Astronautika: istorija

Živimo u vremenu kada se obeležavaju godišnjice veoma značajnih događaja iz istorije kosmonautike. Prvo se jula 2009. napunilo 40 godina od prvog čovekovog leta na Mesec. Zatim je aprila 2011. proslavljeno 50 godina od leta prvog čoveka u kosmos, Jurija Gagarina. Mesec dana kasnije, podsetili smo se na kosmički skok prvog Amerikanca - Alana Šeparda, a pre mesec dana prisetili smo se poslednjeg kosmičkog leta u programu "Merkjuri" (astronaut Gordon Kuper). Bio je to prvi američki kosmički program koji je pomogao da se šest godina kasnije prvi ljudi spuste na Mesec.

valentina-spacesuit

Danas je još jedan veliki jubilej - pedeset godina od leta Valentine Terješkove, prve žene u kosmosu. Evo kraćeg osvrta na malo poznate detalje o letu prve žene u kosmosu.

Valentina Terješkova, koja sada ima 76. godina a izgleda jedno 20 godina mlađe, je pre nekoliko dana u Zvezdanom gradu održala konferenciju za Štampu na kojoj je mnogoborjnim novinarima ispričala detalje o svom kosmičkom letu i o poznanstvu sa Gagarinom, koga je nazvala "nastavnikom" prve grupe žene-kosmonauta koje su stigle u Zvezdani marta 1962. "On je bio svuda, tokom svih naših priprema", rekla je Terješkova. Sa puno topline govorila je i o Sergeju Karaljovu, legendarnom Glavnom konstruktoru raketno-kosmičke tehnike, dok generala Nikolaja Kamanjina, koji je ispred Vazduhoplovstva kontrolisao vojni kosmički program SSSR-a, gotovo da i nije spomenula. Njemu međutim ona duguje najviše zbog toga što je 16. juna 1963, zauvek zakoračila u istoriju.


valentina-now
Valentina Terješkova na konferenciji za štampu

Upravo je general Kamanjin, krajem avgusta 1961. prvi predložio ideju da u kosmos poleti žena. Podržao ga je vojni vrh države, posle čega je Prezidijum CK KPSS u decembru 1961. doneo odluku da se odabere pet žena za kosmičke letove. U period mart-april 1962. u Zvezdani grad stižu Tatjana Kuznjecova, Irina Salavjova, Valentina Terješkova, Žana Jorkina i Valentina Ponomarjova. Formiranje ženskog odreda kosmonauta se odigrao vrlo brzo i pod potpunom kontrolom Vaduhoplovnih snaga koje su rukovodile Centrom za obuku kosmonauta i kompletnim Zvezdanim gradom. I to mimo znanja Sergeja Karaljova, koji je bio potpuno zatečen ovom odlukom i do kraja života ostao protivnik leta žene u kosmos.

 KamanjinNikolaj Kamanjin

Kada je u avgustu 1962. obavljen grupni let dva kosmička broda "Vastok" (kosmonauti Nikolajev i Popovič), Kamanjin je predložio ni manje ni više nego da se u sledeću misiju lansiraju tri kosmička broda, i da u najmanje jednom od njih bude žena. To je, međutim bilo nerealno, jer su se u pogonima Karaljovljevog OKB-1 nalazila samo dva poslednja "Vastoka", dok su se intenzivno odvijali radovi na projektovanju novih kosmičkih brodova u okviru sledećih programa - "Vashod" i "Sajuz".

U novembru 1962. samo devet mesece posle formiranja grupe, kandidatkinje su već polagale ispite vezane za kosmički let koje su, sa izuzetkom Kuznjecove (koja je bila bolesna), bez problema položile. Četiri kandidatkinje su tada uvrštene među kosmonaute i uprkos što su bile građanska lica, dobijaju vojno zvanje "mlađi poručnik". Peta kandidatkinja - Tatjana Kuznjecova je tek januara 1965. odbranila ispite i postala kosmonaut.

Evo šta o tom vremenu kaže u svom dnevniku general Kamanjin:

"Svaka od njih može da obavi let na 'Vastoku' ... Među njima jedino Terješkova nema više obrazovanje ... Ponomarjova ima najbolju osnovnu teoretsku obuku, sposobnija je od drugih - ona maltene hvata sve u letu, međutim njeno ponašanje treba popraviti. Zanošljiva je, sebična, preuveličava svoje mogućnosti, ne libi se da popije, puši ... Prema svim podacima, Salavjova je najbolje fizički pripremljena i moralno vrlo stabilna, međutim nekako je zatvorena i nedovoljno aktivna u društvenim poslovima. Terješkova je vrlo aktivna u društvu, sposobna je da dobro nastupa, dok među onima koji je poznaju ima veliki autoritet. Kod Jorkine tehnička i fizička pripremljenost je nešto slabija od ostalih, ali ona se sve vreme popravlja i nesumnjivo je da će biti dobar kosmonaut.

U prvi let treba poslati Terješkovu, njen dubler može biti Salavjova, dok o tome ko će biti kosmonautkinja broj 3 - Ponomarjova ili Jorkina - to će rešiti budućnost."

Znači, general Kamanjin je bio taj koji je predložio upravo Terješkovu za prvi kosmički let, uprkos činjenici da je u konkurenciji ostalih kandidatkinja imala najnižu školsku spremu. Posebno impresivnu karijeru je imala Ponomarjova, koja je sa završena dva vodeća "kosmička" fakulteta u SSSR-u (MAI i MVTU), kao stručnjak za projektovanje nuklearnih raketnih motora radila u Akademiji nauka. Lično ju je Kamanjinu predložio slavni akademik Keldiš. Salavjova je takođe bila inženjer koja je radila na projektovanju energetskih sistema, dok je Jorkina bila učiteljica.

Pored gore nevedenih razloga, treba reći da je socijalni status Terješkove (bila je radnica u tekstilnoj fabrici), njeno poreklo sa sela, rodni kraj Jaroslavlje kao jedan od istorijskih centara Rusije, činjenica da joj je poreklo bilo iz dve republike (Rusije i Belorusije), njen izgled, ponašanje, elokventnost, držanje, konačno da je među kandidatkinjima imala najviše iskustva u padobranskim skokovima, da je sve to takođe uzeto u obzir prilikom izbora Terješkova da postane prva žena u kosmosu.

tereshkova l2
Terješkova za vreme priprema

U januaru 1963. dok su devojke bile na odmoru, Kamanjin i Karaljov, koji je u međuvremenu morao da se pomiri sa činjenicom da će u njegovom "Vastoku" ipak leteti žena, su se sastali da odluče o scenariju predstojećih kosmičkih misija. Bio je to jedan od mnogobrojnih sastanaka generala Kamanjina, koji je u srcu nosio Staljina i akademika Karaljova koji je zahvaljujući upravo Saljinu proveo nekoliko godina u zatvoru. Odnosi između generala Kamanjina koji je kontrolisao obuku kosmonauta i dobrim delom njihov izbor za kosmičke letove, i Karaljova koji je upravljao projektovanjem kosmičkih brodova na kojima lete Kamanjinovi kosmonauti, su vrlo zanimljivi za analizu u svetlu situacije u kojoj se početkom 60-ih nalazila sovjetska kosmonautika. Iako nisu tema ovog članka, treba samo naglasiti da su odnosi ova dva čoveka na neki način odslikavali pozicije različitih krugova u vrhovima vlasti zemlje Sovjeta i, rekao bih čak i svekolikog komunizma. Za ovu priliku treba znati da su kada je let žene u kosmos stavljen na razmatranje, problemi u odnosima Kamanjina i Karaljova krenuli nizbrdo i da je bilo samo pitanje dana kada će doći do otvorenog sukoba (što se i desilo u vreme izbora članova prve tročlane posade kosmičkog broda "Vashod", godinu dana kasnije).

Dok su se Kamanjin I Karaljov "pregovarali", podjednako uzbudljivo je bilo i na Krimu, gde su se četiri mlade žene odmarale. U stvari, pre odlaska na Krim Kamanjin je prvi put osetio šta znači imati među kosmonaute žene. Naime, Ponomarjova, poznata po oštrom jeziku, nije želela da ide na Krim ako sa njom ne krenu njen muž - Jurij Ponomarjov, inženjer Karaljovljevog OKB-1 i budući kosmonaut (istina, nije leteo u kosmos, preminuo je nedavno), i njihov sinčić. Odluku o kršenju pravila morao je da overi lično komandant Vazduhoplovnih snaga, a kada su se četiri mlade i lepe dame pojavile u odmaralištu zavrtele su pamet nekolicini visokih partijskih drugova iz jedne azisjke republike. Posebno su bacilli oko na smeđokosu Terješkovu. Misleći da su sve one žene Ponomarjova, pitali su ga koliko da plate da otkupe Terješkovu. "Ti nemoj ništa da brineš, samo kaži cenu, a mićemo džak an glavu i više je nikada nećeš videti", rekli su mi, i ne sluteći koliko je samo nevidljivih KGB-vih agenata bilo oko te četiri žene. Preko noći, umesto Terješkove, bez traga i glasa su nestali partijski drugovi, a ova zabavna i dugi niz godina nepoznata storija o prvoj ženi u kosmosu je obelodanjena u knjizi Ponomarjove "Žensko lice kosmosa".

