Na svake dve nedelje prestane da postoji po jedan govor. Do kraja ovog veka nestaće najmanje polovina svetskih jezika. U nedelju, 21. februara obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika, koji je proglasio UNESCO i koji se obeležava od 2000. godine.
Postojanje života na drugim svjetovima oduvjek je golicalo maštu kako znanstvenika tako i javnosti. Početkom stoljeća radio emisija Rat svjetova u kojoj marsovci vrše invaziju na Zemlju doslovce je dignula na noge SAD. No čini se kako bi priča o „Marsijancima“ mogla krenuti u drugom smjeru.
Akumulirani ekološki problemi svakako čine jedno od ključnih obeležja današnje civilizacije. Ekološki problem se može definisati kao “bilo koja promena stanja u fizičkoj sredini do koje je došlo usled ljudske aktivnosti kojom se narušava to stanje, a koja ima posledice koje društvo smatra neprihvatljivim po prihvaćenim ekološkim normama.”. Ovi problemi se mogu identifikovati na različitim nivoima; na globalnom nivou govorimo o globalnom zagrevanju atmosfere i smanjivanju ozonskog omotača, na regionalnom o “kiselim kišama”, zagađenju podzemnih voda, izlivanju ulja i nafte, a na lokalnom o zagađenju vode, vazduha kao i o neadekvatnom odlaganju različitih vrsta otpada.
Piše: Smiljana Cvjetković
Eeeee, stvarno ... šta sve ne živi na ovoj Zemlji! Čitam na jednom sajtu neobičnu storiju nekih radnika iz Čeljabinska, milionskog metlurškog centra u srcu Rusije. Elem, tamo su ljudi onomad iskopali ogromne kanale za buduće temelje nekog industrijskog objekta. Ali pošto su naišli na podzemne vode, ti kilometarski kanali su se napunili vodom koja nikako nije htela da oteče. Neki radnici, koji su tu radili, nekoliko meseci kasnije su u vodi primetili neko čudno komešanje, koje se pojačalo kada su bacili komadiće sendviča koje su jeli.
NEMA! Tako je na moje pitanje odgovorio učenik osmog razreda jedne lokalne sidnejske škole. Odričan odgovor me je jako iznenadio pa sam morao da pitam učenika zašto tako misli. Kao iz topa 14-togodišnjak je odgovorio: „Ja vanzemaljce nisam video!"
"Bog reši da sakrije svoje tajne od ljudi na sigurno mesto. 'Hajde da ih zakopam na Mesecu', mišljaše on. 'Ali jednog dana mogu ljudi da dođu tamo, i oni koji stignu da ne budu vredni tog znanja. Možda na dno okeana ili u dubinu zemlje?' Ali ubrzo odustajaše iz istog razloga. Tada mu sinu rešenje - 'Sakriću im svoje tajne u najdublje lagume njihovog mozga. Tada će samo oni koji stvarno zaslužuju i traže to biće kadri da dokuče istinu."
Da li ste ikada zamišljali da se vaš životni ciklus iznenada okrene tako da se rodite stari a umrete mladi? Elem, postoji jedna životinjica tu oko nas koja postaje besmrtna u jednom čudnom procesu koji je vrlo sličan pomenutom. Upoznate se sa Turritopsis nutriculom, malom slatkovodnom životinjom ili hidrozoom, srodnom sa meduzama i koralima.
Gde se zagubio sinhronizator ljudskih potreba? U evolutivnom toku ili u samom demijuruškom činu, u božanskom delu nesavršenog ljudskog bića ili u autonomnomnosti čovekovih nesvesnih, neracionalnih motiva, koji se često zadovoljavaju u pohlepi i proždrljivosti? Ili će ga čovek, koliko sutra, moći ugraditi, kao čip, u svoj „metalni" mozak? Od tada, i do tada, ljudsko biće se okreće u vrtlogu svojih haotičnih poriva (kojima poreklo ne zna, a ishodišta tek naslućuje) za ovom ili onom vrstom hrane, za ovolikom ili onolikom količinom, za njihovim proizvoljnim srazmerskim samerljivostima. - da podmiri fiziološku glad i da obezbedi obnavljanje ćelija, pa tako i svoje preživljavanje.
Piše: Jovanka Božić
Skoro svi pisci SF i naučnici koji se bave nagađanjima oko budućnosti naše civilizacije ili drugih vanzemaljskih civilizacija imaju sličan scenario, koji prati ekspanziju tih civilizacija po lokalnoj galaksiji. Po takvim scenarijima, sve započinje kolonizacijom okolnih planeta u lokalnom solarnom sistemu, zatim slede međuzvezdana putovanja, kolonizacija drugih svetova, vaspostavljanje međuzvezdanih federacija ili carstava (čiji se broj postepeno uvećava kako se putuje dublje u galaksiju), sve dok se na kraju ne uspostavi opšte galaktičko društvo. Obzirom da i pored naših višegodišnjih pokušaja (npr. SETI) do danas nemamo nikakve dokaze o postojanju takvih razvijenih civilizacija, to bi trebalo da predstavlja snažan dokaz za jednu činjenicu - takve napredne vanzemaljske civilizacije ne postoje. Ali, da nije malo preuranjeno izvoditi jedan takav zaključak?
ASTROBIOLOGIJA.
