Šta misle o misiji MSL, kako je ocenjuju i šta od nje očekuju pitali smo one koji su dobro upućeni u planetarna istraživanja, ali i druge, one koji samo žele da su obavešteni o važnim događajima u svemiru.


GrijucaIvanovic

Grujica Ivanović

Autor brojnih članaka iz kosmonautike

Neka razmišljanja o preletu i tehnici spuštanja rovera "Kjurioziti"

Iako je spuštanje na Mars osnovni cilj misije MSL, ne treba zaboraviti da je "Kjurioziti" (Curiosity) tokom sedmomesečnog transplanetarnog leta korišćen za analizu ekstremnih uslova kojima mogu biti izložene posade budućih marsijanskih ekspedicija. MSL je na primer "preživeo" bombardovanja visokoenergetskih čestica za vreme pet snažnih sunčevih erupcija.

Za razliku od prethodnih rovera, "Kjurioziti" nosi detektor radijacije RAD koji će analizirati kosmičke zrake, neutrone, protone i ostale čestice na površine Marsa. Stručnjaci NASA-e su međutim uključili RAD i merili stepen radijacije i tokom faze preleta.  Uređaj je nedavno isključen i biće ponovo aktiviran kada rover bude sleteo u krateru Gejl (Gale), gde će prikupljati podatke o stepenu radijacije kome će jednoga dana biti izloženi astronauti na površini "Crvene planete".

Vrlo dobro se zna da je međuplanetarne radijacija jedan od najvećih problema koji konstruktori budućih interplanetarnih brodova treba da reše.

Ono što je takođe vrlo zanimljivo je bila pozicija "Kjuriozitija" unutar aparata, koja je identična položaju astronauta u kapsuli. Time su dobijeni unikatni podaci o tome šta se dešava sa visokoenergetskim česticama kada one prodru kroz zidove aparata u relanim uslovima i kako pojedini delovi kosmičkog aparata reaguju na njihov uticaj. Tako je na primer ustanovljeno da pored spoljašnjeg oklopa aparata, rezervoari sa hidrazinom takođe pružaju svojevrsnu zaštitu od prodora kosmičkih čestica.

Takođe, aparat MSL je u etapi preleta imao oblik sličan kosmičkoj kapsuli "Orion", tako da je svojevrstan simulator budućih međuplanetarnih brodova.

landing-crop

Ono što međutim posebno fascinira je tehnika spuštanja "Kjuriozitija" koju su razradili američki inženjeri i kompletna energetika aparata MSL od trenutka prvog dodira atmosfere Marsa do kontakta sa tlom.

Naime, da bi rover mase oko jedne tone bezbedno bio spušten potrebno je da brzina njegovog kontakta sa površinom Marsa bude oko 2.,5 km/č. Pre toga će MSL uleteti u atmosferu Marsa brzinom od preko 20,000 km/č, tako da sistem za spuštanje, uz pomoć atmosfere, treba u prostornom domenu od manje od stotinu kilometara i u vremensku interavlu od samo sedam minuta da gotovo anulira ogromnu kinetičku energiju. Ovde su kritični igrači zaštitni oklop, veliki padobrna, 76 eksplozivnih šrafova i - "kosmički kran" - koji je jedan od najzanimljivijih elemenata sistema planetarnog spuštanja koji je ikada osmišljen.

Američki inžnjeri su dobro poznati po originalnim rešenjima koje su povremeno primenjivali pri projektovanju mesečevih i planetarnih lendera. Na Mars su na primer sletali lenderi pomoću kombinacije retro-raketnih motora, padobrana i stajnog trapa ("Vikinzi" i "Feniks").  Takođe, korišćena je tehnika "skakutanja" po površini i korišćenja vazdušnih jastuka za amortizaciju energije udara o tle ("Petfajnder", "Spiriti" i "Oportjuniti"), što je takodje vrlo zanimljivo inženjersko rešenje.

Za rover mase hiljadu kilograma, međutim, korišćenje stajnog trapa ili vazdušnih jastuka nije dovoljno bezbedno rešenje. Inženjeri su tako došli na ideju "kosmičkog krana", da veliki rover užadima spuste na površinu.

Naravno, u ovoj sedmominutnoj igri vrlo značajnu ulogu će odigrati atmosfera Marsa koja će brzinu spuštanja smaniti za više od deset puta (sa početnih preko 20,000 km/č na oko 1,600 km/č). Tom prilikom će zaštitni oklop aparata biti usijan do temperature od 2100 stepeni Celzijusa. Kada je brzina smanjena na oko 1,600 km/č, odbacuje se štit, posle čega se otvara padobran prečnika 23 metra, najveći i najsnažniji "planetarni" padobran ikada projektovan. Kada brzina padne na oko 320 km/č, sledi serija eksplozija šrafova koje odbacuju padobran i "kosmički kran" slobodno pada jednu sekundu, kada u dejstvo stupaju retro-rakete. Na visini od 18 metara iznad tla, "Kjurioziti" se "odvaja" od "krana" uz koji je još uvek spojen pomoću tri najlonska užeta. Kada rover dodirne tle, poslednji eksplozivni šrafovi stupaju u dejstvo kidajući njegove veze sa "kranom" koji sa visine od oko šest metara odlazi u stranu i pada na tle.

Tehnika spuštanja pomoću "kosmičkog krana" je revolucionarna tehnička novina u svetu planetarnih lendera. Ako bude uspešno demonstrirana ona može dovesti do preokreta u projektovanju budućih marsijanskih aparata velikih masa.

***

Šta ko misli o MSL misiji

Šta misle o misiji MSL, kako je ocenjuju i šta od nje očekuju pitali smo one koji su dobro upućeni u planetarna istraživanja, ali i druge, one koji samo žele da su obavešteni o važnim događajima u svemiru.


Sve o misiji Mars Science Laboratory


 



Dodaj komentar


 
 leksikon 190


stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18