Astronautika: istorija

Tokom drugog svetskog rata, nemački inženjeri [1] su preduzimali neviđena istraživanja na mnogim poljima u želji da naprave konačno oružje za odmazdu. U samom vrhu je bio projekat za raketno oružje. Kapitalizujući ogromno iskustvo koje su nemački raketni entuzijasti sakupili tokom druge polovine dvadesetih godina, grupa inženjera predvođena Wernherom von Braunom i Walterom Riedelom iz tajnog centara u Peenemündeu napravila je vođenu balističku raketu do tada neviđene veličine i dometa. Zvanično je nazvana "Oružje za odmazdu–2" ("Vergeltungswaffe-2", ili "V–2", ili "Fau–2"), i mogla je da pogodi mete udaljene nekih 300 km daleko.

image002

Tehnički pregled rakete A–4

Dužina 14,03 metara
Maksimalni prečnik: 1,68 metara
Lansirna težina: 12.870 kilograma
Vreme rada motora: 70 sekundi
Maksimalna brzina: 5.760 kilometara na sat
Makaimalna brzina udarca u cilj: 800 metara u sekundi
Maksimalni domet: 330 kilometara
Maksimalna visina: 96 kilometara
Potisak motora na tlu: 26 tona
Potisak motora na velikoj visini: 30 tona
Masa bojeve glave: 900 – 1.000 kilograma
Masa goriva (alkohol): 3,6 tona
Masa oksidatora (tečni kiseonik): 5 tona

  
Raketa V–2, originalno označena kao A–4, izrasla je iz nekoliko prethodnih projekata sprovedenih u Penemindeu, uključujući eksperimentalnu raketu A–3 koja je imala domet od oko 50 kilometara.

Probna lansiranja A–4 su otpočela 1942. a od 5. septembra 1944. projektil je počeo da se koristi za napade na Englesku i savezničke ciljeve u Evropi. Poslednja nemačka A–4 raketa lansirana je iz Penemindea 19. februara 1945.

Nakon rata, stručnjaci britanske armije su pomogli nemačkim stručnjacima da lansiraju tri rakete A–4 za Nemce [2]. Značajan broj raketa tipa A–4 je lansiran i u Sjedinjenim Državama.

Do jeseni 1947, sovjetsko–nemački tim [3] je iz baze u Kapustinovom Jaru lansirao ukupno 11 raketa ovog tipa. One su kasnije poslužile kao osnov za sovjetsku verziju ovog oružja, porodica koja je označena kao R–1 [4].

Fusée V2

Model prve rakete u kosmosu, rakete V–2, u muzeju u Penemindeu. Prototip rakete je na dnu imao nacrtan logotip "Žene na Mesecu" ("Frau im Mond", 1929), prvog SF nemog filma koji je opisivao pitovanje u svemir.

Bumper8 launch GPN 2000 000613

Lansiranje dvostepenog "Bumpera 8", američke verzije nemačke rakete V–2. Tim lansiranjem od jula 1950. otpočela je istorija Kejp Kanaverala na Floridi. Gornji stepen je mogao da odleti na (tada) rekordnih 400 km, što je veća visina nego ona koju postižu današnji šatlovi.

image007

Komora za sagorevanje alkohola motora A–4

v2

RAF Muzej u Cosfordu. Jedan od najboljih muzeja avijacije u svetu poseduje i rakete V–2.

 

[1] U to vreme, Nemačka je u tehnologiji bila ono što je danas Američka – najveći broj patenata, najveći broj naučnika, najveći broj nobelovaca itd. je dolazio iz Nemačke.

[2] Ova zanimljiva rečenica je preuzeta iz jednog britanskog teksta. bilo bi vrlo interesantno istražiti šta zapravo znači i šta se krije iza takvih floskula kao što je recimo "pomogli su nemačkim stručnjacima", ili "lansirali su rakete za Nemce".

[3] U jednoj fusnotii u prethodnom tekstu, "Mjasiščevljev projekat 48", pomenuo sam Helmuta Gröttrupa, Fon Braunovog kolege i asistenta, koji je bio odgovoran za sisteme za navođenje. Iako je mogao da bira, otišao je da radi ne za Amerikance već za Ruse i pridružio se genijalnom Karaljovu.

[4] Ove rakete (od ruskog "ракета" nastalo je Р-1) je razvio biro OKB–1 Sergeja Karaljova, a prve su lansirane 1948. Bile su to prve sovjetske rakete na tečno gorivo.

Pokretali su ih motori RD–100, koje je konstruisao Glučkov biro SKB.

Od ukupno 12 raketa R–1 koje su poslate u Kapustin Jar do kraja 1948., 9 je lansirano a 7 je pogodilo cilj.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži