Postoje mikroskopske živuljke koje se stručno zovu hemoautotrofne bakterije. Kad se navrznu na metal, ali može i na nemetal ili plastiku, u stanju su da ga pojedu do koske, a onda pojedu i te koske. Proces se zove bakterijska korozija. Ovu priču posvećujem ćerci Eni koja na jesen upisuje biologiju.

Postoji jedna grupa mikroorganizama, prokariota(znači da ne poseduju ćelijsko jedro), koji 'dišu' sulfate (SO42–) a ne molekulski kiseonik (O2). Te sulfat-redukcione bakterije postoje već 3,5 milijarde godina i jedne su od najstarijih organizama na našoj planeti, koje u učestvovale i sumpornom ciklusu neposredno po nastanku života na Zemlji.

Sulfati se najčešće nalaze u morskoj vodi, sedimentima ili otpadnim vodama u kojima dolazi do raspada organskog materijala. Naročito im odgovara anaerobna sredina (bez kiseonika), gde bakterije crpu energiju iz velikih organskih molekula; tako nastala prostija jedinjenja, kao što su organske kiselinealkoholi, dalje oksiduju pomoću acetogenihmetanogenih bakterija te konkurišu sulfat-redukcionim bakterijama.

Kao produkt sulfatnih bakterija javlja se otrovni vodonikov sulfid (H2S), koga svi prepoznajemo po 'mirisu' na pokvarena jaja. Vodonikov sulfid stupa u reakcije sa jonima metala u vodi stvarajući metalne sulfide. Ti sulfidi su nerastvorivi i zaslužni su za onu karakterističnu crno-braon boju blata u većini naših reka i potoka.

Tokom najvećeg izumiranja života na Zemlji u njenoj istoriji, koji se dogodio tokom trijasa-perma (pre 250 miliona godina), došlo je do teške anoksije okeana (nedostatak kiseonika rastvorenog u vodi), jer su te vrste bakterija postale dominantne u okeanskom ekosistemu i proizvodile enormne količine vodonikovog sulfida.

Treba reći i da sulfatno-redukujuće bakterije kao metabolički nusprodukt proizvode i neurotoksični neorganski katijon metilžive [CH3Hg]+, tako da su glavni izvor akumulacije žive u živim organizmima u okeanima.

Inženjerima sulfatni mikroorganizmi stvaraju probleme ako su njihove metalne konstrukcije izložene vodi u kojoj ima sulfata. U sadejstvu vode i metala, na površini metala se stvara sloj molekularnog vodonika; sulfatne bakterije oksidiraju vodonik i stvaraju vodonikov sulfid, koji doprinosi koroziji. Gasovi koji se oslobađaju u ovim procesima takođe su u stanju da razaraju i betonske konstrukcije, što je dodatna poteškoća za konstruktore. Ako u sirovoj nafti ima preko 0,5% sumpora, ta nafta se naziva 'kiselom naftom' i ona je otrovna i korozivna, pa stoga opasna za prevoz tankerima. I u njoj se razmnožavaju sulfatne bakterije, pa i ona miriše na pokvarena jaja. Da stvar bude još čudnija, vrsta bakterija Flavobacterium jede čak i najlon, plastiku i sl.

Ko je gledao filmove na 'Nacionalnoj Geografiji'o poseti Kamerona 'Titaniku', video je da je olupina, iako na dubuni od skoro 4 km, ozbiljno napadnuta bakterijom Ferrobacillus ferrooxidans kojaprosto 'jede' olupinu, od koje na kraju neće ostati ništa.

b1

Sigurno nisi znao da se i u gorivima za avione i rakete nalaze mikroorganizmi, najviše Cladosporium resinaePseudomonas aeruginosa, koje se žargonski nazivaju 'HUM bube' (Hydrocarbon utilizing microorganisms). Te 'bube' žive u neizbežnim kapljicama vode (kondenzata) u formi tamnog gela, izazivajući mikroskopsku kooroziju plastike i gumenih zaptivki, ali i metala. Nekad ih nepravilno nazivaju algama, zbog boje i oblika. Da bi donekle sprečili razmnožavanje, gorivu se dodaje inhibitor, tzv. FSII. Čak oko 250 vrsta bakterija može da živi u gorivu, ali samo 15-ak njih je opasno za avione i rakete.

b2

Američko ratno vazduhoplovrsvo troši godišnje oko $1,2 milijarde u neravnopravnoj borbi protiv bakterija koje jedu njehove avione. Najčešća metoda je da 'skuvaju' avione u rerni na oko 180°C.

b3 Mikroorganizam u slobodno-letećoj kapljici kondenzata u orbitnoj stanici 'Mir'.

 

Danas se zna za preko 220 vrsta bakterija. U klasi Deltaproteobacteria, najveću grupu sulfat-redukujućih bakterija čine DesulfobacteralesDesulfovibrionalesSyntrophobacterales.Sledi grupa Firmicutes, u koju spadaju rodovi DesulfotomaculumDesulfosporomusa Desulfosporosinus. U hidrotermalnim izvorima, naftnim bušotinama i vrelim izvorima otkrivene si tri vrste sulfatnih bakterija: ArchaeoglobusThermocladiumCaldivirga.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago D
+2 #4 Drago D 19-04-2019 10:52
Ha ha ha Oli, bravo!
Izgleda da si upao u neku crvotočinu, ali naćo ćemo te, ne brini
Oliver
+3 #3 Oliver 15-04-2019 13:25
Ena već ima toliko godina, a k'o juče da je bila stariji toddler? ;-)
Eto dokaza da je vreme relativno, jer ja nisam ostario ni dana. Samo mi je kosa neobjašnjivo nestala... :lol:
Drago D
+2 #2 Drago D 15-04-2019 11:15
Hvala drugar.
Dobra je curica i voli nauku. Videlo se tada da će među prirodnjake.
marino1
+3 #1 marino1 15-04-2019 09:52
hvala na tekstu, ali u njemu je napisana najljepsa stvar za roditelja, pozdravi enu i nek joj sretno sa upisom i studijem...sjec am se kada je u rukama na onom jezeru nedaleko letenke drzala zmiju kao nesto potpuno normalno...imam tu sliku gdje su ona i marcela i posaljem ti na email
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18