pdf

Dugoročno gledano, to je možda najvažnije dostignuće nas kao vrste. Do sada je pet letilica napustilo solarni sistem, predstavljajući kosmičke vesnike čovečanstva. Njihova imena su poznata svima: 'Pioneeri 10 i 11', 'Voyageri 1 i 2', i 'New Horizons'. U budućnosti će još mnogo sondi krenuti njihovim stopama, ali istorija će zapamtiti da su 'Pioneeri 10 i 11' bili prvi koji su se još pre 4 decenije uputili ka međuzvezdanom bezdanu.


Pioniri-180

O

tići do Jupitera pa i još dalje? Nemoguće! Tehnološki problemi koji su pratili takav tip misija činili su se kao da nadilaze tehnologiju šezdesetih godina, ali zahvaljujući sticanju određenih Nasinih interesa baš u to vreme rođeni su „Pioneeri 10 i 11“. Do tada, američka agencija, predvođena aeronautičkim inženjerom Gary Flandroom iz JPL–a, planirala je da ka spoljnjim planetama lansira seriju visokosofistikovanih sondi, nazvanu Grand Tour, projekat koji je sadržavao prvo TOPS („Thermoelectric Outer Planets Spacecraft“) a posle poznate „Voyagere”. 1970. godine Nasin „Ames Research Center“ je odlučio da pošalje dve sonde iza Marsove orbite sa ciljem da iz pozicije asteroidnog pojasa analiziraju zagonetni međuplanetni prostor. Bio je to logični korak nakon uspeha postignutog bespilotnim sondama serije „Pioneer koje su u periodu 1958-1978 imale za clij proučavanje uslova u unutrašnjosti Sunčevog sistema. U opštoj opijenosti nakon uspeha „Apollo” programa nove sonde su trebale da se upuste u avanturu u koju se niko ranije nije usudio da otisne: na put ka spoljnjem solarnom sistemu. Par sondi je privremeno oznčeno kao „Pioneer F i G” i trebale su da posluže za demonstraciju nekih tehnologija vezanih za ambiciozni Grand Tour. S druge strane, Nasin Goddardov kosmički centar je u isto vreme projektovao misiju „Galactic Jupiter Probe“ koju su trebale da čine četiri sonde od po 300 kg, koje bi dostigle brzinu bega od Sunca i kroz asteroidni pojas odlete do Jupitera. Pošto su trebale da lete na tu daljinu, kosmičke sonde nisu mogle da koriste solarne panele već su morale da budu snabdevene radioizotopskim termoelektričnim generatorima (RTG).

Preuzmite e-knjigut u PDF verziji
(43 strane, 9,91 MB)
download

pdf

 PioneerPlaque32 copy


 Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika