VOJADŽERI
NAJVEĆI PUTNICI U ISTORIJI
Svakako jedno od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna kosmička avantura, poznata kao 'Grand Tour' – Veliko putovanje letilica 'Vojadžer' (engl. Voyager – putnik). U septembru ove godine sonde su ušle u svoju petu deceniju.
Kada je 1971. godine počelo da se razmišlja o naučnim aspektima ove spektakularne misije, NASA je morala da između grupe od preko 500 naučnika, koji su upravljali raznih naučnih programa, izabere samo njih 108. Oni su bili predstavnici 36 obrazovnih institucija (univerziteta i viših škola) i laboratorija iz SAD i drugih zemalja sveta[1]. Odabrani naučnici su zatim podeljeni u 13 timova koji su odabrani za sprovođenje nezavisnih istraživanja u okviru buduće misije.
U to vreme, 'Vojadžeri' su u tehničkom smislu bili najnaprednije tvorevine koje je ljudska ruka ikada proizvela. Sâme letilice su građene punih 5 godina, ali kada su nakon dvanaestogodišnjeg funkcionisanja uspešno izvele sve svoje prvobitno zacrtane zadatke, i plus toga posetile dve spoljne divovske planete, Uran i Neptun, krv, znoj i suze inženjera i naučnika koji su to izveli višestruko su se isplatili. Svet je konačno ugledao takvu sliku solarnog sistema o kojoj niko do tada nije ni sanjao.
NASA je kosmičke sonde-blizance 'Vojadžer 1' i 'Vojadžer 2' lansirala tokom leta 1977. godine sa uzletišta Kejp Kanaverala, sa Floride, u razmaku od samo 16 dana. Kao što je još na početku bilo predviđeno, prioritetni zadatak im je bio da iz neposredne blizine prouče Jupiter i Saturn, Saturnov prsten, kao i veće satelite ovih planeta, s naročitim akcentom na tajanstveni Titan.
Kako su letilice tokom godina napredovale kroz Sunčev sistem, tako je daljinskim komandama sa Zemlje vršeno softversko reprogramiranje njihovih zadataka, omogućavajući izvršavanje daleko složenijih zahteva nego što je primarno bilo zacrtano u vreme poletanja. Umesto misije kojoj je u planu bila posete dvema planetama, uspeli su da je modifikuju u ekspediciju u koju su uključene četiri planete, a umesto planiranih 5 godina, životni vek sondi je produžen na 40 i više godina.
'Vojadžeri' su uspeli da istraže sve četiri džinovske planete našeg sistema, 48 njihovih satelita kao i neobične sisteme prstenova i magnetskih polja koje svaka od ovih planeta ima, potvrdivši da do tada praktično ništa nismo znali o njima.
Sve do pre koju godinu ove letilice su slale obilje korisnih podataka sa ivica heliosfere, same granice solarnog sistema. Danas su tako daleko, da do nas stižu tek slabi signali o ultraljubičastim izvorima među zvezdama i ništa više...
[1] To su: Kanada, Danska, Nemačka, Francuska, Švedska i Velika Britanija.
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (56 strana, 5,3 MB) 
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
