Astronautika: istorija

Kada je zimus kineska lunarna sonda 'Chang'e-4' stigla na cilj, u tom podvigu nije bila sama. Tada su svi pričali isključivo o lenderu i roveru koji će da slete 's onu stranu' Meseca, ali do Meseca je stigao i jedan orbiter i jedan mali mikro-satelit. Šta bi s njima? Evo odgovora:

k1

Kinezi su napravili ovakav plan: kada se lender i 'Yutu' konačno spuste na drugu stranu Meseca, jedina mogućnost da komuniciraju sa kineskim operativnim centrima jeste da jedan relejni komunikacioni satelit postave tako da on jasno može da vidi i mesto sletanja i Zemlju. Zato su Kinezi šest meseci pre rovera lansirali lunarni komunikacioni satelit koji su nazvali 'Queqiao'(鹊桥). Njegova konstrukcija se zasnivala na iskustvima prethodnih orbitera 'Chang-e 1 i 2', imao je težinu od 425 kg, hidrazinski motor od 130 N, a rasklopivu antenu prečnika 4,2 metra je koristio da bi mogao da putem 4 linka brzine 256 kB/s primaX-signale sa lendera i rovera, a šalje ih preko 1 linka brzine 2 MB/s ka Zemlju u Sdijapazonu.

Pored relejnih funkcija, orbiter je nosio i holandski NCLE(Netherlands-China Low-Frequency Explorer), niskofrekventni radio detektor koji je imao zadatak da obavlja određena radio-astronomska osmatranja.

Lansiranje je obavljeno krajem maja 2018. godine uz pomoć rakete 'CZ-4C', i posle 24 dana leta satelit je dospeo u Lagranžovu tačku L2, koristeći tehniku lunarnog swing-bya radii uštede hidrazina. 14. juna 'Queqiao' je izveo poslednju korekciju trajektorije (TCM-3) i konačno ušao u L2'halo' orbitu, udaljenu oko 65.000 km od Meseca. Bio je to istorijski potez iz senke, jer je to prvi takav satelit na toj poziciji u istoriji.

k2

k3
Holandsko-kineski eksperimenat NCLE. Za njegovo sprovođenje zadužene su antene dužine 5 metara.

k4
'Quequao' nosi i ugaono lasersko ogledalo-reflektor otvora 170 mm kojim će se testirati lasersko merenje udaljenosti za sledeće misije sletanja programa 'Chang'e'. Za Kinesku akademiju nauka, laserski zrak će ispaljivati 1,2-metarski laserski teleskop iz Yunnan opservatorije u Kunmingu. Ova opservatorija je prošle godine isprobala svoju tehniku uspešno gađajući reflektor koji je na Mesec ostavila posada 'Apola 15'.

k5
Kineski orbiter je imao zadatak da preusmerava signale lendera i rovera sa Meseca ka Zemlji.

k6
Profil misije 'Chang-e 4'. Krajnje levo je prikazana 'halo' orbita u koju je ušao 'Queqiao' da bi obezbedio jednovremenu komunikaciju i sa Mesecom i sa Zemljom. Planirano je da orbiter radi najmanje 5 godina.

220px Lagrangianpointsanimated

Lagranžove tačke u sistemu dva nebeska tela. Satelit u 'halo' orbiti oko L2, koja se nalazi iza Meseca, može da viidi i Zemlju i drugu stranu Meseca.

k8
Na selfiju se vidi Mesec i još dalja Zemlja, sa još neizbačenim instrumentom NCLE dole desno, snimljeno u januaru 2019. godine.

k9
Dalja strana Meseca i Zemlja kako ih vidi 'Queqiao'.

k10
Da bi mogli da prate 'Queqiao', kineska kosmička agencijaCNSAje iz istočne provincije Jiangsu poslala dva brod za praćenje 'Yuanwang 6 i 7' u vode Tihog okeana. Kina je vrlo ozbilja kosmička sila...

Zimus je čitav svet bio zatečen uspehom Kineza – spustiti lender 'Chang'e 4' precizno i meko na drugu stranu Meseca je grandiozan uspeh a još istovariti rover tešak 120 kg, koji je odmah poslao slike u boji, izazvalo je zavist svih kosmičkih agencija. Potpuno nezapaženo je promakla vest da je prilikom spuštanja na Mesec lender proleteo pored malog kineskog satelita koji je bio u paru ispaljen istom raketom kao i 'Quoqiao'. Radilo se o mikro-satelitima 'Longjiang 1 i 2'(龙江), ili kako su ih nazvali na Zapadu 'DSLWP A1 i A2'(Discovering the Sky at Longest Wavelengths Pathfinder), odn. 'Lunar-OSCAR 93 i 94'.

Ova dva identična satelita teška samo 45 kg (50×50×40 cm), došla su do Meseca zajedno sa relejom 'Quoqiao', ali su odbačena na vreme s namerom da sopstvenim motorima uđu u nezavisne orbite dimenzija 200×9000 km. Sateliti su bili troosno stabilizovani i nosili su opremu za radio-astronomiju, zbog čega su njihove dve linearno polarizovane antene postavljene u pravcu i normalno na pravac leta, koje su koristile Mesec kao štit protiv radio-smetnji sa Zemlje. Posmatranje neba na vrlo niskoj frekvenciji (1-30 MHz), koja odgovara talasnim dužinama od 300 do 10 metara jonosfere, trebalo je da omogući studiranje energetskih fenomena sa zvezdanih izvora. Zbog Zemljine jonosfere, posmatranja na tom frekvecijama nije bilo moguće sprovoditi sa Zemljine orbite, tako da su ova osmatranja trebala da budu značajan korak u nauci. Pored toga, sateliti su pored sopstvenih nosili i mikro-optičke kamere KACST (King Abdulaziz City for Science and Technology[1]) i amaterski radio-komunikacioni sistem. Saudijske kompaktne kamere su imale zapreminu od 10,5 cm3i težinu manju od 630 g, a projektovane su da rade oko godinu dana.

Nažalost, 'Longjiang-1' je doživeo tehnički kvar samo dan posle lansiranja i ostao je u Zemljinoj orbiti, dok je 'Longjiang-2' sretno ušao u lunarnu orbitu.

Prema najnovijim vestima, koje je objavio amaterski lovac na satelite, Daniel Estévez, 'Longjiang-2' će konačno ostati bez goriva i pasti na Mesec 31. jula, nakon više od godinu dana provedenih u lunarnoj orbiti.

Orikinalna orbita ovog satelitčića je trebalo da bude stabilna jako dugo. Međutim, Estavez tvrdi da j periapsis orbite snižen za 500 km 24. januara, 'pa su orbitne perturbacije dovele do toga da satelit mora da udari u Mesec'. To je urađeno da se misija konačno okonča i da bi se izbeglo stvaranje otpadaka u orbiti. U svom poslednjem postu, Estavez je napisao da njegove procene govore da će pad biti na drugoj strani Meseca, da bi se izbegle lokacije sletanja američkih 'Apola' i sovjetskih'Luna'.

Kada je god to moguće, odgovoran je potez uništiti letilice dok je još moguće upravljati njima i tako sprečiti da postanu pretnja funkcionalnim letilicama. Svaka čast operatorima 'Longjianga' zbog čišćenja lunarne orbite!

k11

k12

k13

k14
Neverovatna slika 'Longjianga-2' (DSLWP-B) prikazuje Mesec i Zemlju. Sliku je sa satelita uhvatila holandska opservatorija Dwingeloo. (Slike saudijske kamere.)

k15
Tai Mier(1996.), konstruktor kamere 'Longjiang-2' koja je napravila gornje slike. Kada je napravio kameru imao je samo 20 godina. On je jedan od najstarijih u timu koji prati satelit.

 

[1]Prilikom posete kralja Salmana Pekingu, lukavi Kinezi su 2017. potpisali memorandum o kosmičkoj saradnji sa Saudijcima. Tada su potpisali i mali ekonomski ugovor vredan oko $65 milijardi.


'Chang'e 4' - fotografije sa Meseca

Mesečeve biljke na kineskom lenderu Chang'e 4

Change 4 - Svijetla strana istraživanja „tamne“ strane Mjeseca

Kineski aparat “Čang’e-4” sleteo na drugu stranu Meseca!

Kina lansirala satelit oko Meseca koji će da odašilje podatke lendera sa suprotne strane

Prvo sletanje na drugu stranu Meseca

'Chang'e 4': Zašto na novim slikama Mesečeva druga strana izgleda crvena?

Sletanje Chang'e 4 na dalju stranu Meseca

Change 4 - Svijetla strana istraživanja „tamne“ strane Mjeseca

Napredak kuneskog lunarnog broda „Chang'e 5“

Prvo sletanje na drugu stranu Meseca

'Chang'e 4': Zašto na novim slikama Mesečeva druga strana izgleda crvena?

Sletanje Chang'e 4 na dalju stranu Meseca


 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18