Knjižara

Talasna funkcija svemira

Paralelni svetovi naslov

Stiven Hoking je u šali govorio da kad god čuje problem sa Šredingerovom mačkom posegne za svojim pištoljem. Izneo je sopstveni predlog rešenja problema: postoji talasna funkcija čitavog svemira. Ako je čitav kosmos deo talasne funkcije, posmatrač (koji mora da postoji van kosmosa) nije neophodan.

Kvantna teleportacija

Paralelni svetovi naslov

Naizgled besmislena diskusija među fizičarima o paralelnim kvantnim univerzumima, mogla bi da ima drugu praktičnu primenu u vidu kvantne teleportacije. Transporter korišćen u Zvezdanim stazama i drugim naučnofantastičnim programima za transport ljudi i opreme po svemiru, izvanredno je sredstvo da se lako prelaze ogromne razdaljine. Ali, koliko god uzbudljiva bila, fizičarima je ideja teleportacije neubedljiva jer izgleda da narušava princip neodređenosti. Izvodeći merenje nad atomom, remetite njegovo stanje, tako da se tačna kopija ne može napraviti.

Bit iz bita i kvantno računarstvo

Michio Kaku bt

Uz sve to obnovljeno interesovanje za problem merenja u kvantnoj teoriji, Viler je postao velikan kvantne mehanike, pojavljujući se na brojnim konferencijama organizovanim u njegovu čast. Neki zagovornici nju ejdža, fascinirani pitanjem svesti u fizici, čak su ga slavili kao gurua. (Međutim, nije mu uvek drago zbog svrstavanja u takve tokove. Jednom se uznemirio kada se našao u programu sa tri parapsihologa. Brzo je sastavio izjavu u kojoj je, između ostalog, rekao: „Gde ima dima, ima dima“.)

Mnogi svetovi

Paralelni svetovi naslovU ovoj radikalno novoj interpretaciji, mačka je i mrtva i živa, jer se univerzum razdvojio na dva svemira. U jednom univerzumu, mačka je mrtva, dok je u drugom živa. Zapravo, na svakoj kvantnoj raskrsnici kosmos se udvaja u beskrajnom nizu svemira koji se dele. U ovom scenariju, mogući su svi univerzumi, i svaki je realan koliko i bilo koji drugi. Stanovnici svakog od tih svemira mogli bi da se bune kako je njihov univerzum stvaran, a da su svi ostali imaginarni ili lažni. Ti paralelni univerzumi nisu kratkotrajni svetovi duhova, već se u svakom od njih čvrsti objekti i konkretni događaji ispoljavaju realno i objektivno kao svi ostali.

Suma nad putanjama

Paralelni svetovi naslov knjigaJedan od mnogih posleratnih Vilerovih studenata bio je Ričard Fajnman, koji je otkrio možda i najjednostavniji, a ipak najtemeljniji način objedinjavanja zamršenih detalja kvantne teorije. (Jedan od ishoda te ideje bila je Nobelova nagrada za Fajnmana 1965.) Pretpostavimo da želite da pređete preko sobe. Prema Njutnu, prepešačili biste najkraćom putanjom od tačke A do tačke B, zvanom klasična putanja. Ali, prema Fajnmanu, prvo biste morali da razmotrite sve moguće putanje koje spajaju tačke A i B. To znači razmatranje putanja koje bi vas odvele na Mars, Jupiter, najbližu zvezdu, čak i putanje koje vode u prošlost, sve do Velikog praska. Koliko god blesave i bizarne bile ove putanje, morate ih uzeti u obzir. Fajnman je svakoj putanji dodelio broj, definisavši skup preciznih pravila za izračunavanje tog broja. Nekim čudom, sabiranjem brojeva svih mogućih putanja, dobićete verovatnoću prelaženja puta od tačke A do tačke B peške iz perspektive standardne kvantne mehanike. To je bilo zaista izvanredno.

Bomba

Paralelni svetovi naslov knjigaNažalost, diskusije nad ovim izvrsnim paradoksima prekinuo je uspon Hitlera 1933. godine i žurba da se napravi atomska bomba. Zahvaljujući čuvenoj Ajnštajnovoj jednačini E = mc2, već godinama se znalo da je u atomu zaključana ogromna količina energije. Ali većina fizičara je odbacivala ideju da će ta energija moći da se koristi. Čak je i Ernst Raderford, čovek koji je otkrio jezgro atoma, rekao: „Energija koja se dobija raspadom atoma bedna je stvar. Ko god očekuje izvor energije zasnovan na transformacijama ovih atoma zagovara koještarije.“

Problem s mačkom

Paralelni svetovi 100Kvantna teorija je najuspešnija fizička teorija svih vremena. Najviša formulacija kvantne teorije je standardni model koji predstavlja plod višedecenijskog rada na eksperimenata sa akceleratorima čestica. Delovi ove teorije testirani su s preciznošću od 1/1010. Ako se uvrsti masa neutrina, standardni model je bez izuzetka saglasan sa svim eksperimentima nad subatomskim česticama.

Determinizam ili neodređenost

Paralelni svetovi 100Kvantna teorija je najuspešnija fizička teorija svih vremena. Najviša formulacija kvantne teorije je standardni model koji predstavlja plod višedecenijskog rada na eksperimenata sa akceleratorima čestica. Delovi ove teorije testirani su s preciznošću od 1/1010. Ako se uvrsti masa neutrina, standardni model je bez izuzetka saglasan sa svim eksperimentima nad subatomskim česticama.

Umni grdosija: Džon Viler

Paralelni svetovi 100Izuzmemo li Ajnštajna i Bora, nijedan čovek se nije više rvao sa apsurdnostima i uspesima kvantne teorije od Džona Vilera. Da li je fizička realnost samo iluzija? Postoje li paralelni kvantni univerzumi? Kad nije mozgao o ovim neukrotivim kvantnim paradoksima, Viler je primenjivao kvantne verovatnoće na konstrukciju atomskih i hidrogenskih bombi i bio je jedan od prvih naučnika koji su proučavali crne rupe. Džon Viler je poslednji među divovima, ili, kako ih je njegov student Ričard Fajnman jednom nazvao, „umnih grdosija“, koji se nosio sa bezumnim zaključcima kvantne teorije.

Paralelni kvantni univerzumi

Paralelni svetovi 100U Autostoperskom vodiču kroz galaksiju, najbolje prodavanom, bezočnom, luckastom naučnofantastičnom romanu Daglasa Adamsa, jedan od junaka otkriva najdovitljiviji način putovanja do zvezda. Umesto da koristi crvotočine, hiperpogone ili portale između galaksija da bi putovao od jedne do druge galaksije, zamislio je kako da iskoristi princip neodređenosti za skakanje preko prostranstva intergalaktičkog prostora. Ako bismo nekako mogli da kontrolišemo verovatnoću određenih neverovatnih događaja, onda je sve moguće, pa i putovanje brzinom većom od svetlosne. Dosezanje udaljenih zvezda za par sekundi je veoma malo verovatan događaj, ali kad neko može da kontroliše kvantne verovatnoće po svojoj volji, čak i nemoguće može postati uobičajeno.