Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

KRAJ

'Буранu'postoje tomovi literature i beskonačno mnogo podataka... Priče o njegovom uticaju na kosmonautiku SSSR-a, sveta, pa čak i Amerike, nemaju kraja. Mnoga poglavlja koja sam mislio da ću da obradim, moram da zbog obima priče jednostavno preskočim. Završiću ovako:

Posle pada SSSR-a, u decembru 1991, zemlja se našla u vakuumu. Sve subvencije za kosmos su prestale... Potrebe projekta 'Энергия-Буран'su bile ogromne, jer su planirane i snabdevačke misije za orbitni kompleks 'Mир'. Međutim, Hladni rat je okončan (sic!) i vojna mašinerija nove zemlje nije imala potrebu za takvom mašinom, pa je odlučila da je se reši. Jeljcin je stopirano svako dalje finansiranje u leto 1993, jer para nije bilo čak ni za zvanično zatvaranje projekta[1]. Ipak, niko nije imao hrabrosti da program definitivno zatvori i javno posvedoči da će 18 godina razvoja i rada stotina hiljada inženjera, tehničara i trudbenika otići u ništa.

'Буран'je postao vlasništvo Kazahstana. Probni modeli su čamili po hangarima po koliko godina, a onda izbacivani napolje da bi se dobilo mesta. Hangar №112 koji je štitio 'Буран 1.01'(jedini koji je leteo u kosmos) i raketu 'Энергия'bio je otvoren za posetioce, ali se zbog neodržavanja srušio u maju 2002, ubivši 7 radnika i potpuno uništivši i orbiter i raketu. Bajkonur se nalazi na pustinjskom zemljištu, sa samo nekoliko kišnih dana u godini (što je i bio jedan od razloga zbog koga su sovjetske vlasti odlučili da tu prave kosmodrom). Ali klima je ramo kontinentalna, vrlo topla leti (preko +40°C) i hladna zimi. Zato je hala bila termički izolovana ali ne i od kiše.Materijal korišćen za izolovanje bio je neka vrsta pene koja je upijala vodu. Te godine je bilo puno kiše, krov je upio puno vode, i kada su radnici došli da to poprave krov je pao usled sopstvene težine.

dd1

dd2

dd3

Katastrofa! Ovi su gori i od nas...(Vidi galeriju.'Буран''Энергия'su bili konstriusani da zasijaju na nebu, ali su na kraju umrli na Zemlji. Samo 14 godina od leta u kosmos, kompleks je i bukvalno sahranjen.

Šta reći posle ovih slika? Svo znanje i iskustva ovog projekta uglavnom su ostala neiskorišćena, sem motora prvog stepena нергије'koji su korišćeni za rakete 'Sea Launch'. Danas izgleda da su svi višegodišnji napori akademika, inženjera, tehničara i radnika bili jedno veliko gubljenje vremena i para...

Možda neku nadu daje proslava koju je održana u Moskvi povodom 20-godišnjice uspešnog leta prvog sovjetskog i svetskog potpuno automatizovanog šatla.

P.S.

Kako se početkom milenijuma post-Rusija dizala na noge, počele su da se pojavljuju diskretni a potom sve agresivniji natpisi o revitalizaciji programa 'Энергия-Буран'. Počela je da se pojavljuje priča o drugom (stvarno poslednjem!) letu sovjetskog orbitera sa oznakom '2K1', koji je poneo ime 'Байкал'. Pričalo se da je kosmoplan uspešno poleteo 4. februara 1992. i da je posle 7 krogova sretno sleteo. Govorilo se da je brod bio skoro 6 tona teži od 'Буранa'. I pored objavljenih ciklograma, slika (i filmova! baikal.avi) lansiranja i sletanja, ispostavilo se na kraju da je sve samo 'šala' nekih sposobnih ruskih momaka koji su patriote i vole 'svoj' brod i kosmos. Šteta...

dd4

Orbiter 'Буран'spada među prve kosmoplane, zajedno sa 'North American X-15', spejs šalovima, 'SpaceShipOne'i 'Boeing X-37'. Među njima, samo su 'Буран'i 'X-37'bili bez posade.

Оsnovne karakteristike Višekratnog kosmičkog sistema 'Энергия-Буран'
(МКС 1К11К25)

Оrbitni brod 'Буран'(11Ф35):

 

Raketa-nosač 'Энергия'(Višekrtani kosmički sistem):

Karakteristike

Vrednost

Karakteristike

Vrednost

  Маksimalna lansirna težina (na prvom letu), tona

105 (79,4)

  Lansirna težina sistema   (težina pred odvajanje broda), tona

2375*(178,5)

   količina oksidatora (tečni kiseonik), tona

10,4

  Težina rakete-nosača, tona

2270

           količina goriva ('синтин'), tona

4,1

  prvi stepen ('блок А', 4 kom.), tona

1490,4

  Težina korisnog tereta, odnešenog u orbitu H=200 km:

 

  ukupna količina oksidatora (кiseonik), tona

886,8

           sa nagibom i=50,7 step., tona

30 (27**)

          količina goriva (кerozin 'РГ-1'), tona

341,2

          sa nagibom i=97 step., tona

16

  drugi stepen ('блок Ц', 1 kom.), tona

776,2

           sa nagibom i=50,7 step. (H=450 km), tona

?**

  ukupna količina oksidatora (kiseonik);  (zapremina tanka, m3)

602,775 (552)

  Sletna težina orbitera:

 

          količina goriva (vodonik), t;  (zapremina tanka, m3)

100,868 (1523)

           nominalnatona

82

  Motor 'блока А' (РД-17011Д521):

 

            maksimalna, tona

87

           potisak na ravni mora, t

740

  Težina korisnog tereta vraćenog sa orbite u brodu:

 

           potisak u vakuumu, t

806

           maksimalna, tona

20

           spec. impuls u ravni mora, sec.

308,5

            nominalna, tona

15 (13**)

           spec. impuls u vakuumu, sec.

336,2

  Posada, ljudi:

 

  Motor 'блока Ц' (4 kom. РД-0120,11Д122):

 

           tokom letnih testiranja (sa katapultnim sedištima)

2

           potisak na nivou mora, tona

147,6 (148**)

            maksimalno (bez katapultnih sedišta)

dо 10

           potisak u vakuumu, tona

190 (200**)

  Zapremina kabine sa posadom, m3

73

           spec. impuls na nivou mora, sec.

353,2

  Dužina leta:

 

           spec. impuls u vakuumu, sec.

454,7

            nominalna, dana

7

  Geometrijske karakteristike kosmičkog sistema:

 

            maksimalna (sa dopunskim tankovima), dana

30

           ukupna dužina, m

58,765

  Raspon mogućih nagiba orbite, stepeni

50,7...110

           maksimalna širina (raspon krila orbitera), m

23,92

  Visina orbite:

 

           maksimalna širina pri transportu, m

24,50

            radna kružna, km

250 ... 500

 Geometrijske karakteristike rakete:

 

            maksimalna (sa max. punim tankovima), km

1000

           dužina, m

58,765

  Opterećenje, g:

 

           maksimalni prečnik, m

17,65

            pri ulasku na orbitu (маksimalna)

2,95

  Geometrijske karakteristike prvog stepena:

 

            pri spuštanju u atmosferu (na nominalnoj trajektoriji)

1,6

           dužina, m

39,46

 Aerodinamički kvalitet:

 

           prečnik tankova, m

3,92

            pri hiperzvučnoj brzini

1,5

  Geometrijske karakteristike drugog stepena:

 

            pri sletanju

5

           dužina, m

58,765

  Маksimalna veličina bočnog manevra pri sletanju, km

1700

           prečnik rezervoara (bez termoizolacije), m

7,75

  Sletna brzina:

 

  Broj korišćenja (resurs):

 

            srednja (pri sletnoj težini 82 t), km/h

312

           prvi stepen, letova

10

            maksimalna, km/h

360

           drugi stepen, letova

1

            u prvom letu, km/h

263

  Azimuti lansiranja, stepeni

51-83, 97, 101-104, 110

  Marševski motori za orbitno manevrisanje 17Д12:

 

  Maksimalno opterećenje tokom leta, jedinica g

3

            potisak u vakuumu, tona

8,8

  Broj lansiranja godišnje (u prvoj fazi)

6

           spec. impuls u vakuumu, sec.

362

dd6

  Geometrijske karakteristike:

 

           ukupna dužina, m

36,37

                    dužina trupa, m

30,85

           širina trupa (маksimalna), m

5,50

           raspon krila, m

23,92

           površina krila, m2

250

           visina na točkovima, m

16,35

           stajni trap, m

12,79/7,00

            dužina teretnog otseka, m

18,55

            prečnik teretnog otseka, m

4,70?

  Broj korišćenja (resurs), letova

100

  Težina konstrukcije, tona

62**

  Мinimalno vreme priprema za ponovno lansiranje, dana

20

*Po drugim podacima 2419 tona.
**Podaci, objavljeni na 38. Меđunarodnom aviosalonu u Le Buržeu(Francuska) 1989. godine; neki izvori ukazuju na 'suvu težinu od 65tona'.

dd8

 

Jedno od bezbroj poređenja 'Бурана' i spejs-šatla...

dd8

dd9

dd10

 

 

[1]Do tada, projekat je već pojeo preko $72 milijarde!

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
dragovic
0 #6 dragovic 27-10-2018 22:17
Reci to Saši... mada je sigurno poludeo od 20 nastavaka
marino1
+1 #5 marino1 27-10-2018 08:12
hebes mrdalice, stavite to u pdf i obajvi kao knjigu, prevrijedna je!
Miki
+5 #4 Miki 23-10-2018 23:26
Uf! Bilo je sjajno, dok je trajalo. Šteta što je gotovo. :(
Ali neka, pročitraću ja ovo sve još koji put. :)

Nego, moram primetiti, neka me neko ispravim ako grešim, da li su Energia i Buran prvi, ikada, Ruski kosmički sistemi, koji su iz prve radili kako treba?!?

Rusi su (bili) poznati po tome da rakete usavršavaju probama koje su na početku, uglavnom neuspešne. Energija i Buran su Rusima prve letelice koje su sve što treba, i onako kako treba, testirane na probnim modelima, prototipovima, simulatorima, i tek kao zreli sistemi, dobili su dozvolu i za probne letove.
dragovic
+6 #3 dragovic 23-10-2018 23:09
E baš ste me obojica obradovali. Drago mi je da ima ljubitelja ovakve vrste priča... Sve vise težim upravo njima, pa se nadam da ću do zime obraditi još neku. Ako vas interesuju sovjetski Lunohodi, potražite feljton o njima. Mislim da je odličan, kao I onaj o 'Vegi'...
Ja sam znao o Buranu samo ono najosnovnije I uživao sam pronalazeći sve nove I nove slike u podatke. Na kraju sam se uplašio da neću nikad da završim knjigu, ne znajući da priča neće moći (zvog mrdalica) da se objavi kao e-knjiga veća samo kao feljton.
Pozdrav, DD
alex
+9 #2 alex 23-10-2018 18:52
Sa velikim zadovoljstvom i nestrpljenjem (kad ce sledeci nastavak) sam pratio Vas serijal tekstova o Buranu. Veliko hvala.
Damir Koprivica
+10 #1 Damir Koprivica 23-10-2018 10:40
Antologija.

Baš mi je krivo što nema više onih tačkica na kraju. Svaki put sam se radovao jer sam znao da će biti još.
Dodaj komentar