pdf

Prvi_koraci_ka_Mesecu-2

Razočaran očajnim prošlogodišnjim (ne)uspehom obećavajuće misije „Фобос–грунт", početkom 2012. godine sam se latio napornog posla da napišem detaljnu priču o sovjetskom istraživanju Meseca. Tada sam napisao da je čitav sovjetski program istraživanja Meseca pomoću automatskih međuplanetnih stanica (AMS) bio podeljen u tri etape. U prvom tekstu podrobno sam opisao automatske međuplanetne stanice serije „Луна" prve generacije: one koje su uspešno pale na Mesec (E-1A №7 „Луна 2"), i one koje su prvi put u istoriji fotografisale suprotnu stranu Meseca (E–2A №1 „Лунa 3"). U drugom tekstu sam opisao stanice druge generacije: Е-6, Е-6М (meko sletanje na Mesec), Е-6С (jednostavni lunarni sateliti), Е-6ЛС (razrada opreme komandno–mernog kompleksa) i Е-6ЛФ (fotografisanje sa orbite). U ovom novom, i poslednjem nastavku, ispričaću vam priču o sovjetskim lunarnim stanicama treće generacije. Podsećam da ovo nije samo puki taksativni prikaz sovjetskog programa „Луна", već jedan specifični film koji nam na jedan poseban način omogućava da pratimo napredak čitavog čovečanstva u jednom pravcu koji će svakako trajno promeniti sliku XX veka.

Pogledajmo sada

Stanice treće generacije
Е-8, Е-8ЛС, Е-8-5, Е-8-5М

Konstrukcija međuplanetnih stanica serije E–8[1] započeta je u Koroljevljevim biroima OKБ–1 još 1960. godine. U početku se razmišljalo jedino o stanici koja bi ponela na Mesec istraživačko vozilo, upravljano sa Zemlje, koje je dobilo naziv „луноход“. No čim su u martu–aprilu 1965. godine radovi iz ОКБ–1 prebačeni u Lavočkinove proizvodne pogone (МЗЛ) u Himkiju, kojima je rukovodio G.N. Babakin, na idejnim osnovama E–8 u potpunosti su razrađene još dve njegove varijante: teški lunarni satelit E–8ЛС, i aparat za donošenje uzoraka sa Meseca na Zemlju E–8–5.



[1] Ovo je slovo „E“ na ćirilici, a ono se na ruskom jeziku čita kao „je“, tako da se u anglo–saksonskoj literaturi često sreće oznaka „Ye“, koja se čita na isti način (prim. prev.)

 

  Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(52 strane, 4,72 MB)
download

pdf

rover

 


CrvenaLuna-81

Crveni Mesec

60–ih godina XX veka zbio se jedinstven događaj u istoriji čovečanstva. Potstaknute globalnom konfrontacijom tokom Hladnog rata, dve supersile su svoj rivalitet prenele i u kosmos pokušavajući da pošalju čoveka na Mesec.

DAWN

Hronika „Dawna“ na asteroidu Vesta

Ako bi me neko pitao, nabrojao bih mu makar tri misije koje su trenutno u toku a koje me više zanimaju od Nasinog „Curiosityja". Jedna od njih je svakako „Dawn", misija na jonski pogon koja proučava asteroide, te nije čudo što je informativno pokrivam već nekoliko godina. Za današnji tekst imam veliki povod.

IstorijaSajuza100

Istorija Sajuza

Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.

Rusi-Kinezi

Razlike između ruskih i kineskih letilica

Ismevan i kritikovan godinama ponovo i ponovo, „kornjača Sajuz“ je pretekla mnoge „zečeve“ koji su joj presecali put. I neka je pobedio. Trka je trajala pedeset godina, ali njegova konstrukcija je na kraju odnela pobedu. I više od toga: od prošle godine, na našoj planeti postoje samo dve kosmičke letilice za transport ljudskih posada: ruski „Sajuz“ i kineski „Šenžu“.

Ruske-Kamere

Sovjetske svemirske kamere

Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine...

Stanice

Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз

Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je.

misterijaLuna

Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“

Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom Hayabusa, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela.

Istitut

Institut CNIImaš

Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore.

Nuklearni_Satana
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
ruskipovrataknalunu
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
koraci-ka-mesecu
Ideja o izradi automatskih međuplanetnih stanica sposobnih da se meko spuste na površinu Meseca rodila se u SSSR–u još krajem pedesetih godina. Na inicijativu tada glavnog konstruktora i generalnog direktora vodećeg konstruktorskog kosmičkog biroa u zemlji,Sergeja Koroljeva,
koraci-ka-mesecu
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
mesec-mars-venera
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
Rusi-na-Marsu
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
SSSR-1
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
ISSruskideo
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
sonda-1
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Danijel Reponj
0 #8 Danijel Reponj 26-11-2012 22:57
Bok dečki :-)
Drago, tvoji su tekstovi i meni inspiracija. U zadnje vrijeme manje pišem jer Marino pokriva kompletno sve novosti, ali uvijek ću uživati čitati vaše tekstove. Što se tiče Draginih putovanja, posebno mi se sviđaju njegovi putopisi po Americi. Te tvoje tekstove sam s guštom pročitao više puta, a za one koji ih se ne sjećaju ili ne znaju o čemu je riječ, upućujem da zavire ovdje
http://static.astronomija.co.rs/razno/zanimljivo/pisma/1.htm
Možemo iz njih puno naučiti kako se drugdje živi i radi, bavi znanošću, tehnologijom i kakav je (su)život tamo. Žao mi je samo što nisi prisustvovao lansiranju shuttlea, mogu si samo misliti kakav bi report o tome tada napisao :-)
A što se tiče hrvatskog pozdrava bok ili bog, to sam ti ja napisao, tekst se nalazi ovdje pod nazivom: Kako je nastao pozdrav - bok!
http://www.zvjezdarnica.com/forum/index.php?topic=1113.0
Jezik se, kao i znanost, stalno razvija, evoluira, raste i proširuje. Jezik povezuje ljude i ne bi trebao biti nešto što ih razdvaja. Tko zna više jezika, za toliko ljudi vrijedi. Moj mi je dida to stalno govorio. Žao mi je što ga nisam (po)slušao, no tada nisam baš shvaćao o čemu mi govori. Više su me zanimale igračke, svemirski filmovi, kauboji i indijanci... No, nikada nije kasno, uvijek se može naučiti nešto novo, bio to jezik, nešto iz znanosti, tehnologije, prirode, života... Važno je samo da ne prestanemo učiti jer kada to stane, prestane i naš razvoj i postanemo mali, sitni i nevažni. Narod bi rekao, vrijeme ga je pregazilo, postao je čangrizav.
Zahvaljujući vama dvojici, svaki dan nam "kapne" nešto novoga znanja i postajemo trunčicu pametniji. I zato pišite i dalje, uvijek ćete imati svoje redovite čitatelje, da ne zaboravim i Zorkića koji nam omogućava da budu svi na jednome mjestu, da ih ne moramo tražiti uzduž i poprijeko :-)
Živili svi skupa!
marino1
0 #7 marino1 26-11-2012 20:33
nema zime, nema bure, nema vlage, samo sunce i UV faktor za pocrnit umjereno...mora m i travu da kosim, zalijevam ruze i tako to...nego cuj dok napises jos koju knjigu doci ce ljeto a ovdje te ceka terasa i hladovina pa da pises u miru (ako bas neces na more)
Draško Dragović
0 #6 Draško Dragović 26-11-2012 14:04
Nego, imaš li zime tamo? Ili samo puše? Kod nas je i to prestalo...
marino1
0 #5 marino1 26-11-2012 13:54
ma jok frende :-) nije ti ovo bio kompliment vec reakcija na odlicne tekstove ovog tipa...puno toga sto mi se zavuklo u rupama znanja dobijem citajuci tvoje tekstove...ehem lako tebi na tajland pri takvim honorarima, mozda cu i ja kad narastem biti tako placen :-)
ajd uzivaj ti meni i napisi nesto dok se uzivas tamo daleko preko sedam mora, gora, rijeka
ne sjecam se tko je pisao bok-bog...
Draško Dragović
0 #4 Draško Dragović 26-11-2012 10:43
Ha ha ha, hvala druže na komplimentu - to se odnosi na to što noći ne provodiš skidajući nešto bolje od ruskih kosmičeskih stanica.
Šteta što i tebe ne plaćaju kao mene (100 evra po tekstu) pa bi i ti imao više motiva. Ja sam sad na Tajlandu na moru sa porodicom, ali kad se vratim za 3 meseca nastaviću s pisanjem.
PS
Jesi čitao pre par godina onaj text u AM o tome kako je pravilnije Bok a ne Bog? Sećaš li se ko je to pisao?
marino1
0 #3 marino1 26-11-2012 09:58
e drago prijatelju,
svaka ti cast na teksovima i da znas da sam nocas ovo skidao i citao u 3 ujutro
Draško Dragović
0 #2 Draško Dragović 26-11-2012 09:15
Hvala mmcc.
Kao što si verovatno i sam primetio, praktično svi gorenavedeni textovi se tiču istorije kosmonautike, a ja pokušavam da makar malo ispravim nepravdu i upoznam čitaoce sa donekle 'zaboravljenim' učešćem SSSRa u toj istoriji.
Biće još.
mmcc
0 #1 mmcc 26-11-2012 08:32
Ovo su kapitalni tekstvi. Hvala D.Dragoviću.
Dodaj komentar


ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika