MSL je savršenstvo toliko različith tehničkih disciplina - od početne, tako neobične, a tako hrabe ideje tehnike spuštanja, preko razvoja idividualne aparature (preko 75 kg naučne opreme je stiglo na Mars!), do juvelirski precizne intreplanetrane i navigacije na malim visinama iznad površine Marsa. Ono što pored tehnike spuštanja i kapaciteta rovera izdvaja ovu misiju u odnosu na ostale je da je MSL preteća budućih marsijanskih lendera i laboratorija sa ljudskim posadama.

curiosity-682

Rover "Kjurioziti" me tako po obliku i dimenzijama podseća na Mesečev rover korišćen tokom poslednje tri misije "Apolo" 1971/72. Ako je NASA sada uspela da spusti tako precizno aparat mase gotovo jednu tonu na Mars, onda za 20-30 godina, posle razvoja teških raketa i neophodnih tehnologija za planetarne letove, spustanje lendera od recimo 15-20 tona na Mars sada izgleda mnogo izvesnije.

Takođe, očekujem da će MSL imati veliki podsticaj za ostale države da hrabrije krenu prema Marsu. Posle fijaska "Fobosa", na primer, Rusi pozdravljaju veliki uspeh MSL (na kome se uzgred nalazi jedna ruski pribor) i očekuju da će MSL pružiti dodatne podatke koje če biti upotrebljene u razvoju evropsko-ruskog projekta "ExoMars". Oko Marsa kruže američka i evropska letelica, Indija najavljuje svoju prvu marsijansku misiju za sledeću godinu, Kina se takođe sprema za Mars ...

Kao i Mesec, Mars postaje destinacija budućih međunarodnih misija i kao što MSL ima međunarodni karakter, tako će letovi prvih ljudi na Mars biti ostvareni u saradnji nekoliko država.

***

Upravo u svetlu velikog uspeha NASA-e pročitah vest o novom neuspehu Rusa.

Dva telekomunikaciona satelita (jedan ruski i jedan koga su Rusi sagradili za Indoneziju) umesto na geostacionarnu ostala su na orbiti visine 6,000 km. Motor potisnog bloka "Briz" kompanije "Hruničev" (poslednji stepen rakete-nosača "Proton"), je tokom finalnog impulsa umesto 17 minuta odradio samo 7 sekundi i prekinuo rad.

Sateliti ukupne vrednosti oko pet milijardi rubalja (~600 miliona dolara) su se odvojili od potisnog bloka i sada, neupotrebljivi kao "kosmički otpad" kruže oko Zemlje.

Ruska kosmička agonija se na žalost nastavlja.

 


Utvrđen uzrok pada Fobos-Grunta?

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Dejan Underground
0 #1 Dejan Underground 22-05-2015 20:23
Rusi bi mogli više surađivati sa NASOM,da bi stvari tekle lakše... sve u svemu ionako će oboji polako kolonizirati Mars,no trebaće ga i teraformirati pa bi to bio idealan zajednički projekt...
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18