Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

SPOLJNJA KONFIGURACIJA

Spolja, orbitalni brod 'Буран'je bio napravljen slično kao obični avion: bio je to bezrepi trup sa nisko postavljenim krilom sa napadnom ivicom u obliku dvostruke strele; aerodinamički sistemi upravljanja uključuju elevone[1]i veliki balansirajući trimerdužine 5 metara, raspoređene na zadnjem delu trupa, i kormilo pravca koje je moglo da se 'rascepi' po dužoj ivici i tako posluži kao vazdušna kočnica; spetanje 'po avionski' omogućavao je trodelni stajni trap (sa nosnim točkom).

buran1

buran2

Sistem 'Энергия-Буран'.Raketa je posedovala sopstvene sisteme za navigaciju, navođenje i kontrolu leta – za razliku od šatlova koji su nosili celokupni kontrolni sistem u orbiteru.

buran3

buran4

'Буран''Энергия'su transportovani do lansirne rampe horizontalno po pruzi (uđani lokomotive!), a onda hidraulički podizani i punjeni gorivom. Spejs-šatlovi su voženi vertikalno guseničaromdugim 40 metara zajedno sa busterima punim čvrstog goriva.

buran12

Elevon i kinematički sistem za njegovu aktivaciju. Elevon se sastoji od 2 segmenta prikačena sa po 3 šarke. Svaka sekcija je nezavisna i mogla je da se digne 35° ili spusti za 20°. Da kroz zazor prilikom sletanja ne bi prolazila plazma, prekriven je specijalnim elastičnim materijalom.

http://www.astronomija.org.rs/cf236226-66bd-47b4-941f-cd9eec8d15f6" width="160" height="170" />             http://www.astronomija.org.rs/8768b0fa-b755-449a-899c-5842f7b1c590" width="160" height="170" />

Vertikalno kormilo ukupno ima površinu od 39 m2, dok je pokretni deo površine 10,5 m2. Težina repa – 1.786 kg. Levo: rad kormila u režimu upravljanja (±23°). Desno: rad kormila u režimu kočenja (nezavisno otvaranje za 43,5°).

UNUTRAŠNJA GRAĐA I KONSTRUKCIJA

buran5

Građa orbitnog broda 'Буран' (11Ф35):1– prednji blok motora za upravljanje;2– instrumentni otsek; 35,621– blokovi opreme; 4– pilotska kabina; 7– komandni otsek;8– radarski visinomer; 9– otsek za korisni teret; 10– blok zadodatna testiranja ('37KБ'[2]); 11– pomoćni pogonski uređaj РTВД-14[3];12– dvodelna vazdušna kočnica; 13– kontejner s kočionim padobranina (3 kom. po 25 m2); 14– kombinovani pogonski sistem (ОДУ[4]); 15– blok motora za upravljanje (levi i desni); 16– tank za gorivo; 17– veliki trimer; 18 – zadnje brave spoja broda sa raketom pri lansiranju; 19– tank za oksidator; 20– prednje brave spoja broda i rakete; 22– agregati; 23– blok sistema termoregulacije.

buran6

Tzv. tehnografika, rendgenski prikaz 'Буранa'(Velika slika.)

buran7

Konstruktivna šema višekratnog kosmičkog broda 'Буран'  V. Lukaševiča i A. Mihejeva(Velika slika.)
1– prednji 'kok' (vrh) od 'karbon-karbonskog' meterijala 'Гравимол'2– nosač vrha vrha trupa; 3– prstenovi prednjeg dela trupa; 4– ketamičke pločice višekratne toplotne zaštite; 5– Elastične podloške (izolacija) pločica; 6– tehnološki i/ili konstruktivni (radioprozirni) otvori; 7– pito-cev (za merenje brzine vazduha prilikom sletanja); 8– motori za upravljanje u prednjem blokukombinovanog pogonskog sistema(ОДУ); 9– motori za preciznu orijentaciju u prednjem bloku ОДУ;10– prednji zid modula kabine; 11– držači modula kabone za prednji deo trupa; 12– radioprozirni poklopac antenskog sistema navigacije; 13– rebra prednjeg dela trupa; 14– predni stajni trap; 15– dovod vazduha za kabinu; 16– blok za filtriranje i hlađenje vazduha u servisnom otseku; 17– oprema u bloku za održavanje životnih potreba; 18– prostor u bloku za održavanje životnih potreba; 19– krevet; 20– bife; 21– ploče za spajanje sa drugim letilicama; 22– sanitarni kanister; 23– sakupljač urina; 24– ulaz; 25– ulazni poklopac; 26– pod bloka za održavanje života; 27– prednji zid komandnog otseka; 28– otvor u podu komandnog otseka za prolazak u otsek za održavanje života; 29– sedište komandira broda; 30– sedište pilota; 31– sedište brodskog inženjera; 32– sedište specijaliste misije; 33– pult za upravljanje robotskom rukom; 34– stalci sa elektronikom; 35– instrumenti sistema za upravljanje letilice; 36– klima-uređaj; 37– razvodna tabla; 38– protivpožarni aparat; 39– zadnji prozor; 40– prednji prozori ('šoferšajbna');41– gornji prozori za kontrolu spajanja; 42– vizir bloka komandnih instrumenata; 43– blok komandnih instrumenata; 44– komandna tabla; 45– nožne upravljačke komande; 46– ručica za upravljanje elevonima; 47– unutrašnja izolacija pilotske kabine; 48– spojni modul; 49– antena sistema za spajanje; 50– androgeni sistem za spajanje АПАС-89na prelaznom tunelu u transportnom položaju; 51– sistem za spajanje АПАС-89na prelaznom tunelu u radnom položaju; 52– robotska ruka u radnom položaju; 53– robotska ruka u transportnom (fiksiranom) položaju; 54– držač 'lakta' manipulatora; 55– 'rameni pojas' levog manipulatora; 56– radijator sistema retmoregulacije (ugao otvaranja je 35° za prva dva poklopca); 57– bravice za zatvaranje poklopaca otseka za korisni teret; 58– radijator sistema termoregulacije (fiksirani za poslednja dva poklopca); 59– otvoreni kompozitni poklopci otseka za korisni teret u orbitnoj konfiguraciji; 60– kablovi sistema za upravljanje, elektrosnabdevanje i sl.; 61– magistrale kombinovanog pogonskog sistema (ОДУ); 62– sistem elektronapajanja; 63– tank sa gasom pod pritiskom; 64– ram N7 srednjeg dela trupa; 65– ram N7a srednjeg dela trupa; 66-79– ramovi srednjeg dela trupa od N8 do N14a; 80– remenjača za montažu napadnih ivica krila; 81– deo napadne ivice krila od 'karbon-karbonskog' materijala Гравимол-В'; 82– glavni stajni trap; 83– niša glavnog stajnog trapa; 84– poklopac stajnog trapa; 85– mehanizam za otvaranje poklopca stajnog trapa; 86– mehanizam za otvaranje stajnog trapa; 87– prednji zid krila; 88– nosač N1 krila; 89-100– rebra krila od N1a do N8; 101-109– ramenjače krila od N4 do N10; 110– mehanizam elevona; 111– elevoni; 112– balasirajući trimer; 113– motor АЛ-31Фu motogondoli (na avionu-analogu БТС-002 ГЛИ); 114– repni blok ОДУ;115– marševski motor (za orbitno manevrisanje) orbitera; 116– pomoćni pogonski motor РТВД-14117– osnovni blok ОДУ;118-121– ramovi od N22 do N26; 122– padobranski kontejner; 123– pogon kormila pravca/vazdušnog kočenja; 124– gornja usmerena antena OHA-1 u radnom položaju; 125– АЛ-31u motogondoli (u prvobitnoj verziji orbitera i na avionu-analogu БТС-002 ГЛИ); 126– poklopac turbine; 127– dvodelno kormilo pravca; 128– reduktor kormila pravca; 129– antena ispod radioprozirne zaštite; 130– amovi za pričvršćivanje korisnog tereta; 131– podužni nosač repa; 132– poprečni nosači (rebra) repa; 133– nevidljivi kosmonaut u skafanderu 'Орлан'i sa rancem za kretanje po otvorenom kosmosu.

buran8 buran9

Konstruktorski biro konstruktora A.M. Ljuljkaje krajem 70-ih napravio male pomoćne pogonske motore РТВД-14koja su radila na hidrazin. Svaki motor (bilo ih je 3 na orbiteru) stvarao je pritisak do 28...37 kg/cm2. Sličan uređaj (TP-22, ali na vodonik) napravio je Artjom Ljuljak i za raketu негрију'.

buran10 buran11

Testiranja motora orbitera na Bajkonuru od 15. februara do 25. aprila 1988. Levo je momenat rada pomoćnih pogonskih motora (vidi se oblak gasova), a na desnoj slici se vidi normalni rad protivpožarnog sistema...

 

[1]Kontrolne površine koje kombinuju funkcije elevatoraelerona. Najčešće ih koriste bezrepi avioni kao što su 'leteća krila'. Elevone su koristili šatlovi, Avro 'Vulcan'Northrop Grumman B-2 'Spirit''Concorde'itd.

[2]U prvom i jedinom letu, u tovarnom prstoru je bio jedan modul (БДП, блок дополнительных приборов) za testiranje u kome su se nalazili brodski telemetrijski sistemi, 48 akumulatora za slučaj havarije 'Бурана', sistem od 12 akumilatora za napajanje samog modula, protivpozarni sistem, sistem za osbvetlenje i sl. Modul je imao dužinu 5,1 m, obim 4,1 m, težinu 7150 kg i zapreminu 37 m3.

[3]Posle silaska s orbite, brod je ulazio u 'bezmotorni' planirajući let, a za rad površina za upravljanje je bio potreban izvor energije koji bi stvarao pritisak u hidrauličkom sistemu. Time su mogli da funkcionišu elevoni, kočioni sistem i otvaranje stajnog trapa. Taj pomoćni motor РТВД-14 proizvođača Ljuljka (danas 'Сатурн') koristio je kao gorivo 180 kg hidrazina, imao snagu od 140 KS, težinu 235 kg, a mogao je neprestano da radi 75 minuta...

[4]Ovaj sistem (17Д11) bio je podeljen u 3 bloka: osnovni, dva repna i prednji blok. U sistem su ulazila 2 marševska motora 17Д12za orbitno manevrisanje potiska 90 kN, 38 motora 17Д15za upravljanje potiska po 4 kN i 8 motora РДМТ-200Кza precizno orijentisanje potiska samo0,2 kN...

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar