sličan slučaj je bio i kada je pre skoro dve decenije na slici video jedan teleskop pa se zapitao: «A što ja ne bih ovo napravio sebi?».)

Dakle, bilo je oblačno, bilo je slobodnog vremena, pa nas je Janko zabavio svojim malim koncertom.

Razgovori

Neki su posle otkrili svoje veštine u bilijaru, neki u stonom tenisu, a neki opet u igranju kompjuterskih igara. Ipak, veći deo vremena svi su proveli u torokanju, u raspravama o teleskopskim ogledalima, okularima i montažama. To su večite teme teleskopdžija.

prezentacija Dr Hegediš drži predavanje
pavlov Vladimir Pavlov
bilijar Ivana igra bilijar
igraju Turnir

Sa Mađarima smo vodili detaljne razgovore o saradnji. Dr Hegediš, direktor opservatorije u Baji, samo zbog toga je i došao. Napravio je jednu sjajnu i moćnu prezentaciju o mogućnostima za zajedničko učešće u IPA projektu. Toj prezentaciji, kao uostalom i celom ovom našem druženju od petka do nedelje, prisustvovao je i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, Vladimir Pavlov. Gospodin Pavlov je bio ljubazan da svečano otvori naš maraton, a zadnjeg dana i da podeli zaslužene nagrade. Ovde je zgodna prilika da se ubeleži i ovaj podatak: Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj APV je i finansirao čitav naš skup i tako omogućio da mu prisustvuju i takmičari i astrofotografi iz drugih zemalja.

Hajde da kažemo nešto o tom učešću. Svi su došli sem Slovaka i Hrvata. Ovi drugi zato što su istog vikenda i sami držali svoj maraton na Tičanu (Istra), a oni prvi – zbog posla. Bili su zauzeti, ali, rekoše, na kamp dolaze obavezno.

Ta dva izostanka su nas zbilja rastužila. S druge strane, znamo da je nemoguće da baš svi, koje očekujemo, dođu.

Neizvesnosti, predavanja

U subotu ujutro se proneo glas da će posle ponoći, oko dva sada, biti vedro. Zatim, da neće, pa onda da ipak hoće. A posle toga je počela da pada kiša. Neki su u tim trenucima neizvesnosti potezali preko telefona i tableta svoje meteorološke stranice od poverenja, one za koje kažu da «nikad ne iznevere». Neke od njih su zaista pokazivale skoro razbijanje oblaka. Ali druge nisu.

U međuvremenu održana su dva moćna predavanja. Srđan Penjivrag je obradio sveže planetarne misije, pokazao obilje snimaka, podataka, animacija o Rosetti, Dawnu i New Horizonsu. Divno je i pomalo zastrašujuće bilo videti kometu koja se lagano kotrlja dok ka njoj leti mala sonda File i onda kao trunka prašine nestaje u kamenitom kršu komete. Ona, ta sonda je najverovatnije okončala svoju misiju, ali, ko zna, možda će je sledećih meseci sunčevi zraci napojiti energijom dovoljno da nam se javi. Možda.

predavanje O misijama...
predstava Predstava Zrenjaninaca

Drugo predavanje nije imalo ni malo privlačan naziv: O svemirskom otpadu! Ipak, radilo se o izuzetno zanimljivom predavanju. A i izuzetno važnom. Svemirski otpad, koji nastaje uglavnom onda kada se neka zemaljska letelica raspadne u sudaru i njeni ostaci rašire po orbiti, sve je važniji jer može lako da ugrozi let nekog satelita. Napravljene su brojne studije i brojne simulacije distribucije raspršenog materijala u okolini planete, ali jedino što je nedvosmisleno utvrđeno jeste da je problem velik. Ima li leka? Nema! Čak i kada bi se na dvesta godina prekinulo lansiranje novih satelita orbite se ne bi očistile od krhotina dosadašnjih letelica. O ovome govorio je David Knežević, mladi doktorant sa NS PMF.

U subotu posle podne stigli su Zrenjaninci. Bili su veseli. Posle su nam izveli svoju predstavu posvećenu čuvenom Mihajlu Pupinu. Čitali su odabrane delove iz njegove knjige «Od pašnjaka do naučenjaka».

Onda, kad se smračilo, neko je javio da se na nebu vidi Jupiter. Ali on se odmah sakrio iza oblaka. Takmičari su ipak izneli svoje teleskope i uporno čekali.

izlozba
Beha i Sekuline slike

Nisam pomenuo izložbu fotografija Miodraga Sekulića, ili Sekule kako ga svi zovu. Sekula, koji nije mogao da dođe na Andrevlje jer je dežurao na Vidojevici (u osmatračkoj stanici BG opservatorije) poslao nam je tridesetak svojih astrofotografija, uramljenih i propraćenih odgovarajućim pisanim podacima o svakom snimljenom objektu. Neki od njih su snimljeni su baš sa pomenute Vidojevice.

Posle ponoći

svetla

U jedan sat posle ponoći, u prvom satu nedelje, počelo je takmičenje. U restoranu svetla smo pogasili, sa terase restorana čula se tiha muzika, po nebu bi projurio koji oblak, a dole, na poljani prigušena crvena svetla su odavala takmičare i poneki fotoaparat. Kako se razvedravalo sve češće se čulo da neko zove sudiju.

Jutro

Ujutro se osećao skori kraj našeg maratona. Već kraj?! Neka laka nervoza pred put širila se hotelom, naročito među onim koji su imali da putuju daleko. Sunce je obasjavalo celu Frušku goru, bilo je prijatno toplo i setno. Neka prijatna tuga osećala se u zraku. Ceo maraton je suviše brzo prošao.

Kraj

Na kraju, i pored očajnog vremena sve je prošlo dobro. Došli su skoro svi koje smo očekivali, bilo je sjajnih predavanja, jedna multimedijalna predstava, izložba astrofotgrafije. Ugovorili smo dobru saradnju sa Mađarima, održali takmičenje, a zadnje pre podne Jurij Stare je napravio jedan od najboljih snimaka Sunca koje smo videli tako da smo bar delimično zadovoljili našu ambiciju da ovo bude i astrofotografsko okupljanje.

A već u ponedeljak počeli su planovi za kamp. O tome, kasnije.

 

 Pogledajte: Andrevlje 2015 - ALBUMI FOTOGRAFIJA (2)


Mmaraton: sve na jednom mestu

15. Mmaraton "Andrevlje 2015"- FAQ




Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka