Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.


Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |...

UMESTO UVODA

Šta je ustvari bio 'Буран'? Videćeš da bi i danas, skoro pola veka od nastanka projekta, jedna takva letilica smatrana za super-naprednu letilicu. Sovjeti su je krstili kao 'Kрылатый орбитальный корабль многоразового использования'– orbitalni brod sa krilima za višekratnu upotrebu (u Americi su, po svom običaju, smislili da za istu stvar koriste samo jedni reč – šatl). Prvenstvena namena mu je bila obavljanje različitih odbrambenih zadataka; odnošenje na orbitu različirih kosmičkih objekata i njihovo održavanje; transport modulâ i posadâ za montažu u orbiti velikih struktura i međuplanetnih kompleksa; vraćanje na Zemlju neispravnih ili isluženih satelita; razvoj opreme i tehnologija za proizvodnju u kosmosu i donošenje produkata na Zemlju; i ostali teretno-putnički prevoz na maršruti Zemlja-kosmos-Zemlja.

bbb1

'Буран'je, kao i US šatlovi, trebalo da ima prvenstveno vojnu namenu. Deo korisnog tereta sovjetskog kosmoplana bilo je oružje napravljeno na zajedničkoj bazi ali sa različitim namenama – laserskim (bojevi kompleks 'Скиф-ДМ') i raketnim (kompleks 'Kаскад'). Konstruktivno, kao osnova je služio unifikovani servisni modul i agregati orbitne stanice serije 17K ДОС('Салют'). Dinamička maketa laserske stanice je čak 15. maja 1987. lansirana na prvom probnom letu rakete 'Энергия'.
Levo1– servisni modul i gorivo; 2– pogonski modul; 3– laserski kompleks.
Sredina1– osnovni blok koji u sebi sadrži agregate, gorivo i elektroniku; – oružni kompleks; 3– bojeva samonavođena rakete (krajnje desno).

'Буран'je trebalo da posećuje sovjetsku orbitnu stanicu 'Mир-2'.


Tehnika lansiranja udarnih blokova. Sve se odvija vrlo brzo...

 

 

Levo je prikazana vojna kosmička stanica sa tzv.'udarnim blokovima'. Svaki modifikovani 'Буран'je trebalo da nosi katapult sa 5 udarnih blokova, zapravo nuklearnih projektija snage 5 Mt. Jedan udar bi zbrisao sve u pojasu širine 3000 km.

bbb44

U drugoj varijanti, u tovarnom prostoru 'Буранa'mogla je da se smesti eskadrila bojevih blokova napravljenih na bazi eksperimentalnog modela 'Буран'(aparati porodice 'БОР'[1])

bbb3
'Буран'
je mogao da ponese u orbitu i moćan fluorni laser, koji je vremenom trebalo dopunjavati, a kosmoplan jhe bio idealan za to. Ovde se nalaziruskiskrinsejver koji ilustruje kako momenat dopunjavanja bojevog lasera, tako i sve faze funkcionisanja laserske stanice.

Bilo je planirano da se ukupno napravi 5 kosmoplana tipa 'Буран'. Za su svrhu su odabrani proizvodni kapaciteti Tušinskog zavoda za mašinogradnju ('TЗM') na severozapadu Moskve (direktor S.G. Artjunov), koji su već imali iskistva sa gradnjom velikih nadzvučnih strateških bombardera 'T-4', i koji su zajedno sa preduzećem НПО'Moлния'rešavali najteži zadatak – razraditi nove proizvodne i tehnološke procese gradnje planera[2]orbitalnog broda.

Suhojevljev 'T-4'je bio sovjetski izviđački, protivbrodski i strateški bombarder velike brzine – oko 3.200 km/h. Trebalo je da početkom 60-ih bude sovjetski odgovor na američki North American XB-70 'Valkyrie'.Prvi put je poleteo u avgustu 1972. a vozio ga je Vladimir Iljušin, sin slavnog konstruktora. Leteo je ukupno 10 puta na visini od 12 km. Imao je dužinu 44 m i težinu na uzletanju 135 tona.

  

[1]O njima sam pisao (rus. БОРБеспилотный орбитальный ракетоплан) kada sam obrađivao projekat orbitnog kosmoplova 'Спираль'. 'БОР' su bili makete 3x manje od prave letilice i više puta su izvodili orbitne letove (preko 200 km) i spuštali se u Indijski okean!

[2]Za ovo, ovaj deo letilice, Rusi imaju reč планер, Amerikanci airfoil, a Britanci aerofoil, a mi ... ništa. To je, koliko shvatam, telo takvog oblika da krećući se kroz vazduh stvara aerodinamičku silu... Da bih izbegao pometnju, ja ću nadalje u textu koristiti rusku reč.

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
dragovic
+3 #2 dragovic 19-08-2018 14:20
Uuuuu strava!
Danas su ovakve slike iz sfere SF bre! Svet pada. Ovo su slike od pre nekoliko DECENIJA! A ljudi misle da je Mars tu, samo što nije... ja ne mislim tako.
Hvala rajs za dopunu.
rajs
+3 #1 rajs 18-08-2018 22:01
Buran + Antonov

https://www.youtube.com/watch?v=lxLQ6rSpQFQ
Dodaj komentar