Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

'Буран'je započeo svoj jedninstveni trijumfalni let tačno prema ciklogramu – komanda 'Контакт подъема'[1] značila je kidanje poslednje komunikacije između rakete i startnog kompleksa (u tom momentu, raketa je već bila na visini oko 20 cm) – sat je pokazivao 06:00:1,25 po moskovskom vremenu.

[Zvučni zapis starta 'Energije'wav/MP3)]

Cikogram leta orbitnog broda 'Буран'15.11.1988.

Vreme

Оperacija

23:00-03:00

Punjenje rakete komponentama goriva

03:15

Kraj punjenja orbitnog broda

03:00-05:35

Теrmostatiranje[2]komponenti goriva

03:00-05:00

Priprema i unošenje operativnih podataka za lansiranje

04:00-06:00

Теlevizijski prenos sa kosmodroma Bajkonur

05:00-05:10

Priprema zemaljskih instrumenata kompleksa autonomnog upravljanja

05:11

Početak rada kompleksa autonomnog upravljanja prema ciklogramu

05:45

Uključenje kompleksa aparature sredstava za zaštitu od havarije

05:50-06:00

Priprema motora rakete-nosača za lansiranje

05:50

Коmanda 'Пуск' (Start)[3]

05:58:49.50

Uključivanje sistema za precizno upravljanje tokom leta

05:59:09

Odvajanje od sistema za fiksiranje na startnom postolju

05:59:50.10

Paljenje motora drugog stepena('блока Ц')РД-0120

05:59:56.30

Paljenje motora prvog stepena  РД-170

05:59:59.50

'Glavna komanda' motorа  РД-170

06:00:01.25

S  Т  А   R  Т    (stiže komanda 'Контакт подъема')

06:00:05

Početak planiranog skretanje rakete[4]

06:00:06-06:00:18

Planirani manevar rolovanja zakete za 28,7°

06:00:30-06:02:11

Droseliranje[5]motora РД-0120na 70%

06:00:39-06:01:15

Droseliranje motora РД-170radi umanjenja dinamičkog potiska

06:01:49.50

Droseliranje motora РД-170radi ograničenja naprezanja do 2,95 g

06:02:11

Prevođenje motora РД-170na konačni stepen potiska (49,5%)

06:02:23.95

Isključivanje motora prvog stepena РД-170

06:02:25.85

Odbacivanje parablokova[6] I stepena (H=53 km, brzina 1,8 km/sеc.)

06:00-06:10

Теlevizijski prenos

06:00-06:20

Zona radiovidljivosti u prvom krugu

06:06:53

Droseliranje motora РД-0120radi ograničenja naprezanja do 2,95 g

06:06:58

Pad 'блоковa А'(prvi stepen) na udaljenosti od 426 km od startnog kompleksa.[7]

06:07:21.50

Prevođenje motora РД-0120na konačni stepen potiska

06:07:47.80

Isključivanje motora РД-0120

06:08:02.80

Odvajanje orbitnog broda od rakete (H=115 km), ulazak u orbitu (apogej 154,2 km); proračunato udaljenje mesta pada 'блока Ц' 19.500±1200 km, širina pojasa u rejonu pada 240 km

06:11:28

Prvo uključenje motora orbitera: vreme rada 67 sec., impuls 66,7 m/sec.

06:22-06:46

Теlevizijski prenos

06:44-06:52

Zona radiovidljivosti u prvom krugu

06:46:07

Drugo uključenje motora orbitera: vreme rada 40 sec., impuls 41,7 m/sec.

06:46:48

Ulazak u orbitu oko Zemlje sa parametrima: 256/252 (prema drugim podacima263/251) km, period 89,45 min., nagib 51,6°

07:28-07:53

Zona radiovidljivosti u drugom krugu

07:29-07:40

Теlevizijski prenos

07:54-08:18

08:17-08:25

Zona radiovidljivosti u prvom krugu

08:20:07

Oključenje motora orbitera radi kočenja: vreme rada 158 sec., impuls 162,4 m/sec.

08:45-08:53

Zona radiovidljivosti u delu spuštanja

09:14-09:23

08:50-09:40

Теlevizijski prenos

08:51-09:18

Аerodinamičko kočenje orbitera (оd 100 km do 20 km); uspostavljanje veza sa stanicama za praćenje u rejonu sletnog aerodroma (visina oko 50 km)

09:18-09:22

Predsledno manevrisanje orbitnog broda (do visine od 4 km)

09:22-09:23

Priprema orbitera za sletanje

09:23-09:25

Rulanje po sletnoj pisti (kontakt 09:24:42)

09:25:24

zaustavljanje orbitnog broda 'Буран' (rulanje 1620 m)

137

Jako zanimljiv ruski film o lansiranju, letu i sletanju 'Буранa'. Pogledaj.

Slika lansiranja je bila blještava i nestvarna. Snažni reflektori oko lansirnog kompleksa su isčezli u užarenim oblacima ispusnih gasova iz 20 moćnih motora ukupnog potiska preko 3.500 tona, iz kojih je polako izranjala raketa, kao neka kometa sa sjajnim jezgrom i repom okrenutim ka zemlji! Ali sve to je trajalo jako kratko. Posle nekoliko sekundi, samo je zamiruća zakrpa svetlosti na sloju niskih oblaka svedočila o mahnitoj sili koja je odnela 'Буранa'kroz oblake. Na zavijanje vetra nadovezivao se tutanj koji kao da je dolazio odasvud, odbijajući se o sive oblake...

Posle 5 minuta, kompleks 'Энергия-Буран'je započeo 'pitch manevar'(manevar propinjanja), a sekundu kasnije i 'roll manevar'(manevar valjanja), okrenuvši se za 28,7 stepeni.

Nadalje, samo je nekoliko ljudi neposredno promatralo let 'Буранa'– bila je to posada transportera 'Ан-26'koji je uzleteo sa aerodroma 'Krajnji', kroz čije bočne prozore su trojica operatora sa Centralne televizije snimala događaj, i ekipa iz 'МиГа-25', koja je snimala iz stratosfere i zabeležila odvajanje parablokova prvog stepena...

30 sekundi posle uzletanja, započeto je droseliranje motora II stepena do 70% punog potiska, posle 9 sekundi i motora I stepena.

Sistem upravljanja je uveo raketu tačno unutar proračunatog koridora, bez ikakvih korekcija. Svi prisutni u sigurnosnom bunkeru na aerodromu, odakle se sprovodila kontrola leta, gledali su u monitore bez daha...

  1. sekunda – završeno je droseliranje potiska 4 motora II stepena ('Блокa Ц') i oni su ušli u osnovni režim[8]. U 109. sekundi ponovo je smanjen 'gas', da bi se opterećenje zadržalo u granici do 2,95 g, a posle 21 sekundu započeto je prebacivanje motora I stepena režim konačnog potiska (49,5%).

Proteklo je još 13 sekundi, a preko razglasa je objavljeno: 'Isključuju se motori prvog stepena!'Faktički, komanda o isključivanju motora blokova 10A i 30A stigla je u 144. sekundi leta, a o isključivanju blokova 20A i 40A posle sledećih 0,15 sekundi. Isključivanjem suprotnih motora, sprečeno je stvaranje momenata u kretanju rakete i obezbedilo otsustvo oštrih promena u opterećenju.

Posle 8 sekundi, na visini od 53,7 km pri brzini 1,8 km/sec. (~6480 km/h), došlo je do odbacivanja parablokova[9], koji su posle 4,5 minuta pali 426 km od kosmodroma.

U četvrtom minutu leta, sa desnog ekrana u Glavnoj sali podmoskovskog Kontrolnog centra, na kome su praćeni podaci o letu, isčezla je slika sa osnovnim etapama manevra povratka – posle 190. sekunde leta, u slučaju bilo kakve anomalije, manevar povratka na sletni aerodrom u Bajkonuru je posto nemoguć.

138

Osnovne dinamičke operacije i sve etape leta 'Бурана'možeš da posmatraš i na svom računaru posredstvom ovog zgodnog skrinsejvera. Desno je snimak iz kabine orbitera.

[1]Senzor koji detektuje odvajanje rakete od startnog postolja, tzv. 'Блока Я'.

[2]Održavanje kriogenih komponenti goriva na zadatoj temperaturi do lansiranja.

[3]Početak pumpanja komponenti goriva u raketne motore.

[4]Raketa prilikom uzletanja izvršava 'pitch manevar' (manevar propinjanja) kojim zauzima odgovarajući položaj za izlazak na proračunatu orbitu. to radi zu pomoć kardanskog pomeranja mlaznica motora.

[5]Od nem. drosseln– gušiti, ograničiti. Odno si se na smanjivanje potiska motora tako što se računarski smanjuje dotok mešavine goriva u komoru za sagorevanje. To se radi da se raketa ne bi raspala, jer prebrzo ubrzava a otpor vazduha je sve veći a i težina rakete se još uvek meri u hiljadama tona.

[6]Elem, prvi stepen rakete su činila 4 bočna bloka dužine 38 metara (zapravo dorađene varijante I stepena rakete-nosača 'Зенит'). Ti blokovi su povezani u parovima, i to se naziva 'parablokobima'. Oni su se odvajali od rakete zajedno, kao celina, a tek onda, posle nekoliko sekundi, odvajaju se na pojedinačne bustere.

[7]Kako je sve to izgledalo pre skoro 20 godina; ne smem ni da pomislim kako je to danas...

[8]Kasnija analiza telemetrije posle leta pokazala je da je senzor požara bio greškom 'zaslepljen' plamenovima iz motora, zboz čega je u repnom delu centralnog, II stepena, došlo do otvaranja drenažnih kanala, što je bilo predviđeno kao deo rada protivpožarnog sistema rakete da bi se smanjio pritisak u motorima. Zbog greške senzora, još na startu je protivpožarni sistem je započeo da produvava motorni otsek Ii stepena inertnim gasom brzinom od 15 kg/sec., zbog čega je od 70. sekunde leta čitava količina gasa potrošena, te je dalji let protekao zapravo bez protivpožarnog sistema. Srećom, nije bio potreban...

[9]Rekao sam da u ovom textu neću da se bavim raketom, ali ovoliko moram, da bi se shvatlila njena veličina. Blokovi I stepena su imali dimenzije 38,3×3,9 m, ukupno su nosili 1220-1240 t goriva, a prilikom odbacivanja bili su u kupno teški oko 240 t.

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar