Svemirska istraživanja su do sada pojela nebrojene trilione dolara. Mnogi kažu: i neka su! I ja tako mislim. Ali šta je sa milionima ideja i radnih sati stucanim niušta, u projekte koji se nikada nisu i neće realizovati? Ova priča će baciti malo svetla na njih.
Kosmos – naš zauvek nedosanjani san i groblje mnogih ludih, preuranjenih ili neostvarivih koncepata kako da ljudi stignu tamo. Od radioaktivnih brodova za Mars do ruskih spejs–šatlova. Pogledajno deset najboljih a neostvarenih planova po autorima L. Effronu i D. Mosheru.
Počinjemo sa mestom broj
10. Fon Braunov raketmi transporter
Wernher von Braun, konstruktor nemačke rakete „Fau–2“, u mladosti je sanjao o bezbrojnim raketama – uključujući i sistem „Saturn V“ koji je omogućio Amerikancima da stupe nogom na Mesec.
Ali jedna od onih koja nikada nije napustila crtaću tablu je i trostepena „raketni transporter“. Collier’s Magazine je 1952. objavio Fon Braunove crteže u seriji tekstova pod naslovom „Čovek će uskoro pokoriti kosmos!“
Do sada, poteškoće svemirskog putovanja su jedina stvar koja je pokorila svakog na Zemlji.
9. Projekat „Orion“
Čim su nuklearne bombe stupile na scenu, inženjeri su započeli da maštaju kako da iskoriste njihovu eksplozivnu snagu u kosmičke svrhe.
Projekat „Orion“ je bio zamišljen tako da se male nuklearne bombe ispaljuju iz repa letilice. Tako stvoreni udarni talas gurao bi raketu unapred.
Plašeći se reakcija javnosti i zahvaljujući međunarodnim konvencijama NASA je povukla ovaj koncept iz šezdesetih pre nego što je ostvaren. Neki naučnici, međutim, danas bi želeli da revitalizuju koncept atomskog putovanja kroz kosmos.
8. Marsovski električni brod
Možda ovo liči na neki džinovski dečju zmaj, ali ovo je dobroćudni koncept sovjetskog kosmičkog broda.
Brod od 360 tona – konvoj od 5 brodova – trebalo je da bude pokretan nuklearnom električnom centralom snage 40 megavata. Njegov zadatak je bio da ponese tročlanu posadu do Marsa i nazad za 500 dana.
Zamišljen početkom šezdesetih u vreme kada je sazrevala nuklearna tehnologija, ovaj brod nikada nije stigao da siđe sa radioaktivne table za crtanje.
7. Sovjetski TMK
„Tjažolij Mežplanetni Korablj“, odn. TMK, je zanišljen tako da omalovaži američke lunarne misije slanjem male sovjetske posade koja bi posetila Mars ili Veneru. Posada ne bi mogla da se spusti na površinu, ali bi mogla da pošalje nekoliko malih lendera tokom trogodišnjeg putovanja.
Projekat je nenadano prekinut jer se raketa „N–1“ – prvobitno izgrađena kao odgovor na Fon Braunovu „Saturn V“ – nikada nije kvalifikovala kao pouzdana raketa za lansiranje brodova.
6. Kosmička kolonija
U davnim sedamdesetim, vizionari kosmičkih putovanja često su razmišljali o načinima života ljudi u dalekoj budućnosti.
Fizičar Gerard O’Neil je radio sa Nasom i Stenford univerzitetom na studiji boravka oko 10.000 ljudi u kosmosu.
Ideja je bila tako dobra da su je koristili u crtanim filmovima, a postojala je u različitim oblicima: torusnom, loptastom, pa čak i cilindričnom kao što je ovde prikazano.
5. X–20 „Dyna–Soar“
Špijunski avion, nevidljivi („stealth“) bombarder ili kosmički brod? Verovatno svo troje.
Konstruisan za američko ratno vazduhoplovstvo, X–20 „Dyna–Soar“ je bio jedan od prvih kosmičkih aviona za višekratnu upotrebu ikada razvijenih. Daleko od nevinih eksperimenata, šatl je trebalo da uništava sovjetske satelite, sprovodi špijunske misije i mombarduje ciljeve sa neslućenih visina.
