U istoriji medija 30. oktobar 1938. ostaće trajno upamćen. Tog dana u večernjim satima Radio Teatar Merkur (Mercury Theatre on the Air) na CBS-u izvešće radio dramu Rat svetova po istoimenoj knjizi Herberta Džordža Velsa. U knjizi se opisuje bespoštedna i brutalna invazija Marsovaca na Zemlju. Nikakvo oružje Zemljana nije bilo u stanju da osujeti pokolj koji su Marsovci sistematično vršili na našoj planeti. Po toj, inače čuvenoj, knjizi iz 1898. koja je ostavila dubok traga u literaturi i uticala na buduće naučno fantastične romane, četiri decenije kasnije izvedena je pomenuta drama. Nju je režirao Orson Vels (tada je imao 23 godine), u formi vesti.  Drama je izazvala masovnu paniku kada je više miliona slušalaca poverovala da je naša planeta zaista pod invazijom ratobornih suseda. 

Orsopn vels razgovara sa novinarima

Po knjizi radnja se odvija u okolini Londona, a Orson Vels ju je premestio u malo mesto Grovers Mil u Nju Džersiju i u aktuelno vreme. Kako bi dočarali realne vesti glumici su slušali dramatičan snimak reportera koji je godinu dana ranije uživo prenosio tragediju cepelina "Hindenburg". Snimljeni su i posebni zvučni efekti za radio dramu kako bi ona delovala što uverljivije. Drama je počela lažnim prenosom muzičke emisije iz jednog njujorškog hotela, povremeno prekidan kratkim i u početku sasvim bezazlenim vestima. U njima se prvo pominju neke čudne eksplozije uočene na Marsu, ali posle toga vesti postaju dramatičnije i češće. Zatim dolaze i objava o početku invazije sa histeričnim glasom tzv. voditelja koji govori o masakru, o zracima smrti i konačno o masovnom pustošenju širom SAD. Stižu izveštaji o rušenju mostova, razaranju pruga, o crnom dimu koji ispuštaju Marsovci. U programu se čuje i zabrinuta izjava neimenovanog sekretara unutrašnjih poslova koji obaveštava američku naciju o ratu sa Marsovcima.  Po prvoj zamisli u emisiji je trebalo da se oglasi i američki predsednik Ruzvelt, ali je to CBS odbacila te se Vels morao zadovoljiti i neimenovanim sekretarom, ali je od glumca zahtevao da što više imitira glas i govor predsednika. Vesti se zatim sve više ubrzavaju, postaju sve češće, a tobožnji novinar koji izveštava o događajima sa lica mesta u pola rečenice pada otrovan gasom. Zatim se čuju zastrašujući zvuci marsovskih oruđa, vika…

To je kratak sadržaj. Čitava drama je privukla veliku pažnju, a izvorni snimak je i danas dostupan na Internetu i ko želi može da ga preuzme. O realizaciji ove drame i panici koju je ona izazvala 1975. je snimljen i film (The Night That Panicked America). 

Bilo je i ranije donekle sličnih radiskih prevara, ali ni jedna nije bila toliko ubedljiva i toliko složena kao ova Velsova.

Zašto je nastala panika? To vreme, četvrta decenija prošlog veka, bilo je i onako dramatično zbog sve izvesnijeg novog svetskog rata, i sa rastućim brigama i napetostima. Emisija je emitovana uoči Noći veštica čija suština i jeste izazivanje straha, istina u šali. Radio je bio novina, a telefona malo. U emisiji su nastupili poznati glumci kojima se verovalo. Mnogi slušaoci nisu obratili pažnju na sam početak radio drame, jer je ona počela kao prenos muzičkog koncerta. Po prvim analitičarima dramu je konačno u celini ili delovima čulo oko šest miliona slušalaca od kojih je 1,7 miliona poverovalo u istinitost tobožnjih izveštaja, a 1,2 miliona je bio uplašen do panike. Nakon emisije narednih meseci o drami se pojavilo 12.500 novinskih tekstova. Zabeleženo je da se povodom nje oglasio i Hitler kome je ova radio emisija poslužila kao dokaz dekadencije i iskvarenosti demokratije. 

U istom terminu kada i drama Rat svetova na drugom radiju išla je konkurentska, vrlo popularna emisija trbuhozborca Edgara Berdžena „Čarli Makarti Šou“. Nakon nekih 12 minuta tog šoua puštena je operska arija što je navelo neke slušaoce da potraže drugu, zabavniju stanicu. Postoje nagoveštaji da je Orson Vels znao sninopsis konkurentske emisije, te je prve dramatične vesti u svojoj drami tempirao baš u tom 12-tom minutu, dakle, baš onda kada su neki slušaoci počeli da slušaju njegovu dramu. Upravo je tada počelo emitovanje prvog reporterskog uključenje „sa lica mesta“. Nakon toga nastaje zabrinutost a zatim, i panika. Ljudi izlaze iz kuća i šire glasine. Telefona je bilo malo pa su se vesti prenosile od usta do usta. Toliko ljudi se po ulicama skupilo da je policija morala da interveniše kako bi zavela red. Ali, drugi koji su kasnije nailazili čitava gužva i policija samo je još više uverila da je zaista izbio rat.

Još tokom emitovanja radio drame, nakon ulične panike građana, policija je upala u radio stanicu zahtevajući da se emisija hitno prekine. Tome se opirala radio stanica napomenuvši da drama ide po uobičajenom šemi itd. ali je na kraju ipak pristala da se nekoliko puta  emisija prekine izjavom spikera da je u pitanju samo radio drama. Međutim, te izjave su došle pri kraju drame, kada je panika već ovladala. 

Naravno, kasnije su se javile mnoge teorije zavera a jedna govori kako je drama O. Velsa bila samo varka da bi vlasti prikrile dokaze o postojanju vanzemaljaca. Neki smatraju da su baš zbog ove Velsove drame američki građani sa rezervom i nevericom primili vesti o kasnijem japanskom napadu na Perl Harbur.

Radio drama je narednih godina više puta emitovana u drugim zemljama, pa je i u njima izazvala paniku. U Santjagu (Čile) guverner je čak naredio mobilizaciju (1944), a u Kitou (Ekvator) desetine hiljada ljudi se uspaničilo. Kasnije su, iz besa zbog obmane, građani zapalili radio stanicu, a poginulo je 20 ljudi itd. 

Međutim, novija istraživanja čitavog fenomena daju donekle drukčiju i zapravo mnogo blažu sliku o nemirima koji su izazvani Velsvom dramom. Po njima čitav slučaj su znatno preuveličale novine kojima je smetala konkurencija novog medija (i oduzeo znatan deo prihoda od reklama) i koje su želele da prikažu radio u lošem svetlu, kao medij kome se ne može verovati. Uglavnom, izlazi da je panike bilo ali je ona imala mnogo manje razmere od onih koje su u novinama navođene. 

Sledi nekoliko video priloga u vezi ove teme: