k1

Sve svetske novinske agencije su 11. januara pod oznakom „HITNO“ objavile vest da su Kinezi isprobali tajanstveni avion-lovac nove generacije, Chengdu J-20. Po svojim razmerama i „stealth“ tehnologiji (koju u svetu imaju još jedino Amerikanci), kinesko čudo je preteklo i američki F-22 „Raptor“ i ruski prototip pete generacije, Suhoj T-50, koji je prvi put poleteo prošle godine.

Proba je „slučajno“ izvedena baš u vreme zvanične posete američkog Ministra odbrane, Roberta Gatesa Kini. Po rečima redaktora žurnala „Kanwa Asian Defence“, Andreia Chana, saopštenja o početku testiranja J-20 javila su se kao odgovor Kine na poziv Amerike i nekih drugih zemalja da bude otvorenija u vojno-tehničkoj sferi. S druge strane, ne treba zaboraviti da SAD tesno sarađuje sa Tajvanom, čemu se Kina oštro protivi.

9. januara 2011. Gates je priznao da su američki stručnjaci debelo podcenili tempo i stepen razvoja kineske odbrambene industrije. Po rečima američkog Ministra odbrane, ono što ih posebno zabrinjava kod Kineza jeste proizvodnja protivbrodskih balističkih raketa DF-21D[1] i lovca J-20. Prve fotografije kineskog nevidljivog dvomotorca pojavile su se na internetu krajem decembra 2010. godine. Zvanični Peking je demantovao svoju ulogu u curenju informacija na svetskoj mreži.

k2 

Tehničke karakteristike novog kineskog aviona još uvek nisu saopštene. Takođe je neizvesno kakva je avionika upotrebljena na J-20, kao i kakvi motori ga pokreću (možda ruski Saturn 117S?). Jedino što se zna jeste da je avion proizveden primenom najsavremenije „stealth“ tehnologije.

Zapadni vojni analitičari se plaše da će Kinezi moći da nove avione pete generacije proizvode po cenama koje su čak 50-80% niže od konkurentskih američkih i ruskih aviona, te da će ih onda sigurno nabavljati potencijalni kupci iz Pakistana, Srednjeg Istoka, Latinske Amerike, Jugoistočne Azije, i najbogatije zemlje Afrike.

Kao da im nije bilo dosta pometnje koju su izazvali svojim najnovijim lovcem, Kinezi su pre 3 dana uspešno isprobali let svog bespilotnog aparata, koji je sposoban da u orbiti ostane 270 dana i tamo obavlja različite zadatke vezane za odbranu zemlje, kao naprimer, uništavanje neprijateljskih satelita za vezu.

k3 

Stvaranje ovog kosmičkog aviona-robota izvedeno je kao direktni kineski odgovor američkom izazovu koji se ogleda u vidu „Boeingovog“ super-tajnog bespilotnog orbitnog šatla X-37B, koji je prošle godine na moj rođendan bio lansiran uz pomoć rakete Atlas V.

Tehnički detalji ovih obeju letilica drže se u najstrožoj tajnosti, ali je sigurno da obe mogu izvesti raketne udare na bilo koju tačku na našoj planeti, dok je uništavanje takvih aparata sa površine zemlje još uvek nemoguće.

Izveštaji o testiranju kineske bespilotne letilice predstavljali su ozbiljnu potvrdu namere Kine da se takmiči sa Sjedinjenim Državama, ali posle emitovanja na televiziji, kineski cenzori su uklonili tu priču sa svih sajtova koji su pod državnom kontrolom, dok je dalje širenje vesti u javnim medijima zaustavljeno. Moguće je da je rukovodstvo zaključilo da je vest preuranjena, te je zaključilo da je dovoljno samo jedinstveno saopštenje.

Razvoj orbitnog šatla-bimbardera, a i ovih prethodno navedenih balističkih projektila i supersoničnih aviona, očigledno se sprovodi u cilju izbacivanja Amerikanaca iz Azijskog regiona, i pobede u trci u naoružanju. Moguće je i da Kina planira da liši Amerikance saveznika u sferi vojno-kosmičke industrije oličenih u vidu Japanaca i Južnih Korejanaca.

k4

Boeing X-37 predstavlja derivat X-40A, ali uvećan za 120%. Započeo je kao Nasin projekat, ali je 2004. prosleđen vojsci. Za razvoj projekta NASA je dala $400 mil., USAF $16 mil. a Boeing $70 mil. Ovaj šatl je trebalo da bude nošen u orbitu u šatlovim tovarnim prostorima.

 



[1] Rakete su zapravo uperene protiv nosača aviona, tako da su, po rečima vojnih analitičara SAD, Amerikanci izgubili pomorsku supremaciju koju su držali još od II sv. rata. Novi sistem podržava serija kosmičkih satelita. To su prve i jedine rakete u svetu koje na 3.000 km mogu precizno da gađaju nosače u pokretu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Djordje Trajkovic
0 #1 Djordje Trajkovic 21-01-2011 10:09
Gosn. Drasko idete sigurnim stopama gosn. Lazanskog...
Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18