Dok su se kosmonautkinje zabavljale na Krimu, u Moskvi su Kamanjin i Karaljov na stolu imali tri opcije za njihov kosmički let:

- let jednog broda "Vastok" sa ženom-kosmonautom u trajanju od 1-3 dana

- grupni let dva kosmička broda sa ženama-kosmonautima uz lansiranje u razmaku od jednog dana

- kombinovana varijanta - brod sa ženom leti do 3 dana, dok drugi brod sa muškarcem kruži oko Zemlje 5-7 dana.

Iako tada nije došlo do dogovora sa Karaljovim, Kamanjin krajem januara naređuje ženama da započnu obuku za let dva kosmička broda - što je bila druga opcija. Ova odluka je, najblaže rečeno bila avantura generala Kamanjina koja nije imala podršku izvan vojnih krugova. Tako je došlo do neobične situacije - pod uticajem Kamanjina vojni vrh je predlagao da let dve žene u kosmos krene oko 1. aprila, dok je predsednik Državne komisije za kosmičke letove Leonid Smirnov govorio da jedan od dva poslednja "Vastoka" može da ponese ženu a da drugi treba sačuvati za muzej! Međutim, vojni vrh se kategorički usprotivio, očigledno pod pritiskom Kamanjina, da "samo" jedna žena leti u kosmos. Ovu zavrzlamu je na kraju presekao Prezidijum CK KPSS naredivši da u kosmos na jednom brodu leti žena, a na drugom, koji treba duže da ostane na orbiti, muškarac - što je bila treća opcija.

Konačan dogovor između Karaljova i Kamanjina je usledio tek 13. aprila. Dogovor je glasio da na prvom brodu tokom 8 dana leti muški kosmonaut, dok će na drugom "Vastoku", leteti žena od 2 do 3 dana. Misija može biti obavljena avgusta 1963. To će biti ujedno poslednji let u okviru kosmičkog programa "Vastok".

vostok6-7
Terješkova i Karaljov

Terješkova, Salavjova, Ponomarjova i Jorkina su odmah svom žestinom krenule sa pripremama, dok su njihove kolege Valerij Bikovski, Boris Volinov i Vladimir Komarov takođe prionule intenzivno na posao. Zanimljvio je da su se oni pripremali za jedan dugotrajan kosmički let koji je bio planiran za septembar 1962, odmah po završetku grupnog leta dva "Vastoka". Međutim, kako brod nije bio spreman odlučeno je da se kosmonauti prebace u program obuke se ženama, za kombinovani grupni let dva broda. Kasnije, zbog zdravlja, Kamanjin je zamenio Komarova sa dva kosmonauta. Aleksej Leonov i Jevgenij Hrunov su se pridružili kolegama, tako da su se za predstojeću misiju pripremala grupa od po četiri kosmonauta sa ženske i muške strane.

A onda je došlo do novog obrta. Naime, ispostavilo se da su tehnički resursi dva poslednja"Vastoka" na izmaku, da ističu krajem juna i da ne mogu da čekaju do avgusta! Tada je došlo da svojevrsnog bunta među projektantima sistema oba broda, koji uprkos pritiscima Karaljova nisu želeli da dodatno rade na produžetku resursa broda, ili na njihovoj zameni. Tako je, uprkos naredbi CK KPSS da letovi budu obavljeni u avgustu 1963, odlučeno da oba broda budu lansirana sredinom juna. Međutim, tu ovoj igri nije bilo kraja. Naime, novajlije među kosmonautima koji su se pripremali za "muški" let - Leonov i Hrunov tek su trebali da obavi seriju treninga u maketi broda, na centrifugi, takođe da obave još po nekoliko padobranskih skokova. I to nije bilo sve, jer se ispostavilo da se kasni sa izradom skafandera! Bikovski i Volinov su mogli da završe obuku do 30. maja, a Leonov i Hrunov najranije 15. juna, kada je planirano lansiranje prvog broda sa muškarcem.

Među kosmonautima, Bikovski je najbolje bio pripremljen. Pored toga, kako je bio vrlo mršav, u skafandru je imao samo 90,7kg, dok su ostali kandidati imali 15-tak kilograma više. Kako je brod trebao biti krcat dodatnim izvorima vazduha, hrane i vode za dugotrajan let, Bikovski je očigledno bio idealan izbor za muški let. Još jedna zanimljivost - kako su Volinov i Leonov bile prave atlete, u glomaznim skafandrima nisu mogli da se smeste u ložimente katapultirajućih sedišta "Vastoka". Tako da kojim slučajem Bikovski nije mogao da poleti do 15. juna, jedini kandidat koji je mogao da se smesti u sedište "Vastoka" je bio Hrunov, koji do tada međutim nije završio obuku! U ta davna vremena, kako vidimo, kosmonauti su se prepremali po znatno drugačijim protokolima od ovih koji sada važe.

Ni sa ženama nije sve išlo glatko. Jorkina je podbacila za vreme priprema u toplotnoj maketi broda. kako joj je bilo prevruće, uprkos preceduri treninga, skinula je čizme skafandra, a za tri dana koliko je provela u simulatoru pojela je tek polovinu hrane, tako da je pravo iz broda odvedena u krevet i njen san da poleti u kosmos je pao u vodu. Tako su u finišu priprema ostale tri žene - Terješkova, Salavjova i Ponomarjova i samo jedan muškarac - Bikovski.

ponomaryova valentina ponomaryova valentina-now

Valentina Ponomarjova, ranije i danas

Desetog maja na zasedanje Državne komisije rešeno je da lansiranja budu obavljena 3. i 5. juna. Kandidati za letove su bili Bikovski i kao njegov dubler Volinov (za koga su konstruktori uspeli da konačno naprave mesto u kabini), i Terješkova kao osnovni kandidat, dok su Salavjova i Ponomarjova bile rezerve. Ubrzo je datum lansiranja pomeren da bude između 5. i 10. juna, ali je što zbog jakog vetra na Bajkonuru, što zbog tehničkih problema sa raketom-nosačem prvog broda, došlo do promena plana, tako da je ona postavljena na rampu tek 9. juna, uz planirano lansiranje 11. juna. Međutim, veče uoči lansiranja akademik Mstislav Keldiš, rukovodioc naučnog programa sovjetskih kosmičkih letova, javlja jz Moskve da se očekuju velike erupcije na površini Sunca koje mogu da dovedu do intenzivnog zračenja na orbiti kojom je trebao da leti "Vastok-5". Lansiranje je odloženo za 12. jun, pa onda za još jedan dan.

 

bikovski-1
Valerij Bikovski

Konačno, 13. juna doneta je odluka da lansiranje bude obavljeno 14. juna u 14:00č po lokalnom vremenu. Kada je sledećeg dana konačno Bikovski zauzeo mesto u kabini broda "Vastok-5", na vrhu gorivom pune rakete-nosača, počeli su novi problemi. Prvo su otkazali neki komunikacioni uređaji - kako se to nije moglo odraziti na misiju, odlučeno je da pripreme za lansiranje budu nastavljene. Onda je došlo do problema na katapultirajućem sedištu, jer se ispostavilo da u slučaju neuspeha lansiranja kosmonaut ne može biti spašen. Ovo je već bilo daleko ozbiljnije. Pokušaji tehničara da reše problem bez evakuacije kosmonauta iz broda nisu uspeli. Konačno, na vrh rakete se liftom dovezao direktor firme "Zvezda" koja proizvodi skafandre i katapultirajuća sedišta, kurpulentni Semjon Aleksejev. Ugurao se ispod sedišta i između nogu kosmonauta i tamo nešto odčeprkao i problem je bio rešen. Rešen? Da, ovaj problem je bio rešen, ali se samo pet minuta pred već dva puta otkazanog lansiranja, pokvario žiroskop trećeg stepena rakete. Usledilo je novo odlaganje. Konačno, 14. juna u 17:00č, sa zadrškom od tri časa u kosmos je lansiran "Vastok-5" sa kosmonautom Bikovskim. Sada je bio red na Terješkovu.

vostok6-16
Na Bajkonuru - Ponomarjova, Salavjova i Terješkova

U skladu sa balističkim podacima orbite "Vastoka-5" odlučeno je da brod "Vastok-6" sa Terješkovom bude lansiran 16. juna 1963. u 12:30 č po moskovskom vremenu. Za razliku od Bikovskog, ovde je sve išlo bez ikakvih problema. Istina, jedino je tokom testiranja skafandre Terješkove došlo do problema sa hermetičnošću. Kako nije bilo rezervnog skafandra, a odeća Salavjove bila premala, pozajmljen je skafander Ponomarjove koji je bio ispravan i odgovarajućih dimenzija. Ponomarjova, koja nikada nije krila svoje antipatije prema radnici iz tekstilne fabrike koja će postati prva žena u kosmosu, tada je eksplodirala. Za nju je bilo više nego dovoljno to što je kao jedini "kosmički" inženjer među ženama-kosmonautima imenovana tek za drugu rezervu, a sada je morala još da skine svoj skafander i da ga ustupi Terješkovoj. Dok je plakala, Karaljov koji je kao akademik, inženjer-projektant i veliki menadžer imao drugačiji odnos prema Ponomarjovoj, ušao je u prostoriju gde su ispitivani skafandri i utešio uplakanu kosmonautkinju.obećanjem da će ona pre ili kasnije takođe leteti u kosmos.

Tereshkova-raport
Terješkjova raportira pred ukracavanje u brod, pored nje sa mikrofonom stoji kosmonaut Leonov

vostok6-8
Gagarin daje cveće Terješkovoj pred lansiranje

Kako je tekao let prve žene u kosmos? Na početku, sve je išlo prema planu – brod je pravio prve orbite oko Zemlje, sistemi su radili besprekorno, Terješkova je uspostavilu vezu sa Bikovskim koji se, u to vreme već dva dana nalazio u kosmosu. Čak mu je i tokom radio-seansa pevala. Terješkova je snimala površinu Zemlju i Mesec, međutim kako nije mogla da izvadi "biološke objekte" iz kapsula, biološka istraživanja planirana tokom prvog dana leta pala su u vodu. Sledećeg dana, u Centru upravljanja letom primećeno je da su odgovori Terješkove na njihova pitanja usporeni, ponekad nejasni i konfuzni. Kasnije, kada se vratila na Zemlju Terješkova je raportirala kako tokom prvog dana uopšte nije osećala skafander, ali je za vreme drugog dana počela da oseća bol u desnom kolenu koji su ostali do kraja misije. Veliki hermošlem koji je kod tadašnjih skafandera "Vastoka" bio nepokretan, povezan čvrsto sa donjim skafandrom, pa se nije mogao skinuti, pritiskao joj je ramena, dok ju je senzor postavljen na glavu ispod kapice sa slušalicama i malim mikrofonima (tzv. šlemofon) žuljao. Bez obzira na sve ove male neprijatnosti, Terješkova je insistirala na tome da se tokom celog leta osećala dobro i da nije bilo nikakvih značajnijih problema, osim jedanput kada joj se smučilo Njena verzija je bila da je se to desilo zbog loše hrane, ne zbog problema sa vestibularnim aparatom koji je prvi na udaru bestežinskog stanja. Za razliku od ostalih kosmonauta, Terješkova nije vodila brodski dnevnik jer su joj se obe olovke polomile. Radio-veza sa Bikovskim održavana je do drugog dana leta.

vostok6-10
Terješkova u kosmosu

Dok je Terješkova brodila kosmosom, dolazi do velike promene u planu leta Bikovskog. Kao što smo naveli, njegov let je trebao da traje osam dana. Međutim, zbog sunčevih erupcija, došlo je do komešanja gornjih slojeva atmosfere i znatno bržeg smanjenja visine orbite broda "Vastok-5". Zbog toga je 18. juna odlučeno da se Bikovski vrati na Zemlju tokom 82. orbite, jedan čas pre isteka petog dana leta, a da se Terješkova vrati za vreme 49. orbite. Tada je ujedno Terješkova trebala da obavi operacije ručnog upravljanja brodom, pripremajućI se za povratak. Međutim, u prvom pokušaju ona nije mogla da ručno orijentiše brod u prostoru, što je onespokojilo kontrolore leta. Ako kojim slučajem automatska orijentacija otkaže Terješkova možda neće uspeti da orijentiše brod ručnim komandama, što bi moglo da dovede do velikih neprijatnosti. Sledećeg jutra, 19. juna, posle detaljnih instrukcija sa Zemlje Terješkova je samo nekoliko časova pred povratak na Zemlju, ipak uspela da obavi ručnu orijentaciju broda "Vastok-6", koju je održavala bez problema tokom 15 minuta. Kasnije je za prvi neuspeh okrivila položaj komandne table i brodskog globusa do koga nije mogla zavezana u sedištu da dostigne. Zbog toga je, mimo instrukcija, odvezala kaiševe i u drugom pokušaju ipak obavila zadatak.

