Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

PRVI LET KOSMOPLANA

… Kosmodrom Bajkonur 15. novembra 1988. godine. Na postolju za lansiranje nalazio se, kako su ga Sovjeti nazivali, univerzalni transportni raketno-kosmički sistem'Энергия-Буран'.

Obavljale su se poslednje pripreme pred start. Osećala se blaga tenzija jer je prvo lansiranje, zakazano 17 dana pre toga, bilo otkazano. Tada, 29. oktobra 1988, samo 51. sekundu pred poletanje, čitava operacija je prekinuta jer nije došlo do normalnog odvajanja jedne od spoljnjih servisnih rešetki[1]… Usledilo je ispumpavanje preko 2000 tona tečnog vodonika i kiseonika, profilaksa, utvrđivanje uzroka otkaza i njegovo uklanjanje. 'Ne žurite!'– upozoravao je predsednik Državne komisije koja je davala poslednje odobrenje za start, V.H. Dogužijev'Sigurnost pre svega!'

130

Vreme za odvajanje držača bilo je neplanirano produženo, što je dovelo do automatskog prekida svih predlansirnih radnji. Komisija je kasnije utvrdila da je ta platforma do poslednjih sekundi regulisala rad žiroskopa, ali da signal za prekid radova jednostavno nije stigao, pa se rešetka koja je pridržavala kontakte (na slici, to je skalamerija spojena kablovima za trup rakete, ispod crnog kvadrata) nije sklonila u stranu, što je bilo dovoljno za opšte zaustavljanje lansiranja rakete.

Zadatak prvog leta ansamba'Энергия-Буран'bio je da nastavi sa testiranjem rakete-nosača, ali i da dodatno testira funkcionisanje konstrukcije i brodskih sistema orbitera 'Буран'u najzahtevnijim fazama leta (lansiranje i povratak sa orbite) sa minimalnim boravkom na orbiti.[2]

Zbog bezbednosti, određeno je da probno lansiranje 'Буранa'bude bez posade, što je bila tradicija u Sovjetskom Savezu[3], uz potpunu automatizaciju svih dinamičkih operacija tokom brojnih faza leta.

Planirano[4]je da prvi let bude kratak: dva kruga oko Zemlje, ili 3,5 sata leta…

dd5

Plakate kompanije PKK'Энергия'na kojima je objašnjen plan miisije. Uvećane slike su ovde, ovdei ovde.

134
Glavna projekcija 'Бурана' (11Ф35).(Velika slika.)Dužina 'Бурана'– 35,4 m[5]; visina – 16,5 m; raspon krila – oko 24 m; površina krila – 250 m2; širina trupa – 5,6 m; visina trupa – 6,2 m; dužina tovarnog prostora – 18 m; njegov prečnik – 4,6 m. Težina na uzletanju oko 105 t, težina tereta 30 t, a mogao je da vrati s orbite oko 15 tona, što su bolje karakteristike od Nasinih šatlova. Maksimalna težina goriva – oko 14 tona omogućavala je orbitu visine 450 km.

U teretnom otseku broda u ulozi korisnog tereta nalazio se blok sa dopunskom opremom sa telemetriskim instrumentima i dodatnim akumulatorima. U skladu sa zadacima i programom leta podešeni su sastav i režimi rada brodskih i zemaljskih sistema.

Zemaljski kompleks za upravljanje, čiji mozak je bio kontrolni centar iz Koroljeva zvani ЦУП[6], uključivao je tokom prvog leta 'Буранa'šest stanica za praćenje, četiri plutajuće stanice i komunikacioni sistem za vezu i prenos podataka koji se sastojao od mreže zemaljskih i satelitskih radio i telefonskih kanala veze.

Noć pre toga i jutro 15. novembra 1988, na dan starta, 11-časovne pripreme za uzletanje su protekle iznenađujuće glatko (ciklogram predlansirnih radnji je pređen bez zamerki), ali glavnu brigu je zadavalo vreme – ka Bajkonuru je išao ciklon. Kiša i olujni vetar sa udarima do 19 m/s i niska oblačnost počeli su da stvaraju led na raketi i brodu – na nekim mestima formirala se korica leda debljine 1…1,7 mm.

Lansiranje je bilo zakazano za 6:00. Pola sata pred uključivanje motora, generalu Gudilinu, zaduženom za zeleno svetlo[7], stigao je na sto svež izveštaj o oluji: 'Magla, vidljivost 600-1000 m. Jugozapadni vetar 9-12 m/s sa povremenim udarima do 20…' No nakon kratkog većanja, menjajući na brzinu u računaru pravac sletanja 'Буранa'(20°protiv vetra), rukovodioci donose odluku: 'Пускать!' (Lansiraj!).

Do lansiranja je ostalo 26 minuta – na 'Буранu'su se uključili radio-transponderi sistema'Вымпел-К'[8]. Brod je bio spreman za start...

Samo nekoliko minuta pred start izašlo je Sunce (05:47), ali se nije videlo – uz takvu oblačnost samo se pojavila bleda svetlost nad horizontom. Isticali su poslednji minuti… Na lansirnom kompleksu, osvetljena zaslepljujućom belom svetlošću reflektora, pod niskim oblacima stajala je moćna raketa visine 20-spratnice. Mnogi su u tom trenutku pomislili da 'Буран'nije slučajno dobio to ime…

U 05:50 po moskovskom vremenu, posle 10-minutnog zagrevanja motora, sa vojnog aerodroma 'Jubilejni' na obodu Bajkonura, u vazduh je poleteo jedan avion optičko-televizijskog nadzora 'МиГ-25'. Zadatak posade je bio da kamerom snima let 'Буранa'iznad slojeva oblaka. U tom momentu, u vazduhu se već nalazilo nekoliko aviona – na visini od 5 km i udaljen oko 4-5 km od rampe patrolirao je 'Aн-26', а iznad njega je na daljini od 60 km od rampe leteo jedan meteorološki avion.

Na daljini 200-300 km od starta, u vazduhu se nalazio avion-laboratorija 'Ту-134БВ', kontrolišući iz vazduha radiotehnička sredstva sistema za automatsko sletanje, a još dalje se nalazio još jedan avion za različita merenja tokom uzletanja.

Do uzletanja je ostalo još 15 minuta, i obavljaju se poslednje pripreme. Objavljuje se najpre desetominutna, pa uskoro potom u petominutna spremnost. Konačno, objavljuje se minutna gotovost i izdaje se zapovest 'Ключ на старт'– njome se pokreće automatika predstartnih operacija. Operator okreće ključ i od rakete se uklanjaju creva koja su neprestano dosipala kriogeno gorivo.

Dalje su se stvari merile u sekundama: sledi komanda 'Протяжка-1', i uključuju se uređaji koji će do kraja leta beležiti celokupnu telemetriju rakete. Posle 10 sekundi čuje se komanda 'Продувка', i tada se svi elementi raketnih motora produvavaju azotom radi protivpožarne zaštite i čišćenja od parâgoriva i oksidatora. Posle 50 sekundi sledi komanda 'Протяжка-2', kojom započinje beleženje telemetrije sa orbitera. Samo 10 sekundi posle toga, sledi 'Ключ на дренаж', posle čega se zatvaraju svi ventili za prelivanje na raketnim rezervoarima[9]. Nakon 50 sekundi čuje se naredba 'Наддув', i pomoću helijuma pod pritiskom počinje da se diže pritisak u tankovima za gorivo. Samo 10 sekundi pred uzletanje – komanda 'Пуск', i pale se motori, koji za samo koju sekundu već imaju dovoljno snage da sami drže raketu od 2400 tona...

dd6

Lansiranje 'Буранa'15. novembra 1988. sa kosmodroma Bajkonur.Bila je to tada najmoćnija raketa u SSSR-u, i jedna od najjačih u svetu. Imala je visinu 59 metara i startnu težinu 2400 tona. 'Энергия'(11K25) je imala 4 bočna bustera ('Блокови А') sa po jednim četvorokomornim motorom РД-170i to se brojalo kao prvi stepen, dok je ventralni stepen ('Блок Ц'), koji je imao 4 marševska motora РД-0120smatran za drugi stepen. Raketa nije uzletala sa rampe, već sa specijalnog startnog postolja, 'Блока Я'.Raketa je uzletela u 06:00:02s.

 

[1]Tačnije, vreme za odvajanje držača je neplanirano produženo, što je dovelo do automatskog prekida svih predlansirnih radnji. Komisija je utvrdila da je ta platforma trebala da do poslednjih sekundi reguliše rad žiroskopa, ali signal za prekid radova nije stigao, pa se rešetka koja je pridržavala kontakte nije sklonila u stranu što je bilo dovoljno za opšte zaustavljanje lansiranja rakete.

[2]Obim ovog texta ne dozvoljava da se bavim drugim elementom kompleksa 'Энергия-Буран'. Srećom, o raketi sam već napisao kratku ali zanimljivu priču o njoj. Uz to, 'Буран'je bio drugi teret ove rakete – prvo lansiranje je izvedeno 1986. a kao prvi teret je bila maketa budućeg lasera od milion vati, koji je nosio ime 'Скиф-ДМ'. Nažalost, iz brojnih razloga, raketa je, i pored ovih uspeha, otkazana (!) i više nikad nije poletela! Trebala je da bude konkurencija Nasinom 'Saturnu V'i da nosi misije na Mesec i Mars. Konstruktor rakete je bio dr Boris Ivanovič Gubanov(1933-1999), koji je konstruisao i slavne 'Satane'.

[3]Od nesreće američkog šatla 'Challengera' proteklo je samo 1022 danai Sovjeti nikako nisu hteli rizika...

[4]Začudo, sačuvan je dokument - detaljan plan leta 'Буранa'iz 15. novembra 1988. godine.

[5]Bio je to neosporno džin – dimenzije NBA terena su 29×15 m. Ali je i to ništa prema najvećoj živuljci za koje imamo dokaze da je hodala po Zemlji –dinosauru Argentinosaurusu huinculensisu, koji je bio dugačak 40 metara, visok kao trospratnica, a težak 95 tona! Jeo je 2 tone zeleniša dnevno!

[6]Pre puno godina sam napisao simpa text o ruskom vojnom kontrolnom centru iz Koroljeva. Kakav je to bio trust mozgova!

[7]Naredbu za lansiranje je trebalo da da general-major V.E. Gudilin, a na osnovu poslednjih izveštaja tehničkog rukovodioca za testiranja svih sistema 'Энергия-Буран'B.I. Gubanova, tehničkog rukovodioca za orbiter J.S. Semjonova, glavnog konstruktora 'Буранa' G.E. Lozino-Lozinskog i tehničkog rukovodioca zemaljskih sistema V.P. Barmina.

[8]Radiotehnički sistem za navigaciju, sletanje, kontrolu trajektorije i upravljanje letom kroz vazduh. Neviđena sprava – pouzdanost navigacije je bila 99,95% a sletanja 99,98%!

[9]Zatvaraju se drenažni ventili kroz koje je tečni kiseonik u vidu pare odlazio u atmosferu u vidu belih oblaka koji se uvek vide oko rakete. Zbog toga se raketa neprestano nadopunjava... 

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18