plitkoO Guglu!

"JOŠ SE MOŽE POKAZATI da je Google samo prolazna pojava...."

Iz knjige: PLITKO

Evo, u nekoliko nastavaka, jednog interesantnog poglavlja iz ove neobične knjige, :

< Prethodni deo | sledeći deo | >

CRKVA GOOGLE

JOŠ SE MOŽE POKAZATI da je Google samo prolazna pojava. Život internetskih kompanija retko je zao i okrutan, ali je često kratak. Budući da posluju u magli, sačinjenoj od nevidljivih niti programskog koda, odbrambeni mehanizmi su im krhki. Internetsku kompaniju koja mnogo obećava može učiniti bespotrebnom jedan jedini bistri programer. Izum preciznijeg pretraživačkog mehanizma ili bolji način plasmana oglasa na Mreži, mogli bi doneti propast Googleu. No, nezavisno od toga koliko dugo kompanija bude uspevala da izdrži prevlast nad tokom digitalnih informacija, njena intelektualna etika ostaće opšta etika interneta kao medija. I izdavači i programeri Weba i dalje će privlačiti saobraćaj i zarađivati novac na podsticanju i zadovoljavanju našeg apetita za komadićima kratkovekih informacija.

Istorija Weba uči nas da će se brzina kretanja podataka samo povećavati. Devedesetih godina većina informacija nalazila se na takozvanim statičnim stranama. One nisu izgledale bitno drukčije od stranica časopisa i njihov sadržaj menjao se relativno malo. Nakon toga je nastao trend da se strane učine sve „dinamičnijim", da se ažuriraju dodavanjem novog sadržaja redovno i često automatski. Specijalizovani softver za blogove, uveden 1999. godine, učinio je rafalno izdavaštvo dostupnim svakome, a najuspešniji blogeri uskoro su saznali kako moraju da objavljuju i više puta dnevno ako žele da zadrže prevrtljive čitaoce. Trendu su se priključile novinske kuće, koje su počele da plasiraju vesti kontinuirano, dvadeset i četiri sata na dan. RSS čitači, koji su postali popularni oko 2005, omogućili su svima koji objavljuju na Webu da „guraju" naslove i druge informacije korisnicima Weba, pri čemu je učestalost dostavljanja informacija dodatno dobila na važnosti.

Do najvećeg ubrzanja došlo je nedavno, s usponom društvenih mreža poput MySpacea, Facebooka i Twittera. Te kompanije posvetile su se tome da milionima svojih članova ulivaju besprekidan „tok" koji se „ažurira u realnom vremenu", tj. kratke poruke o tome „što se događa upravo sada", kako glasi Twitterov slogan. Pretvarajući intimne poruke – nekada rezervisane za pismo, telefonski razgovor ili šapat – u sirovinu za novi oblik masovnog medija, društvene mreže su dale ljudima zavodljiv novi način da se socijalizuju i budu u kontaktu. A postavile su i sasvim nov naglasak na trenutnost. „Ažurirani status" vašeg prijatelja, kolege ili omiljene javne ličnosti, gubi kurentnost već nekoliko trenutaka od objave. Da biste ostali u toku, morate neprestano da motrite na upozorenja o novim porukama. Društvene mreže se među sobom žestoko nadmeću ko će što brže isporučivati što više poruka. Kad je početkom 2009. godine Facebook reagovao na brzi Twitterov rast tako što je najavio da će preurediti svoje strane i tako „povećati tempo toka", njegov direktor Mark Zakerberg uveravao je svojih 250 milijardi članova da će kompanija „i dalje davati sve od sebe da stalno ubrzava protok informacija". Za razliku od vlasnika prvih štamparija, koji su imali ekonomski interes da podstiču čitanje i starijih dela, a ne samo novih, izdavači na internetu bore se za distribuciju najnovijeg od najnovijeg.

Google nije sedeo skrštenih ruku. Da bi se suprotstavio novim suparnicima, ušminkao je svoju mašinu za pretraživanje i još je ubrzao. Kvalitet Web strane, koju određuju hiperveze što na nju upućuju, više nije glavni Googleov kriterijum za rangiranje rezultata pretraživanja. Naprotiv, prema izjavi Amita Singala, jednog od Googleovih glavnih inženjera, to je danas samo jedan od dvesta različitih „signala" koje kompanija motri i meri. Jedna od bitnijih novijih tendencija je polaganje više važnosti onome što nazivaju „svežinom" strana koje Google preporučuje. Google ne samo što identifikuje nove ili obnovljene strane još brže nego pre – najpopularnije strane više ne posećuje svakih nekoliko dana nego svakih nekoliko sekundi – osim toga, frizira rezultate tako da favorizuje novije strane. U martu 2009. kompanija je uvela novu opciju pretraživanja koja korisnicima omogućava da jednostavno zaobiđu kvalitativne kriterijume i da im se rezultati rangiraju prema tome koliko nedavno je neka informacija postavljena na Web. Nakon nekoliko meseci najavili su „arhitekturu nove generacije" u svojoj mašini za pretraživanje, kojoj su nadenuli ime „Kofein". Navodeći Twitterova dostignuća u ubrzanju protoka podataka, Lari Pejdž je izjavio da Google neće biti zadovoljan dok ne bude mogao „da indeksira Web svake sekunde i tako omogući pretraživanje u realnom vremenu".

Osim toga, kompanija pokušava da još pojača svoj uticaj na korisnike Weba i njihove podatke. Imajući na raspolaganju milijarde dolara dobijenih od AdWordsa, može da rasloji ponudu usluga daleko izvan svog prvobitnog fokusa na pretraživanje Web strana. Sada ima specijalizovane alate za pretraživanje namenjene, između ostalog, slikama, video-zapisima, novinskim vestima, geografskim kartama, blogovima i naučnim časopisima, koji se hrane rezultatima dobijenim od glavnog pretraživača. Nude se i posebni operativni sistemi, Android za pametne telefone i Chrome za personalne računare, i čitava lavina programa koji rade na internetu: na primer, tu su program za elektronsku poštu, procesor teksta, blog servis, program za smeštanje fotografija, RSS čitač, kalkulator, kalendar, kao i Web server. Google Wave, ambiciozni servis za društveno umrežavanje, pokrenut krajem 2009. godine, omogućava ljudima da prate i ažuriraju više diskusija koje vode preko interneta na jednoj jedinoj, gusto organizovanoj strani koja se automatski i gotovo trenutno osvežava. Wave, kako kaže jedan novinar, „pretvara konverzaciju u dinamične grupne tokove svesti".

< Prethodni deo | sledeći deo | >

PORUČITE: PLITKOuspravno


Dodaj komentar