Astronautika: istorija

pdf

MISIJA

'GALILEO'

MisijaG

Na svim listama najvećih dostignuća u kosmičkom istraživanju, na samom vrhu se nalazi 'Galileo' – Nasin međuplanetni robot lansiran u oktobru 1989. radi studiranja Jupitera i njenih satelita. Trebalo je da provede u orbiti dve godine, počev od decembra 1995. ali je aparat radio do 2003. Bila je to naša prva sonda koja je ušla u orbitu oko Jupitera, proučavala ga dugo vremena i još uspela da izbaci jednu sondu u atmosferu. Stanica je poslala preko 30 GB informacija, uključujući 14.000 fotografija planete i satelita, kao i informacije o Jupiterovoj atmosferi. Ime je dobila po slavnom naučniku koji je 1610. otkrio 4 Jupiterova meseca pomoću prvog teleskopa u istoriji.

LET DO JUPITERA I POČETAK PROUČAVANJA

U oktobru 1989. šatl 'Atlantis' je uveo 'Galilea' u Zemljinu orbitu a zatim je kosmički istraživač uzeo kurs ka Veneri. U februaru 1990. stanica je proletela na oko 16.120 km od Venere i poslala 81 sliku planete, što je predstavljalo nove informacije o strukturi i dinamici atmosfere ove planete. Povećavši brzinu za 8.030 km/h, letilica je krenula ka Zemlji i proletela pored nje u decembru 1990. i u decembru 1992. godine na visini od 960 km i 303 km. Prilikom preleta, načinjeni su snimci naše planete i izvršena fina kalibracija opreme.

Nakon prve posete Zemlji, 'Galileo'je u oktobru 1991. proleteo pored asteroida (951) Gasprana rastojanju od 1.604 kmi utvrdio da su mu dimenzije 20×12×11 km. Posle druge posete našoj planeti, nakon što je dodatno ubrzao za još 13.320 km/h, stanica je u avgustu 1993. proletela pored asteroida (243) Ida(55×20×24 km) na udaljenosti od 2.410 km. Neočekivano je otkriveno da Ida poseduje sopstveni satelit – telo veličine 1,5 km, koje rotira na ~100 km od centra Ide. Svi su se iznenadili kada su podaci sugerisali da Gaspra i Ida možda poseduju i sopstvena magnetna polja.

U julu 1994, samo godinu ipo dana pre dolaska na cilj, 'Galileo'se našao u izuzetnom položaju da prati veliku kataklizmu: raskomadana kometa Shoemaker-Levy-9stropoštala se na Jupiter! U tom trenutku, ta strana Jupitera nije bila vidljiva za teleskope sa Zemlje. Fotografije su napravljene sa udaljenosti od 238 miliona km. Uređaji su merili temperaturu u trenutku udara, a registrovani su i 'mlazevi' materijala koji su komadi komete izbacili u atmosferu....

 

MisijaG 85

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(131 strana, 12,9 MB)
download

pdf

102

 


Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića

DDragovic
E-knjige Draška Dragovića


 

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

dragovic
0 #2 dragovic 07-08-2018 12:07
Baš mi je drago Kopriva!
Znaš kako je, ja sam inženjer I palim se na mašine I uživam u tim detaljima ...Samo mi je žao što ne znam dovoljno da još vise uđemu detalje.
Hvala na komentaru.
Javi se ponoovo
Prijavi administratoru
Damir Koprivica
0 #1 Damir Koprivica 06-08-2018 17:01
Drago,

baš si mi uljepšao ljeto. Hlad, vino i sa uživanjem sam čitao Misiju Galileo.

Imam jednu malu primjedbu na to što nisi objavio težinu svih šarafa i matica poređanih po veličini ( iako sam siguran da imaš i te podatke ).

Hvala ti puno!
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži