U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.

Carcharodontosaurus
Carcharodontosaurus. Bio je težak 8 tona, glava mu je bila dugačka 1,6 metara, a zubi dužine 20 cm. U dužini imao je 13 metara.
Wikipedia

Šta je to što je uništilo dinosauruse?  Karl Segan je u poetskom nadahnuću jednom rekao kako bi, da nisu nestali, možda dinosaurusi danas leteli ka zvezdama. Ali nešto ih je u tome sprečilo, nešto iznenadno i užasno.

Činjenica jeste da su dinosaurusi polako silazili sa pozornice života, pa je zadnjih nekoliko miliona godina broj njihovih vrsta je opadao. Planeta se menjala: mora su nastajala i nestajala, izdizali su se novi planinski venci, okeanske struje su birale nove tokove, kopno se razdvajalo, klima se vremenom znatno promenila i neke vrste dinosaurusa tim promenama nisu mogle da se prilagode. Ali dinosaurusi su i dalje bili gospodari planete, isuviše brojni i moćni da tako naglo i misteriozno nestanu. Jednostavno, nakon geološkog perioda Krede njihovih fosila nema.

Naučnici već pola veka pokušavaju da utvrde uzrok izumiranja dinosaurusa i do sada su uspeli da stvore stotinak teorija o tome. Kad je znanje malo broj teorija je velik.

teorije

Po jednoj teoriji dinosaurusi su izumrli jer su ostali bez potomstva, a do toga je došlo zato što su mali sisari krali njihova jaja i njima se hranili. Problem sa ovom teorijom je u tome što je za takav ishod bilo potrebno da postoji jako puno malih sisara -  a nije bio slučaj. Sem toga, i dinosaurusi i sisari su živeli istovremeno više miliona godina te ova teorija ne objašnjava zašto dinosaurusi nisu nestali i ranije – ako su sisari bili uzrok njihove propasti.

Jedna teorija govori o velikom porastu zračenja Sunca, što je izazvalo slepilo kod dinosaurusa. Slepi dinosaurusi nisu mogli da pronađu hranu, nisu mogli da nađu partnera za parenje, nisu mogli da se štite od nesreća, izumrli su. Međutim, ne postoje nikakvi dokazi o iznenadnom znatnom povećanju zračenja Sunca u davnoj prošlosti takvo da izazove slepilo kod dinosaurusa.

Možda su se dinosaurusu razboleli? Razboleli od neke čudne bolesti koja je napadala samo njih i uopšte samo krupne životinje?  Možda, ali nema dokaza za tako nešto.

Ponuđena je i teorija po kojoj su uzrok propasti dinosaurusa pojava i zatim dominacija cvetnih biljaka što je, navodno, dovelo do stomačnih problema ovih velikih životinja. Ni ta teorija nije mnogo ubedljiva i deluje malo nategnuto, mada je pouzdanija od sledeće po kojoj su dinosaurusi nestali jer su ih istrebili vanzemaljci.

Poseban problem je što teorija o izumiranju dinosaurusa treba uspešno da objasni istovremeni nestanak i brojnih drugih stvorova, i to ne samo na kopnu, nego i u morima. Jer sa dinosaurusima nestale su i mnoge druge životinje. Zapravo sve životinjske vrste, ili skoro sve, teže od nekoliko desetina kilograma jednostavno su u jednom prilično kratkom periodu iščezle. Neki proračuni govore da je u periodu krede nestalo 65%, pa čak i 70%, pa čak i više od toga svih živih vrsta. Bio je to za većinu živih bića na palenti pravi smak sveta.

jukatan

Sve u svemu za dobro objašnjenje velikog pomora života bila je potrebna neka jača katastrofa. A takvih je bilo. Najpoznatija koja se vezuje za dinosauruse je udar asteroida u obalu poluostrva koje danas nosi naziv Jukatan, a nalazi se u Meksiku. Tamo su kasnih sedamdesetih godina prošlog veka dva geofizičara, Glen Penfield i Antonio Camargo, tragajući za naftom, pronašli ogroman krater. U današnje doba krater je teško uočljiv jer ga je erozija gotovo izbrisala i zapravo Penfield i Camargo su otkrili samo neke njegove fragmente koji su, međutim, bili dovoljni za rekonstrukciju. Krater je nastao pre 65 ili 66 miliona godina, ima prečnik oko 180 kilometara, dubok je 20 i treći je po veličini od svih udarnih kratera otkrivenih na Zemlji. Po obližnjem mestu dobio je ime Krater Čiksulub (Chicxulub). Proračuni govore da je udarno telo koje je izrovalo krater imalo 10 ili više, možda i 15 kilometara u prečniku. Većina naučnika danas se slaže da je to telo, asteroid tih dimenzija, izazvao pomor planetarnih razmera.

scenario

AUbica

Ali kako je jedan asteroid uspeo da ugrozi čitav život na planeti? Prečnik asteroida je bio najviše 15 kilometara i u poređenju sa Zemljom (12.742 km) on je sasvim neprimetan. 

Evo opominjućeg scenarija. Po njemu događaji su tekli ovom redom.

Asteroid, 10 do 15 kilometara u prečniku, pre 65 ili 66 miliona godina je udario u planetu u obalu poluostrva Jukatan. Udar je izazvao snažnu eksploziju i stvario ogroma krater ispod površine mora i delimično na kopnu. Iz zemlje je istisnuo velike količine izuzetno zapaljivog gasa metana. Metan se raširio po atmosferi i njegova eksplozija je bila neminovna. Verovatno ju je aktivirala neka munja. Tada je nastao pakao. Ogroman vatreni talas se strelovito širio planetom i uništavao sve pred sobom. Gorelo je i nebo i zemlja. Procene govore da je tada izgorelo preko 50% biljnog sveta na planeti.

