Astronautika: istorija

 feljton 

Orbitni avion'Buran'– labudova pesma sovjetske kosmonautike ili ... preko trnja do zvezda?

Tokom 70-ih i 80-ih godina Sovjetski Savez je razvio kosmoplan sa krilima poznat pod imenom 'Буран'('Mećava'), koji je zapravo bio odgovor na uočenu vojnu pretnju američkog programa spejs šatlova. Razvoj 'Бурана'je sproveden u okviru programa tzv. 'višekratnog kosmičkog transportnog sistema', ili MTКС-a, koji se sastojao od orbitera sa krilima i teške rakete-nosača 'Energija'.

Svi pokazatelji govore da će Kinezi do 2030. preuzeti primat na planeti Zemljipo pitanju kosmičkog istraživanja (a i šire) i ostaće tamo do kraja stoleća sem ako ih ne spiči neko asteroid veličine Himalaja.Amerikanci i Rusi, ako do tada ne zarate, moći će samo da se prisećaju zlatnih vremena kada su se oni nešto pitali... To naročito važi za Ruse...

Po mom mišljenju, a ne znam zašto se ne bi složili i drugi, labudova pesma ruske, odnosno sovjetske kosmonautike, bila je lunarna raketa 'H1'[1]sa početka 70-ih. O smrti njenog konstruktora, Sergeja Koroljeva i neslavnom krahu ne samo rakete već i čitavog programa, napisao sam nekoliko priča na ovom sajtu, a ima puno toga i na netu. Poslednji pokušaj da se Sovjeti podignu iz nokauta zbio se 1988, kada su njihovi trudbenici na krilima svog projekta, poput neke komete, sve mi se čini poslednji put zasvetleli na svetskom nebu kosmonautike. Njihov šatl 'Буран'je bio najveći i najskuplji program u sovjetskoj istoriji i u to vreme najnaprednija mašina na planeti, po mnogim parametrima bolja čak i od slavnih američkih spejs-šatlova.

Za ovih petnaestak godina, pisao sam o 'Бурану'u više navrata, ali uvek nekako u fragmentima, obrađujući prigodne delove priče, poput recimo one, gde se danas nalazi 'Буран'kako su Rusi planirali da spašavaju posadu sa svog šatla u slučaju potrebe,i slično.

Pošto sam do sada u vezi sovjetskog programa pisao praktično o svemu što ih je tada izdizalo i držalo na vrhu, ostala mi je čini mi se samo još ova priča, priča o sovjetskom šatlu, ili kako su ga Rusi zvali, kosmoplanu 'Бурану'.

01

MALO PRAISTORIJE

Radovi na izgradnji višekratnih kosmičkih brodova u Sovjetskom Savezu imali su dugu istoriju.

Ideja da prilikom povratka sa orbite koriste krila rodila se već u samim počecima letova u kosmos. Prvi raketaši su žarko želeli da nekako iskoriste potencijalne mogućnosti Zemljine atmosfere (u prvom redu, kontrolisano kočenje i precizno manevrisanje). Zato je korišćenje krila na letilici koje se vraća na Zemlju izgledalo lako i logično...

PRVI PROJEKTI BRODOVA SA KRILIMA

Od druge polovine 50-ih godina, ЦАГИ [2] je pristupila istraživanju hiperzvučnih (≥5 Mahova) letilica sa i bez posade. Prvo zvanično pominjanje 'kosmoplana' – aparatâ tipa aviona, sposobnih da lete na izuzetno velikim visinama pa čak i na orbiti oko Zemlje – pojavilo se 1958. godine u planovima Ministarstva odbrane SSSR-a, navodeći glavne smernice razvoja sovjetskih vazdušnih snaga tokom sledećih 25 godina. Planirano je da će novi aparati moći da lete brzinom većom od M=10 i na visini preko 60 km.

Uskoro je Državni odbor za vazduhoplovnu tehniku započeo u konstruktorskim biroima ОКБ-23 [3] i ОКБ-256 [4] razradu projekta 'kosmoplana' sa posadom, koji bi u orbitu ponela modifikovana trostepena balistička raketa 'Р-7' [5].

U moskovskom birou ОКБ-256 Pavela Vladimiroviča Cibina, po narudžbi biroa ОКБ-1 Sergeja Koroljeva, paralelno sa 'gagarinovskim' 'Востоком', projektovan je kosmički brod sa krilima 'klasične' aerodinamičke šeme, čiji je idejni projekat odobren 17. maja 1957. 'Planirajući kosmički aparat ('ПКА') imao je trapezoidna krila i klasične repne površine, uzletnu težinu od 4,7 tona i posadu od jednog pilota. Ideja je bila da letilica ostane u vazduhu oko 27 sati. Imala je dužinu 9,4 m, raspon krila 5,5 m i širinu trupa oko 3 metra. Osobenost projekta su bila krila koja su se sklapala prilikom intenzivnog opterećenja tokom ulaska u atmosferu. U toj fazi leta, planirano je intenzivno kočenje aparata korišćenjem uzgona koje bi stvarao 'noseći korpus'do brzine 500-600 km/h, a zatim bi na visini oko 20 km usledilo 'planiranje' (jedrenje) uz pomoć rasklopljenih krila. Pred sâmo sletanje na pistu, oko 90 minuta od silaska s orbite, kosmonaut je trebalo da jednostavno bude katapultiran, a aparat bi se spustio padobranima. Konsultujući se sa ЦАГИ, konstatovano je da su problemi sa kojima su se susreli konstruktori mnogo ozbiljniji nego što se očekivalo. Posle testiranja u vazdušnim tunelima, utvrđeno je, recimo, da su termoopterećenja mnogo veća od proračunatih. Dalji tehnički problemi, povezani sa tačnom orijentacijom prilikom sletanja, složenost toplotne izolacije i testiranja rakete 'Восток'doveli su do prekida radova na 'ПКА'.

b2

Cibinova 'klompa' 'ПКА'1– kabina za kosmonauta; 2– prozori; 3– ulaz; 4– servisni otsek; 5– konzola krila prilikom ulaska u atmosferu; 6– repne površine.

Tokom perioda 1957-60, pojavili su se tzv. 'vazdušno-kosmički aparati' ('BKA')'M-40''M-46'i ostali, razrađivani u birou ОКБ-23 Vladimira Mjasiščevau okviru projekta 'Tema-48'. Poslednja varijanta projekta, 'ВКА-23', prvi put je javno predstavila primenu keramičkih pločica u smislu toplotne zaštite – trebalo je da leti na visinu do 500 km, da nosi 1 putnika i 700 kg tereta, ima težinu 4,5 tona, dužinu 9 m i raspon krila 6,5 metara.

b3

Različite varijante kosmoplana 'BKA-23'. Poslednja je prikazana varijanta letilice težine 4500 kg.

1960. biroi ОКБ-23iОКБ-256su postale filijale konstruktorskog tima Vladimira Čelomeja[6], gde su svi zajedno nastavili s radom na raketoplanima. Uskoro su se pojavili projekti za 'P-1'i njegovu verziju sa posadom, 'P-2'. Letilice su imale po 6,3 tone, a u kosmosu su trebale da ostaju po 24 časa. Naprezanja prilikom sletanja svedena su na samo 3,5...4 g, u odnosu na 9...11 g kod sletnih kapsula raketâ 'Восток'.

U programu razrada raketoplana i nuklearnih bojevih glava, 1961-63. izvršeno je 12 suborbitnih lansiranja različitih modela pomoću raketâ P-12 'Циклон'[7](8K63) Mihajla Jangela(prvo lansiranje 21. II 1963.), ali posle skidanja sa rukovodećeg položaja u konstruktorskom birou sina Nikite Hruščova, Prvog sekretara partije SSSR-a, svi radovi su okončani, a materijali o raketoplanima predati birou ОКБ-155 Artjoma Mikojana.

Jedan od modela je bio i 'МП-1', manevrišuća bojeva glava u obliku 1,8-metarske kupe težine 1,75 tone, koja je pri hiperzvučnim brzinama upravljala 'perajima'. Prilikom testova, bojeva glava je odletela i pala brzinom od 3,8 km/s 1760 km od mesta lansiranja...

b4

Raketoplan 'P-2'Vladimira Čelomeja, i manevrišuća bojeva glava 'МП-1'.

Poučen lošim iskustvima Mjasiščeva, patrijarh sovjetske avijacije Andrej Tupoljevje odlučio da postupa mudrije. On je još 1956. unutar svog biroa ОБК-156formirao odeljenje 'K' kojim je rukovodio njegov sin, a koji se bavio bespilotnim letilicama. Odelenje je 1958. počeo da radi na udarnom bespilotnom kompleksu'ДП'[8], koji se sastojao od neke od modifikovanihbalističkih raketa koje su im bile na raspolaganju i poslednjeg stepena u vidu raketoplana sa termonuklearnom bojevom glavom. Raketa je trebala da letilicu s bombom ponese na visinu od 50-100 km i prenese joj horizontalnu brzinu od 20.000 km/h. Posle odvajanja, raketoplan bi izveo korekciju putanje i poleteo ka cilju udaljenom do 4000 km brzinom do M=10.

1959. 'Tupoljevci' su isprojektovali zanimljiv eksperimentalni prototip – 'Tу-130'. Bio je težak preko 32 tone i imao dužinu 8,8 metara. Napravljena je serija od 5 letilica, ali su svi dalji radovi prekinuti jer su sovjetske interkontinentalne rakete počele da postiži izvanredne rezultate. Ideje 'ДП'i'130'iskorišćene su za projekat raketoplana '136'('Ту-136','Звезда') i njegove orbitne varijante'Спутник'. Varijanta '136'sa pilotom trebala je da napravi krug oko Zemlje i sleti, a 'Спутник'('137''Ту-137') nekoliko krugova i sletanje na aerodrom.Radovi na projektima'Звезда''Спутник'potrajali su do 1963, ne izlazeći iz okvira idejnog projekta. Ovo je interesantno – u okviru 'Звездe'razmatrana je varijanta izvođenja raketoplana u orbitu pomoću posebnog sistema, čiji je prvi stepen predstavljao strateški nadzvučni avion ('135'ili '139'), a drugi stepen balistička raketa sa raketoplanom umesto bojeve glave. Svako ko prati ovu temu na našem sajtu, već je prepoznao – ovo je bila preteča dvostepenog vazdušno-orbitnog aviona 'Спираль'[9], blistavog projekta koji je u leto 1966. predložio biro ОКБ-155Gruzijca Artjoma Mikojanai njegovog glavnog konstruktora, 55-godišnjeg Gleba Lozino-Lozinskog.

      b5

Tupoljevljev '130'i Мikojanov 'Спираль'.

11

'Iver ne pada dalje od klade': mogući izgled 'Putinovog tajnog oružja' objavljen u svim novinama na Zapadu.

 

[1]I u ovom textu će skraćenice i imena sovjetskih raketa, preduzeća, instrumenata, opreme i sl. biti na ruskom jeziku. Na taj način će svako ko želi da na netu pronađe nešto što ga više interesuje od ovoga što sam ja napisao može lako da pronađe...

[2]Centralni aerohidrodinamički institut iz Moskve je glavni naučnoistraživački centar Ruskog vazduhoplovstva, podređen Ministarstvu industrije. I pored godina (osnovan još 1918.) i iskustva (imaju preko 60 aerotunela i laboratorija), i oni, kao gro preduzeća iz tih vremena u SSSR-u, danas propadaju: sa 14.500 radnika spali su na ispod 4000. Pročitaj priču o НПО 'Энергомашу'i shvatićeš o čemu pričam...

[3]Eksperimentalni biro Mjasiščeva. Odmah su, za samo pola godine, napravili strateški četvoromotorni bombarder 'M-4' koji je držao 14 svetskih rekorda. Odmah potom (1959.) pristupili su konstruisanju nadzvučnog strateškog bombardera 'M-50'.

[4]Cibinov biro koji je bio zadužen za odgovor na američki projekat 'DynaSoar'–to je trebalo da bude'ПКА', tj. 'planirajući kosmički aparat'. Uskoro su pripojeni Mjasiščevljevom birou. 'ПКА' je prebačen Mikojanovom birou, i kasnije poslužio kao početna tačka za raketoplan 'Спираль'.

[5]Prva interkontinentalna balistička raketa u svetu (prim. prev.)

[6]Konstruktorska gromada, vrhunski inženjer i naučnik. Prvi na svetu konstruisao krstareće protivbrodske projektile, a njegove su rakete porodice 'Протон', kao i balistički projektili УР-100УР-200УР-500УР-700.[1]

[7]Megatonske termonuklearne rakete srednjeg dometa (do 2000 km), koje su jedno vreme bile razmeštene i na Kubi, ispred noca Americi. Iako ih je proizvedeno preko 2300, posle raspada SSSR-a ugovorom sve su bile demontirane i uništene...

[8]To je skraćenica od ruskog 'дальний планирующий', što znači recimo 'planirajući u daljinu' ili tako nešto...

[9]Odlična priča iz istorije kosmonautike. Treba videti kakve su ideje vrcale u glavima političkog i vojnog vrha još pre više od pola veka!

Buran: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18