Program je trajao od 1957. do 1963, koštao je preko 660 miliona (tadašnjih) dolara, a ugašen je pre nego što je šatl dovršen; političari su bili zabrinuti za bezbednost rakete–nosača, a generali zbog nedostatka definisanih ciljeva.
Uprkos otkazu, koncept je na kraju uključen u dizajn spejs–šatlova, a komercijalne kompanije danas („Virgin Galactic“ i XCOR) u potpunosti kopiraju ovu ideju.
4. Sovjetski šatl „Буран“
Dok je NASA radila na dizajnu svog 100–tonskog spejs–šatla, Sovjeti su radili na sumnjivo sličnom višenamenskom avionu nazvanom „Буран“ (na slici desno).
Za razliku od američkih šatlova, čiji glavni motori su morali da učestvuju u lansiranju, kod Soovjeta taj posao je bio prepuštena isključivo moćnoj raketi „Энергия“. Jedan prototip ovog šatla je za 206 minuta dvaput obišao Zemlju tokom prvog i jedinog problog leta bez posade izvedenog 1988. godine.
Rusija je otkazala program 1993. godine, i konzervirala kosmički prototip i raketu. Oboje su uništeni 2002. prilikom rušenja hangara, a jedan od poludovršenih prototipova je 2008. bio izložen u Nemačkom tehničkom muzeju Speyer.
3. X–33 („Venture Star“)
Dugačak preko 20 metara, „Lockeed–Martinov“ X–33 (odn. „Venture Star“) je bio konstruisan da odnese ljude u kosmos bez složenih raketnih „bustera“. „Lockheed“ je zamislio svoj brod kao prvu komercijalnu letilicu koja će poneti turiste u orbitu.
Jedan model je bio 85% dovršen kada je NASA otkazala sve radove 2001. godine; procenili su da bi bio pretežak i nestabilan za upravljanje, uz još mnoge tehničke probleme.
X–22 nikada nije u potpunosti zaboravljen ... Verzija ovog broda se pojavljuje u epizodama TV serije „Star Trek“ kao „Enterprise“.
2. X–38
Konstruisan kao „lifting body“ bez krila, kao njegovi X–prethodnici, NASA je želela da X–38 bude spasilački brod za posetioce Međunarodne svemirske stanice.
Potpuno opremljen medicinskom opremom i padobranima, brod je trebalo da vrati do sedam astronauta na Zemlju sa ISS, i tako konkuriše ruskom sistemu „Союз“ (koji može da ponese samo 3 putnika).
Program je prekinut 2002. zbog prevelikih troškova. Za sada NASA nema načina – sem da kupi karte kod Rusa – da pošalje astronaute i vrati ih sa svemirske stanice još najmanje 5 godina.
1. Brod za Mars na antimateriju
Kako su se spejs–šatlovi približavali povlačenju a NASA radila na sledećemo programu vezanom za Mesec, tako su jačali inženjerski snovi o misijama sa ljudskom posadom na Mars i još dalje (uključujući Ceres i Asteroidni pojas).
Jedan brod bi uz pomoć antimaterije mogao danosi astronaute diljem Sunčevog sistema – do Marsa i nazad za samo 45 dana, kako pominju neki zagovornici ove ideje. Iako bi bila potrebna trivijalna količina goriva, proizvođačima bi sa sadašnjom tehnologijom trebale godine za ovakav brod, a tročkovi iznosili preko $100 triliona dolara.
Danas nemamo tehnologiju ni da stvaramo ni da sačuvamo čak ni čestice antimaterije. Uz to, problemi gama zračenja prilikom anihilacije bili bi velika prepreka za posadu. Ali ako se to „jednog dana“ reši, možda će to biti najbolja prilika za putovanja bliska brzini svetlosti.
***
Ovo je njihov izbor najvećih a nerealizovanih projekata. S njim se ne slažem skoro uopšte, jer je napravljen zbrda–zdola, bez nekog kriterijuma i ozbiljnije analize. Ima još puno drugih ideja koje su započete a nisu videle svetlost dana, ideje koje su razvijali nemački, francuski, engleski i naučnici drugih zemalja, a ne samo američki i sovjetski. O njima će biti reči nekom drugom prilikom...
