Mi ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka; mi je pozajmljujemo od naše dece.
Poslovica američkih Indijanaca

Kada se poslednje drvo poseče, poslednja riba pojede i poslednja reka otruje, shvatićete da ne možete da jedete novac.
Vreme za delovanje je SADA!

Ustani za biodiverzitet!
Ustani za svoju budućnost!

Ovako je UNESCO na svojoj fejsbuk stranici najavio 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta.

bio 1

Životna sredina je živa fabrika naše planete. Ona obezbeđuje blagostanje ljudima u sadašnjosti i budućnosti, a njen veliki pad je podjednaka pretnja kako za prirodu tako i za ljude.

Biodiverzitet ili biološka raznolikost po definiciji obuhvata prirodne sredine sa razvijenim ekosistemima i raznolikim oblicima života na Zemlji. Veoma je važan za naše postojanje jer obezbeđuje sve prirodne resurse za naš razvoj.

Biodiverzitet je zajedničko dobro, neprocenjivo nasleđe nastalo tokom miliona godina i kapital koji se prenosi budućim generacijama. 

Biodiverzitet, međutim, nije neiscrpan. Čovekove aktivnosti, kao što su: opsežna eksploatacija resursa, neodrživi obrasci potrošnje, industrijsko zagađenje, dovodi do nepopravljive štete biodiverzitetu.

bio 2

Izveštaj međunarodnih eksperata na Međuvladinoj naučno-političkoj platformi biodiverziteta i servisa ekosistema (IPBES), marta u Medellinu, u Kolumbiji govori o brzom pogoršanju stanja biodiverziteta i konkretnim efektima ovog pogoršanja, koji su već vidljivi. Glavni globalni pokretači gubitka biodiverziteta su klimatske promene, invazivne vrste, prekomerna eksploatacija prirodnih resursa, zagađenje i urbanizacija.

Da bi se zaustavio ili preokrenuo ovaj pad, potrebno je da se transformišu ljudske uloge, akcije i odnosi sa biodiverzitetom. Postoje mnoga rešenja za zaustavljanje pada biodiverziteta. Hitno je potrebna obnova degradiranih ekosistema i očuvanje biodiverziteta. Uslov za to je promena ustaljenih stavova i promena ekonomske i društvene prakse, saradnja, poštovanje različitosti, međugeneracijska solidarnost, razvoj novih sistema vrednosti i kulture stečene kroz obrazovanje za održivi razvoj.

Izvor: UNESCO 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

Komentari   
Okavango
0 #8 Okavango 24-06-2018 11:28
Naravno Miki, stoji sve što ste napisali. Nisam imao neku ambiciju da dam procenu održivosti broja, već sam prosto uradio jedan misaoni eksperiment. Ima već neko vreme kako sam, gledajući one mape gustine naseljenosti, zamišljao kako bi to izgledalo kada bi se skupili svi na jednom mestu, i koliko nas je to zapravo. Stiče se utisak sa tih mapa da smo kao nekakva napast, lišaj koji guta sve živo, kad ono stajemo na jedno ostrvo koje se ni ne vidi na mapi.

Pretpostavljam da to (uz one snimke svetala na noćnoj strani planete) govori više o našoj moći i uticaju. I odgovornosti, očigledno.
Miki
+1 #7 Miki 22-06-2018 11:52
Okovango, mogu svi ljudi sveta da stanu na neku ne preveliku površinu, ali treba oni i da jedu, piju, peru se, greju se zimi i hlade leti, a hoće i da voze kola, koriste gadget-e i sve ostalo što je BojanB opisao. To je ono što uništava biodiverzitet.

Googlajte "Koliko ljudi može da živi na Zemlji", ili "How many people can live on planet Earth, can planet support" i slično. Procene se ne razlikuju mnogo. Može još mnogo da nas stane, ali po prevelikoj ceni.

Najsimaptičnija je priča oko toga koju se ispričao BBC. Njihovo podpitanje jeste, a kako će da žive ti ljudi? Kao prosečan Amerikanac, Evropljanin ili Indus? Prosečan Indus troši oko 20x manje resursa nego prosečan Amerikanac. Tako da pitanje jeste, osim koliko će nas biti, i koliko ćemo trošiti po pojedincu. Da ceo svet živi k'o prosečan Indus, stalo bi nas bar 40milijardi. Prosečnih Amerikanaca, ne može ni 2 milijarde.

Obrni okreni, osim u slučaju planetarne katastrofe da uslovi na Zemlji prestanu da uopšte podržavaju život (tipa zaista džinovski meteor), određeni broj ljudi će naći način da preživi i da održi ljudsku rasu i da nastavi (kakvu takvu) civilizaciju. (Naravno, u početku uz vrlo negativnu selekciju za najsnalažljivij e).
Okavango
0 #6 Okavango 22-06-2018 08:28
Glede utisaka da nas je nešto fantastično mnogo, uradio sam pre izvesnog vremena jednu računicu - otprilike kada nas je bilo oko 6 i nešto milijardi.

Uzimajući da je za prosečnog odraslog čoveka potrebno oko 60 cm širine (komforno) a da je dužina stopala oko 30 cm, došao sam do pretpostavke da kada bi se računao čovek prosečne starosti (računajući i decu) i kad se baš zbijemo, staje nas šestoro u jedan kvadratni metar (čitaj čekamo u redu za ulazak na koncert).

E sad, to daje za celu ekipu površinu od oko milijardu kvadratnih metara, dakle oko 1000 km2. Verovali ili ne, postoji jedno ostrvo tačno te površine, nekako baš na centru geografskih mapa:

https://en.wikipedia.org/wiki/S%C3%A3o_Tom%C3%A9_and_Pr%C3%ADncipe#/media/File:Location_S%C3%A3o_Tom%C3%A9_and_Pr%C3%ADncipe_AU_Africa.svg

Reč je o Sao Tome i Principe, i do pre koju godinu, teorijski barem, bez rančeva i mobilnih a verovatno i bez naočara za sunce, mogli smo svi da se smestimo tu. E sad, šaltajte malo one digitalne mape sveta, zum in, zum aut, možda steknete neki utisak koji imam i ja...
Aleksandar Zorkić
+1 #5 Aleksandar Zorkić 21-06-2018 19:12
Citat Zligor:
A ko moze 100% garantovati da je živa materija nastala na Zemlji? Gde je varijanta da je dosla sa kometom, ili nesto trece?
A opet, mozda i ne opstaje samo na Zemlji. Gde su okeani na mesecima gasnih dzinova...

Pa niko ništa ne može 100% da garantuje, ali ovo je ono što nam izgleda najpouzdanije. Ostalo su još veće pretpostavke - za koje nema čvrstih dokaza (mada jesu naučno zasnovane).
Aleksandar Zorkić
0 #4 Aleksandar Zorkić 21-06-2018 19:10
Citat BojanB:

Ne znam, moje misljenje je, vracam se na početak komentara, da je kasno. U google earth kad pogledaš to je sve parcela do parcele, nema gde zec da pretrči, rezervatima i živom svetu kao npr u Zasavici se čudimo kao beloj vrani. Planeta je poklopljena i mesta za sve vrste više nema, biće kako će biti :-)

Pa da, ali život je jako žilav, a priroda ima samoregulaciju. Kad joj neko dosadi ona ga isključi :). Od kako se život pojavio do sada 99% svih živih vrsta je već izumrlo, ali nastale su nove. Naravno, to za nas nije baš utešno, jer uskoro (ma koliko to vremena bilo) i nas ljude može da zameni neka nova vrsta. :-)
Zligor
0 #3 Zligor 19-06-2018 17:03
A ko moze 100% garantovati da je živa materija nastala na Zemlji? Gde je varijanta da je dosla sa kometom, ili nesto trece?
A opet, mozda i ne opstaje samo na Zemlji. Gde su okeani na mesecima gasnih dzinova...
BojanB
+1 #2 BojanB 19-06-2018 15:21
Ne bih rekao da sam pesimista inače ali... mislim da je kasno za raznovrsnost. Dok je nas i u ovolikom broju toga će biti sve manje a biće nas sve više i više. Ja kad sam se rodio bilo nas je duplo manje i to mi je neverovatno.

7.000.000.000 ljudi Ej! Treba to nahraniti, svi hoce auto, na more, novi mob, stan, grejanje, klimu.... Sedam milijardi i kusur :/

Imam dva auta ali 6-7 meseci idem bajsom na posao, zena ide bajsom na posao, deca u skolu tadođe, palim klimu samo kad je baš baš frka, imam dobru izolaciju na kući, kupio sam dodatne kedere na stolariji, menjam mob kad bas odradi svoje, decu saljem u prodavnicu sa cegerom (kese plastične samo kad nemam kud), proizvedem i malo povrća za svoje potrebe, prema smeću se odnosim sa poštovanjem... sve to radimo ne zato sto je sad u modi nego takvi su mi i roditelji bili, skromni i umereni u svemu. Nije caka više u tome, možemo svi sad biti ekološki osvešteni ali cifra sa 9 nula a uskoro i sa 10 govori svoje.

Ne znam, moje misljenje je, vracam se na početak komentara, da je kasno. U google earth kad pogledaš to je sve parcela do parcele, nema gde zec da pretrči, rezervatima i živom svetu kao npr u Zasavici se čudimo kao beloj vrani. Planeta je poklopljena i mesta za sve vrste više nema, biće kako će biti :-)
Trovach
0 #1 Trovach 18-06-2018 21:29
Biodiverzitet na Zemlji je bio najraznovrsniji u vreme pojave Homo sapiensa, a pre toga je bio najveci pre "Velikog umiranja" krajem Perma. Nazalost, mi svakodnevno smanjujemo biodiverzitet i posledice toga jos ne osetimo, ali osetice ih nasi naslednici.
Sto se uslova za zivot na Zemlji tice, upravo zivot obezbedjuje uslove za svoje postojanje. Da nije tako, u najboljem slucaju bi Zemljom vladao najjednostavnij i jednocelijski zivot (kako je i bilo tokom najduzeg perioda postojanja Zemlje).
Dodaj komentar