carinae_p2

Savremena nauka dala je mnogo odgovora o živim bićima i vrlo precizno opisala ogroman broj životnih procesa ali i pored toga ostaje paradoks da još uvek nemamo definitivan odgovor na pitanje:„šta je to život"? Na osnovu dosadašnjih saznanja možemo dati neku vrstu radne definicije koja bi glasila: život je deo klase fenomena predstavljen uređenim i otvorenim sistemima sposobnim da umanje svoju unutrašnju entropiju koristeći supstance ili slobodnu energiju dobijenu iz okruženja a pri tom su i kontinualni u smislu da mogu da stvaraju slične, ali nezavisne uređene sisteme. Koristeći ovu dosta široku, nekonzervativnu definiciju života u graničnim slučajevima možemo teorijski razmatrati potencijalne alternativne forme života poput raznih vrsta neorganskog, veštačkog i acelularnog života, kao i o potencijalno najranijim teorijskim formama života na Zemlji poput RNK-a života, gvožđe-sumpor života itd. U ovom tekstu zadržaćemo se na teorijsko razmatranje postojanja neorganskog života.

a28_sm
Članak iz Astronomije br. 28

Život kakvog poznajemo na Zemlji baziran je na kompleksnim molekulima trodimenzionalne strukture čiji je stožer atom ugljenika. Pored ugljenika u sastav za život bitnih molekula ulaze još i vodonik, kiseonik i azot i oni čine 99% svih atoma živih ćelija dok preostalih 1% čini još 12 hemijskih elemenata. Ova jedinjenja nazivamo organskim i kod svih do sada poznatih živih bića neophodna su kako u strukturnom tako i u funkcionalnom pogledu. Ovo je jedini obrazac života koji poznajemo ali se postavlja veliko pitanje da li je i jedini mogući. Kada se spomene neorganski život uglavnom se misli na život koji nije baziran na ugljeniku već na nekom od potencijalnih supstituenata ugljenika poput silicijuma, fosfora i azota ili još egzotičnijih spekulacija kao što su one sa arsenom, hlorom i sumporom. Međutim ovde se nećemo baviti gore navedenim oblicima već mogućnošću postojanja radikalno drugačijih neorganskih formi života poput života u međuzvezdanoj prašini. Naime, grupa naučnika sastavljena od stručnjaka sa Ruske Akademije nauke, Max-Plank instituta iz Nemačke i Instituta za fiziku iz Sidneja objavila je ove godine rad pod nazivom "Od plazma kristala i helikoidnih struktura ka neorganskoj živoj materiji" razmatrajući mogućnost da život u nekim oblicima može postojati na nekim mestima koja su, gledano sa aspekta života kakvog mi poznajemo, veoma negostoljubiva. Ova grupa naučnika pošla je od pretpostavke da postoji mogućnost da čestice prašine suspendovane u plazmi, što je slično uslovima u međuzvezdanoj prašini, mogu da se samoorganizuju. Smatralo se da nivo organizacije čestica neće biti posebno visok međutim simulacijom ovih uslova korišćenjem kompjuterskog modela pokazano je da se čestice prašine u ovim uslovima samoorganizuju u mikroskopski male, helikoidne strukture koje imaju sposobnost da umnožavaju same sebe, da interaguju sa sredinom i da evoluiraju u stabilnije oblike. Ovo bi mogao da bude značajan korak napred, u shvatanju fenomena života i mogućih principa na kojima isti može da počiva, iako se radi samo o kompjuterskoj simulaciji. Uslovi koji su simulirani pored toga što su slični uslovima u međuzvezdanoj prašini su jako slični i uslovima koji su vladali na našoj planeti u ranim fazama njene evolucije što otvara mogućnost da su i na Zemlji mogle da se razviju slične strukture koje bi pretstavljale neke vrste kalupa za razvoj sličnih organskih molekula kakve danas poznajemo. Jedna grupa naučnika otišla je i korak dalje teoretišući o ovakvom modelu potencijalno žive materije. Arvidas Tamulis i saradnici opisuju sličnu samoorganizujuću strukturu koju nazivaju "molecular quantum computing cloud" koja ima mogućnost apsorbovanja magnetne i svetlosne energije od zvezda i planeta, obrade podataka i kretanja u prostoru korišćenjem pritiska izazvanog zračenjem. Ovaj model je međutim veoma teorijski "nategnut" i na ivici da sklizne u naučnu fantastiku. Inače danas postoji veliki broj različitih teorijskih modela koji pokušavaju da svoje utemeljenje pronađu u nauci, a neki su prilično interesantni i intrigantni ali nažalost većina nema veze sa naukom i ostaje u domenu naučne fantastike. Kao primer možemo uzeti ideju o životu bez materijalnog tela tj. životu baziranom na "čistoj energiji" (npr. elektromagnetnoj), iako ovo deluje vrlo interesantno neosnovano je sa naučne strane o tome uopšte raspravljati jer biće sastavljeno samo od npr. fotona ne bi moglo da se kreće sporije od svetlosti i suštinski bi egzistiralo van normalnog vremenskog toka ostatka univerzuma,

Ove teorijske spekulacije uopšte i ne moraju da odgovaraju suštinskoj realnosti ali mogu biti od koristi astrobiolozima kao upozorenje da pri traženju života u svemiru moraju ostati širom otvorenih očiju i za život na bitno drugačijim principima od našeg jer velika je mogućnost da je princip živog bića na našoj planeti verovatno samo specijalni slučaj opšteg principa života.

carinae_p1

Author: Vladica Veličković