Asteroid je izazvao još jednu reakciju sa katastrofalnim posledicama. Pošto je pao u more, podigao je ogroman talas, cunami, koji je projurio okeanima divlje se obrušavajući po dalekim obalama.

A bio je to samo početak uništavanja života. Kako je drveće izgaralo, oslaobađale su se velike količine azot-oksida, koji se mešao sa vodenom parom u atmosferi, pa su ubrzo nastale kisele kise. Zbog velike količine prašine i sitnog kamenja u atmosferi koje je izbacio udar asteroida, nebo se zamračilo i nestala je dnevna svetlost, a površinska temperatura se smanjila za skoro 200C.

Sve ono što je preživelo sam udar asteroida bilo je osuđeno na laganu smrt. Pošto je nestalo sunčeve svetlosti uvele su trave i ostale biljke i biljojedi su bili osuđeni na laganu smrt od gladi. Bez biljojeda uskoro su i mesojedi ostali bez hrane. Uginuli su i oni. Računa se da je nakon udara asteroida izumrlo čak i 80 posto svog živog sveta.

Ipak neki životni oblici su opstali. Preživela su sitna, gotovo ništavna stvorenja koja su do tada stajala na stranputici života, bez neke perspektive. Među njima bili su i sisari. Tako je katastrofa dinosaurusa stvorila šansu za kasniji nastanak nas.

Da dodamo da je bilo i drugih dramatičnih događaja koji su ugrožavali život, a pogodili su planetu takođe krajem Krede. Bili su to divlji supervulkani na području današnje Indije. Njihove erupcije su trajale 1,5 miliona godina, a izbacile su milion kubnih kilometara lave, čađi i otrovnih gasova. Danas preovlađuje mišljenje da same erupcije nisu bile dovoljne moćne da izazovu masovno izumiranje, ali su svakako tome doprinele.

***

To je ukratko ono što danas kaže nauka. Međutim, postoji još nešto što ona nije rekla, a imalo je značajnog uticaja.

Pre nekoliko godina imao sam prilike da razgovaram sa dr Aljošom Tarasjevim, našim verovatno najpoznatijim evolucionim biologom. Pomenuo sam mu šta je Segan rekao za dinosauruse i pitao šta on o tome misli, da li bi se oni, da nisu nestali, razvili do današnje inteligencije i sposobnosti čoveka – i leteli u svemir?

- Neee, rekao je otegnuto. - Oni su imali jako mali mozak. Nije bilo mogućnosti da razviju veću inteligenciju.

I to je to. Sve što smo ovde do sada pomenuli stoji. Verovatno dinosaurusi jesu izumrli sticajem raznih okolnosti od kojih je bio presudan udar asteroida. Ali ipak, meni se čini da je za njihovu sudbinu odlučujuća bila njihova mala inteligencija. Imali su 160 miliona godina vremena da se spreme za pretnju iz svemira, a ipak nisu učinili ništa. Kada je stena iz svemira došla nisu ni znali šta se sručilo na njih.

Čovek postoji neuporedivo kraće vreme od dinosaurusa, tek možda nekoliko miliona godina, zavisno od toga šta računamo za njegov početak, a došao je do toga da je spreman, ili gotovo spreman da se odbrani od onog od čega dinosaurusi nisu mogli.

Ne znamo koliko će čovečanstvo odolevati izazovima života, sve više se govori o njegovoj mogućoj samodestrukciji. Jer čovek razvija strašna oružja i brutalno uništava prirodu od koje zavisi. Izlazi da su dinosaurusi izumrli zato što su bili glupavi, a da će čovek nestati zato što je pametan.

 Reč dinosaurus

dino1

Početkom 19. veka na nekoliko mesta u južnoj Engleskoj su pronađeni neobični fosili ogromnih kostiju koje nisu pripadale ni jednom tada poznatom organizmu. Rekonstrukcija je ukazivala na neobične životinje koje su po građi skeleta podsećale na guštere. Ser Ričard Oven (Owen, Ser Richard 1804-1892), engleski paleontolog, dao je (1842) ovim životinjama ime dinosaurus (=strašni gušter) napravivši kovanicu od grčkih reči deinos (čudan, strašan) i sauros (gušter). Može biti da su kosti dinosaurusa otkrivane i mnogo ranije. Ima indicija da su neke pronađene još u 5-tom veku pre nove ere. Neki naučnici pretpostavljaju da je grčki istoričar Herodot govoreći o grifonu* zapravo opisivao dinosaurusa. U jednom kineskom tekstu iz trećeg veka pominju se „kosti zmaja“, koje mogu da se odnose i na fosilne ostatke nekog dinosaurusa. 

Mitska četvoronožna ptica sa nogama i kandžama lava i glavom orla


Komentari   

Aleksandar
0 #2 Aleksandar 01-11-2017 12:46
Druga, manje bitna stvar, ja sam mislio da je komplet Meksički zalim zapravo jedan veliki krater, bas taj koji je napravio pakao dinosaurusima.
Prijavi administratoru
Aleksandar
0 #1 Aleksandar 01-11-2017 12:44
Pa čim ste rekli gore na početku u tekstu da li su dinosaurusi mogli do sada mogli da razviju inteligenciju čovjeka palo mi je na pamet, zašto krokodili onda nisu pametniji?
Ali sad se ne mogu sjetiti da li su za njih rekli dabsu pretci dinosaurusa?
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži