Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
Rusija, koja je prva pokrenula a kasnije, zbog gubitka trke za osvajanje svemira[1] i raspada SSSR-a, prva napustila robotizovano istraživanje Meseca, već više od decenije se priprema za svoju prvu lunarnu misiju u poslednjih 34 godine[2].
Ovaj ambiciozni projekat, nazvan „Луна-Глоб“, poveren je proverenim svemirskim vukovima iz kompanije НПО им. Лавочкина. Prema prvobitnom planu iz 1997. godine, u orbitu oko Meseca trebalo je da stigne lunarni orbiter, koji bi nakon kratkih priprema trebalo da na različite lokacije na lunarnoj površini lansira 13 sondi. Među njima su trebala da budu i dva penetratora, koja bi bila ispaljena na mesta sletanja „Apolla 11“ i „Apolla 12“, i čiji bi se podaci uporedili sa onima koja su napravili američki instrumenti pre 40 godina.
Ruski orbiter je trebalo da dodatno ispali i „pljusak“ od 10 penetratora velike brzine, koji bi stvorili seizmički talas uz čiju pomoć bi se možda utvrdila istorija nastanka Meseca.
Preuzmite ceo tekst u PDF verziji
(20 strana, 956 KB)
