Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

PRVI LET ORBITERA 'OK-92'

5. januara 1972. predsednik SAD R. Nikson je utvrdio program kosmičkog sistema koji će u istoriji kosmonautike ostati zapamćen kao spejs-šatl.

SSSR-u je trebao adekvatni odgovor, i on je napravljen – pre 40 godina, 9. januara 1976, Valentin Petrovič Gluško [1] je potpisao dokument o razvoju 'Višekratnog kosmičkog sistema sa orbitnim brodom OK-92'. Taj dokument od samo 65 strana odredio je sliku budućeg kosmičkog sistema i opredelio sudbinu sovjetske kosmonautike narednih 15 godina. Tehnički deo dokumenta je sadržavao komparativnu analizu nove verzije broda – 'OK-92', koji je predstavljao nastavak projekta 'OC-120'[2], ali sa dve velike razlike – izbačeni su marševski kiseonik-vodonični motori (prebačeni su na centralni blok rakete-nosača), a pojavila su se dva mlazna motora za samostalni let u atmosferi. Predloživši varijantu 'OK-92', sovjetski konstruktori su po efikasnosti pretekli šatlove još u januaru 1976, pet godina pre uzletanja prvog šatla, 'Kolumbije'.

01buran1

Orbitni aviom 'OC-120'iz 1975. Na slici se vidi orbiter i veliki rezervoar rakete – dva 'parabloka' su već odbačena. Dve bočne gondole (sa crvenim mlaznicama) trebale su da posluže kao spasilački motori za slučaj havarije.

Čim je u maju 1974. stigao u preduzeće 'Энергия', Gluško je odmah zatvorio program lunarne rakete 'H-1'[3]i predložio svoju koncepciju razvoja otadžbinske kosmonautike, koja se ogledala u izradi porodice raketa različite snage koje bi se sastojale od različitog broja modularnih blokova prečnika 6 metara. Nove rakete – nazvane 'РЛА(Ракетные ЛетательныеАппараты),trebale su da budu pokretane novim kiseonik-kerozinskim motorima РС-123potiska 600 tona.

Na prvom sastanku sa zaposlenim u novom kolektivu Gluško je rekao: 'Sigurno znam da ono što nećemo da radimo – to je nećemo da kopiramo američke šatlove!'

Valentin Gluško je shvatao: ekonomija zemlje neće moći da podržava let ljudi na Mesec i istovremeno gradi višekratni orbitni brod. A Mesec je bio Glušku na prvom mestu! Zato je već tokom prve nedelje rada na novom radnom mestu prekinuo radove na orbiteru, da bi posle intervencije Igora Sadovskog, prvog glavnog konstruktora višekratnih orbitera, povukao zabranu… Kasnije je često ponavljao da je on motoraš a da o raketana može samo da uči od kolege… Samo najlukaviji su ga prozreli: time je spremao odstupnicu da nekad u budućnosti, ako se neka raketa sruši, ima već spremljenog krivca.

Saznavši da NASA uveliko radi na svojim šatlovima, napravljen je pritisak i vojnog i partijskog vrha da se SSSR prihvati radova na istu temu. Ali kako? Najveći konstruktori zemlje su priznali da НПО 'Энергия'nije u stanju da proizvede višekratni kosmički sistem, niti su naučno-proizvodni potencijali zemlje bili u stanju da tako nešto isprate. Izgledalo je da je rešenje u – planeru koji bi poleteo budućom raketom 'РЛА'. Tako se u drugoj polovini 1975. pojavio projekat sa orbitnim 120-tonskim aviomom sa krilima 'OC-120', po mnogo čemu identičan sa američkim šatlom. Ali Rusi ne bi bili Rusi da nije postojao i alternativni projekat kosmičkog broda sa beskrilnim brodom sa vertikalnim sletanjem, 'МТК-ВП'(МногоразовыйТранспортныйКорабльс Вертикальной Посадки).

114

01buran2
Višekratni orbiter '
MТК-ВП'1– stabilizatori; 2– repni padobrani; 3– prednji padobrani; 4– otsek korisnog tereta; 5– kabina posade: 6– prednji blok motora za orijentaciju; 7– otvori za ulazak vazduha; 8– stajni trap (skije); 9– balansirajući trimer; 10– motori za orbitno manevrisanje; 11– spasilački motor;12– repni blok motora za orijentaciju. Desno: šema spuštanja!

Ko zna koliko bi se još dugo međusobno takmičile verzije 'OС-120' i 'MTК-ВП', i koliko bi se dugo vojne glavešine lomili za jednu ili drugu opciju, ne znajući tačno šta bi tačno voleli već očekujući da im to kažu konstruktori...

Da bi rešili spor, rukovodioci su oformili komisiju koja se između dve predložene varijante opredelila – za novu, treću! Orbiter bi trebalo da bude opremljen sa dva mlazna motora radi leta u atmosferi, ali bi bio bez marševskih motora, koji bi bili prebačeni na centralni raketni blok II stepena sistema. Taj orbitni brod, dobivši indeks 'OK-92', nije više bio puka kopija šatlova, a razlikovao se principijelno i od druge dve varijante. U tome se i krio problem– 'ОК-92'је imaomasu uticajnih neprijatelja...

Ova varijanta se razlikovala od drugih ('OC-120' i spejs-šatlova) po tome što su marševski kiseonik-vodonični motori bili prebačeni na rezervoar II stepena rakete-nosača a orbiter dobio 2 serijska mlazna motora. Time je orbiter dobio mogućnost da normalno sleće kao običan avion, na civilne aerodrome.

01buran3
Orbiter 'OK-92'
je imao dužinu 36,5 m, raspon 22 m i površinu krila 210 m2. Pri lansiranju je imao 112 t (uključujući spasilačke motore na čvrsto gorivo težine 20 tona i ukunu količinu goriva od 10 t)

01buran4

01buran5

Poređenje 3 varijante: najdalji je 'OC-120', u sredini 'OK-92'i na kraju 'Буран'!

 

[1]V.P. Gluško(1908-1989) – sovjetski akademik, inženjer, naučnik, dvostruki heroj i pionir u oblasti raketno-kosmičke tehnika. Od 1929. do 1974. bio na čelu biroa 'ГДЛ' koji je prvi u svetu napravio elektrotermički (jonski) raketni motor, a od 1930. veliki broj tečnih motora. Njegovi motori ('Энергомаш') su montirani na I i II stepene velikog broja projektila i raketa... Generalni konstruktor НПО 'Энергия'i kasnije predsednik Saveta glavnih konstruktora, i rukovodilac svih kosmičkih radova zemlje...

[2]Prvi predlog kosmoplana od 120 tona, gruba kopija šatla. Ubrzo su ruski inženjeri odustali od te verzije, jer njihova industrija nije uspevala da reše neke probleme, naročito oko razmeštaja motora. Projekat je preuzeo biro 'Энергия', prepravio ga, i nazvao 'OK-92'. Jedan od konstruktora je kasnije u memoarima priznao da su tada kasnili za SAD jedno 10-15 godina.

[3]Monstrum-raketa je imala 4 lansiranja i svi letovi su završeni katastrofalno, posle samo nekoliko sekundi leta! 

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18