Prvi se na Zemlju vratio brod "Vastok-6". Zbog nekog razloga, Terješkova nije javila Zemlji o uključenju kočećeg motora, tako da od nje nije bilo glasa dok ateriranja. Kasnije se ispostavilo da je Terješkova umesto usmenih zapisa u brodski kasetofon, koristila Morzeovu azbuku čije signale niko na Zemlji nije primio, jer su svi po planu leta pokušavali da uhvate glasovne signale na drugim učestanostima. Katapultiranje je obavljeno bez problema, ali je kako Terješkova nije mogla da upravlja padobranom pala je na tle leđima. Trzaj je bio popriličan, tako da je udarila glavom u čeoni prsten šlema, povredila nos i dobila masnicu pored oka. Ipak, uspešno se prizemljila, samo 400 metara od loptaste kapsule svog kosmičkog broda. Ljudi koji su radili na poljima dotrčali su do Terješkove i pomogli joj da skine glomazni skafander. U znak zahvalnosti, Terješkova im je podelila preostalu kosmičku hranu, dok su je oni sa svoje strane nahranili krompirom, lukom i mlekom. Naravno, sve je ovo bilo mimo strogih pravila ponašanja kosmonauta po povratku na Zemlju, ali je euforija o uspešnom završetku kosmičkog leta prve žene bila tolika da je Terješkovoj čak i strogi general Kamanjin na kraju sve oprostio.

vostok-doktorica vostok-6 recovery

Terješkova razgovara sa doktoricom pored kapsule "Vastoka-6" po povratku iz kosmosa

Međutim, dok se Terješkova družila sa okupljenim ljudima, u Centru upravljanja letom nije bilo nikakvih infromacijama o tome kako se završio njen let. Tamo, na Bajkonuru, u Moskvi, niko nije znao dali je Terješkova preživela povratak na Zemlju. Tek posle dva časa, stigla je informacija da se Terješkova prizemljila uspešno, ali je tzv. nalet, odnosno rastojanje od planirane tačke spuštanja bilo preko 200km, nekih 620km severoistočno od Karagande. Posle ju je konačno primetila posada jednog spasilačkog helikoptera, sa koga su se padobranima spustila dvoje lekara. Tako je tek tri časa posle ateriranja Terješkova mogla lično da javi premijeru Hruščovu o uspešnom završetku istorijskog kosmičkog leta.

Istog dana na Zemlju se vratio i Bikovski, koji je sleteo u kazahstanskoj stepi, između dva drveta. I do njega su se vrlo brzo na traktorima i terenskim vozilima dovezli ljudi iz obličnjih sela. Iako je primećen vrlo brzo, Bikovski zbog okupljenih ljudi nije uspeo da uspostavi vezu sa dva avbiona koja su kružila oko njegovo mesta ateriranja. Ubrzo je jednom lokalnom "Volgom" prebačen do kapsule, koja je sletela oko dva kilometara dalje, odakle je kosmonaut izvadio brodski dnevnik, radio-stanicu i još nekoliko pribora koji nisu smeli da dospu u ruke znatiželjnih ljudi. Kasnije se ispostavilo da je njegov nalet takođe bio ogroman, oko dva stepena.

vostok6-11
Bikovski i Terješkova snimljeni u Kujbiševu posle ateriranja

Izjutra, 20. juna, oboje kosmonauta su stigla u Kujbišev, a Moskva je dočekala na veličanstven način heroje kosmosa 22. juna. Tako su završeni prvi let žene u kosmos i, do tada najduži čovekov kosmički let. Iako je posle Terješkove u kosmos letelo nekoliko desetina žena (istina, druga žena je poletela u kosmos tek 19 godina kasnije), ona je i sada jedina žena koja je sama obavila kosmički let, bez drugih članova posade.

tereshkova valentina 3

 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži