Astronautika: istorija

'Spiral' je jedan od najambicioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...


| 1 | 2 | 3 | 4 5 6 7 8 9 |

Borbeni orbitni kosmoplovi

Prvenstvena namena letilice je bila višestruko vojna. U slučaju da joj je bila namenjena izviđačka i presretačka uloga, iza kabine se nalazio specijalizovani otsek zapremine 2 m3. U napadačkoj varijanti, za razmeštaj raketa 'kosmos-Zemlja' bila je predviđena dodatna zapremnina od 2 m3, ali nauštrb smanjivanja zapremine goriva.

Dnevni foto-izviđač

Kosmoplov opremljen za ovu namenu trebalo je da poseduje opremu za detaljno operativno špijuniranje kopnenih i pokretnih pomorskih unapred odabranih ciljeva. Fotografska oprema na letilici je trebalo da dozvoli rezoluciju snimaka do 120 cm sa visine od 130±5 km.

Tokom svakog kruga oko Zemlje pilot bi mogao da snimi 3-4 cilja.

16
Glavne projekcije borbenog orbitnog kosmoplova u varijanti dnevnog izviđača projekta 'Spiral'.

17d
Borbeni kosmoplov u špijunskoj varijanti. Ko želi, može da zumira projektantski crtež.


Jako zanimljiva animacija, koji detaljnije prikazuje mali sovjetski šatl nego bilo šta što je danas dostupno. Ko želi, može i ovaj crtež da zumira.

Prema nekim podacima iz 1965. godine vidi se da orbitni kosmoplov nije bio predviđen samo za fotografisanje, već se od njega očekivalo da može tako da manevriše da bude u stanju da vodi i kosmičke bitke (!), ono što se u lovačkoj avijaciji naziva 'dog fight', ili da izbegava rakete ispaljene na njega.

Radarski izviđač

Značajno obeležje radarskog izviđača predstavljala bi spoljnja antena veličine 12×1,5 metra. Pretpostavljena rezolucija u ovom slučaju bila bi unutar 20-30 metara, što je dovoljno za detektovanje neprijateljskih nosača aviona i velikih kopnenih instalacija, pri širini pokrivenosti od 25 km na tlu, a do 200 km za izviđanje na moru.

Napadački orbitni kosmoplov – 'mòra nosača aviona'

 

Za uništavanje pokretnih mornaričkih ciljeva predviđena je napadačka verzija kosmoplova. Od njega se očekivalo da iza horizonta lansira projektile 'kosmos-Zemlja' na one objekte na koje mu ukažu drugi orbitni avioni ili izviđački sateliti. Precizne koordinate cilja bile bi utvrđivane lokatorom, izbačenim prilikom silaska sa orbite, ili uz pomoć navigacione opreme. Radionavođenje u prvim koracima određivanja trajektorije omogućili bi povećavanje preciznosti u navođenju na cilj. Lansirani projektil, težek 1.700 kg, imao bi 90% šansi za pogodak ako se nosač aviona kreće brzinom ispod 32 čvora i ukoliko je lociran u krugu od 90 kilometara.

Presretač kosmičkih ciljeva '50-22'

Poslednja verzija OS je kosmički presretač, koji je razrađivan u dve modifikacije:

  • Inspektor-presretač koji bi trebalo da uđe u orbitu cilja, približi mu se na oko 3-5 km i izjednači brzinu s njim. Posle toga, pilot bi izvršio inspekciju cilja uz pomoć optičkog vizira uveličanja 50 puta, što bi omogućilo rezoluciju 1,5-2,5 santimetara.

U slučaju da pilot zaključi da cilj treba uništiti, na raspolaganju bi imao šest samonavođenih raketa težine 25 kg, napravljenih u pogonima СКБ МОП (rus. Специальное конструкторское бюро Министерство оборонной промышленности), koje bi pri relativnoj brzini od 0,5 km/s mogle da unište ciljeve u krugu od 30 km. Količina goriva bila je dovoljna za presretanje dva cilja, pod uslovom da se nalaze na visinama do 1.000 km i da se orbite ne razlikuju za više od 10°.

20d
Šematski prikaz kosmičkog presretača '50-22'

21
Predlog Ministarstva odbrane raketa klase 'kosmos-kosmos'.

  • Daljinski presretač je trebalo da bude opremljen samonavođenim raketama sa optičkim navođenjem na kosmičke ciljeve. Maksimalna daljina gađanja je 350 km. Težina rakete sa kontejnerom je 170 kg. Pretraživanje i detektovanje unapred određenog cilja vršila bi se optičkim senzorima. Energetika ove verzije presretača bi omogućavala presretanje dva cilja koja se nalaze va visinama do 1.000 km.

22

'Spiral' je bio odgovor sovjetskog vojno-političkog vrha na američki projekat izviđača-presretača-bombardera X-20 'Dyna-Soar'. Zapadne vlade su bile šokirane sovjetskim lansiranjem prvog 'Sputnika' 1957, i manje od nedelju dana kasnije Pentagon je objedinio projekte 'BRASS BELL', 'RoBo' i 'HYWARDS' u projekat 'Dyna-Soar', i skladu sa metodom povratka u atmosferu naciste Eugena Sängera (o njegovom projetu sam već pisao). Na slici: verzija sa raketom-nosačem 'Delta II'.

 


1 | 2 | 3 | 4 5 6 7 8 9 |

U nastavku: Hipersonični lansirni avion


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 leksikon 190 
akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

Facebook