Astronautika: istorija

s1U novembru 1988. prvi sovjetski šatl iz serije 'Buran' poleteo je u kosmos bez posade. Niko tada nije mogao da zamisli da prisustvuje prvoj i poslednjoj misiji najskupljeg i najnaprednijeg kosmičkog projekta ikad razvijanog u SSSR-u. Letilica '1.01' je prvobitno ponela ime 'Bajkal', ali je u zadnjem momentu promenjeno da bi pomela ime programa. Ali to nije sve. SSSR je planirao da napravi pet šatlova koji bi služili u različitim miisijama: od odnošenja hrane i opreme do orbitne stanice 'Mir', do postavljanja laserskih borbenih stanica klase 'Skif'. 'Buran' je tokom 70-ih godina zamišljem kao simetričan odgovor američkom šatlu, programu koji je sovjetski vojni vrh gledao kao potencijalnu pretnju. Deset godina kasnije je postalo jasno da Nasini šatlovi nisu toliko zastrašujući, a 1986. posle nesreće 'Čelendžera' postalo je vidljivo da su sustemi za zaštitu šatlov vrlo slabi.

Poučeni tragedijom, Sovjeti su odlučili da pojačaju mere za zaštitu svojih šatlova. Zato su najpre umesto posade od 8 broj smanjili na 4. Putnici su imali sedišta za katapultiranje. Sedišta nisu bila tako efikasna kao toranj za prašavanje (SAS) na 'Sojuzu' koji je spasio posadu u 'Sojuzu T-10-1' 1983, mada su teorijski mogla da posluže na većoj visini i brzini od ameriških šatlova. Ali to nije bilo dovoljno – šta ako novi šatl preživi oštećenja tokom lansiranja ili se poklopci teretnog prostora ne mogu da se zatvore? Kako spasiti posadu?

Rešenje je nađeno u kapsuli 'Sojuz'. Ona bi trebala da se spoji sa šatlom i prebaci članove posade i vrati ih na Zemlju. U tome bi se koristio androgeni sistem APAS-89, koji je posedovao i 'Buran'.

Konstruktorski biro NPO 'Energija' Valentina Gluška je napravila tri 'spasilačka' broda 'Sojut TM' serijskih brojeva 101, 102 i 103 sa APAS sistemom. Prvi 'Buran', označen kao 1.01 ili 1K, nije imao posadu, ali je druga misija sa oznakom 2K trebala je da se spoji sa modulom 'Kristal' na stanici 'Mir'.

'Sojuz 101' je poleteo 24. januara 1993. pod imenom 'Sojuz TM-16'. Bio je to jedini 'spasilački Sojuz' koji je otišao u kosmos i drugi opremljen androgenim sistemom (prvi je bio 'Sojuz 19' koji se spojio sa 'Apolom' 1975.). 'Sojuz 102' i 'Sojuz 103' su prepravljeni u obične 'Sojuze TM' opremljene klasičnim spojnim sistemom. Paradoksalno, danas kineski brod sa posadom 'Shenzhou' koristi spojni sistem koji je kopija APAS-89. Na sreću ili nesreću nikad se nije pojavila potreba za spašavanjem.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
marino1
0 #3 marino1 12-05-2018 09:57
Ponekad kad iz ugla obicnog covjeka pogledamo svu tu tehniku zna se uciniti kako je sve jednostavno ali kad sagledas makar i malo ispod povrsine ostanem zapanjen kolika je cijelokupna organizacija i planiranje slozeno i obimno....
Znaci A-S adapter je bio i ostao?? Identican za shuttle i buran!?
dragovic
+1 #2 dragovic 11-05-2018 23:07
Da, neobično...
šteta što nisam mogao da napišem detaljnije ali pošto pišem prevelike textove prinuđen sam da sada pišem ovaki informativno...
marino1
+2 #1 marino1 11-05-2018 05:31
Wow, ovo nisam znao...thnx
Dodaj komentar