Iz istorije astronautike
Pre pedeset godina završen je jedan od najimpresivnijih kosmičkih programa. Zahvaljujući kosmičkim brodovima “Džemini” Amerika je napravila most između pionirskog programa “Merkjuri” i projekta “Apolo” kojim je osvojen Mesec.
U novembru 2016. beležimo pedeset godina od završetka programa “Džemini” (Gemini – “Blizanci”) i isto toliko godina od početka programa “Sajuz”. O pola veka “Sajuza” napisao sam nekoliko reči u tekstu o lansiranju poslednjeg broda ove serije, “Sajuz MS-03”, koji je pre nekoliko dana spojen sa Međunarodnom kosmičkom stanicom. A 15. novembra 2016. napunilo se pola veka od povratka na Zemlju kosmičkog broda “Džemini XII”. Bila je to poslednja misija u ovom kosmičkom programu koji je utemeljio put Americi ka Mesecu.
Kada se govori o tome kada su Amerikanci pretekli Ruse u kosmičkoj trci, mnogi kažu da se to desilo jula 1969, kada su prvi ljudi – američki astronauti Armstrong i Oldrin (Aldrin) – kročili na Mesec. Drugi misle da se to desilo ranije, decembra 1968, kada su Bormen (Borman), Lavel (Lovell) i Anders, čuvena posada “Apola-8”, kao prvi ljudi obleteli Mesec. Po meni, međutim do preokreta je došlo ranije, već sredinom 1965. za vreme programa “Džemini”. Evo zašto tako mislim.
Kosmički brod “Džemini”
U periodu 1961-1963. dve velesile su uspešno zakoračile u kosmos. Sovjetski Savez je to uradio programom “Vastok” (“Istok”), a SAD brodovima “Merkjuri”(Mercury – “Merkur”). Šest “Vastoka” je u to vreme kružili oko Zemlje, od prvog Gagarinovog do poslednjeg – “Vastoka-6” koji je juna 1963. bio tri dana dom prve žene u kosmosu – Valentine Terješkove. Znači, Gagarin je aprila 1961. postao prvi čovek u kosmosu (i na orbiti), da bi zatim Titov avgusta 1961. prvi proveo jedan dan u kosmosu (prvi je spavao u bestežinskom stanju). Godinu dana kasnije, avgusta 1962. Usledio je prvi grupni kosmički let - dva broda “Vastok” (3 i 4) su istovremeno letela oko Zemlje, da bi juna 1963. ovo ponovljeno, ali uz najduži petodnevni kosmički let (kosmonaut Bikovski) i, kao što smo naveli misiju prve kosmonautkinje Terješkove.
Na fonu trijumfalnih letova sovjetskih “Vastoka”, kratkotrajni kosmički letovi “Merkjurija” su delovali, i pored toga što su omogućili obavljanje daleko bogatijeg programa naučno-tehnoloških eksperimenata, daleko skromnije. Amerikanci su krenuli sa dva petnaestominutna kosmička “skoka” 1961, prvo astronauta Šeparda (Shephard), zatim Grisoma (Grissom). Kapsula ovog drugog je posle privodnjenja na talase Atlantskog okeana potonula, a Grisom se umalo nije udavio. Onda je februara 1962. Glen postao prvi Amerikanac na orbiti. Iako je njegov let trajao manje od pet časova, činjenica da je konačno posle dva Rusa prvi Amerikanac konačno kružio oko Zemlje smestila je Džona Glena (John Glenn), koji sada ima 95 godina, na pijedestal najznačajnijih Amerikanaca u istoriji SAD. Posle Glena usledio je nesigurni let Karpentera (Carpenter), praktično duplikat Glenove misije. Međutim, za razliku od Glena, Karpenter se nije baš proslavio, tako da zbog toga što je zakasnio da na vreme uključi motor za povratak njegova kapsula “Merkjuri” sletela 400km od planirane tačke. Uz to, više od pola sata niko nije znao dali je drugi Amerikanac u orbiti uspeo da preživi povratak iz kosmosa.
Malo svetlosti posle sumorne misije Karpentera doneo je astronaut Šira (Schirra), koji je oktobra 1962. proveo nešto više od devet časova u kosmosu. On je bio prvi koji se vratio na talas Pacifika, a sleteo je juvelirskom preciznošću – na samo šest kilometra od nosača-aviona koji ga je prihvatio. Tada su Rusi iza sebe već imali četiri kosmičke misije, od kojih je najduža trajala četiri dana! Poslednji astronaut “Merkjurija” Kuper (Cooper) je prvi Amerikanac koji je proveo više od jednog dana u kosmosu – bilo je to maja 1963. Bila je praćena sa puno otkaza, ali je Kuper ipak priveo uspešno kraju čime su vrata sledećeg, daleko ambicioznijeg programa “Džemini” širom otvorena.
U otvorenom kosmosu
Posle završetka prva dva kosmička programa – sovjetskog “Vastok” i američkog “Merkjuri” - čovek je naučio da leti u kosmos, da upravlja brodovima na orbiti, proverava rad različitih sistema aparata i, unutar kabine obavlja jednostavnije naučne eksperimente. Sa aspekta kosmičke pilotaže, “Merkjuri” je bio u prednosti od “Vastoka”, jer su u njemu astronauti imali punu slobodu da menjaju položaj broda u prostoru i da ga ručnim komandama vraćaju na Zemlju. Naravno, u to vreme prvi brodovi nisu imali male korekcione raketne motore, tako da nisu mogli da manevrišu u kosmosu i menjaju orbite. To je bio jedan od osnovnih zadataka novog programa “Džemini”.
Međutim, pre početka programa “Džemini”, SSSR je oktobra 1964. i marta 1965. obavio dve spektakularne kosmičke misije – prvi let višečlane (tročlane) posade i prvi izlazak čoveka u otvoreni kosmos. Uoči prvog pilotiranog leta “Džemini”, koji je obavljen samo nekoliko dana posle istorijske kosmičke šetnje Alekseja Leonova, odnos dve velesile u domenu čovekovih letova u kosmos je nesumnjivo bio na strani prve zemlje komunizma. Sovjetski Savez je obavio osam orbitalnih kosmičkih letova, duplo više od SAD. Na orbiti je bilo jedanaestoro sovjetskih kosmonauta, koji su tamo nakupili gotovo 19 dana, osam puta više od samo četiri Amerikanca koja su do tada kružila oko Zemlje. “Džemini” je, međutim za samo dve godine, ovu sliku potpuno promenio.
Kapsula kosmičkog broda "Džemini-III"
U osnovi programa “Džemini” je bila priprema Amerikanaca za let na Mesec, da posluži kao svojevrstan most između jednostavnog jednosedog “Merkjurija”, na kome su Amerikanci učili kako da lete u kosmos, do velikog i izuzetno zloženog trosedog “Apola” kojim su nameravali da osvoje Mesec. “Džemini” je imao četiri osnovna zadatka. Prvi je bio ovladavanje tehnikom manevrisanja u kosmosu (promene orbite), uključujući i imitaciju lansiranja sa niže na višu orbitu. To je jedan od ključnih koraka za let na Mesec, jer je bilo planirano da “Apolo” sa niske orbite oko Zemlje bude izbačen na putanju leta ka Mesecu. Drugi zadatak je bio čovekov rad u otvorenom kosmosu i testiranje skafandera i različite aparature. Ovo je takođe bila neminovnost, budući da će astronauti po spuštanju na Mesec morati da izađu iz mesečevog modula i rade na površini, u uslovima otvorenog kosmosa i totalnog vakuuma. Treći zadatak je bio da se proveri mogu li ljudi bez problema da izdrže dvonedeljni boravak u kosmosu. To je trebala da bude maksimalna dužina mesečeve ekspedicije. Konačno, četvrti zadatak su bile operacije susreta i spajanja u kosmosu. Već tada znalo se da će “Apolo” za vreme mesečeve misije obaviti dve operacije susreta i spajanja, prvo na niskoj orbiti oko Zemlje (kada će astronauti prići mesečevom modulu na vrhu trećeg stepena, spojiti se sa njim i izvući ga raketnog bloka radi daljeg leta prema Mesecu. Drugi put, posle poletanja sa Meseca, uzletni stepen mesečevog modula sa dva astronauta treba da pronađe matični brod, priđe mu i spoji se sa njim. Po prelasku astronauta iz mesečevog u matični brod, odbacuje se mesečev modul a tročlana ekipa kreće u matičnom brodu natrag prema Zemlji.
Astronauti “Džemini” su ove zadatke, sa manje ili više uspeha, odradili. Za vreme prvog pilotiranog leta - misija “Džemini III” – krajem marta 1965. astronauti Virdžil Grisom (Virgil Grissom, 1926-1967.) i Džon Jang (John Young, 1930.) su nekoliko puta menjali orbite. Bilo je to prvi put da je jedan kosmički brod sa ljudskom posadom kružio oko Zemlje menjajući orbite. Prvi let je trajao kratko, manje od pet časova, i ostaće takođe upamćen i po tome što je Jang prokrijumčario sendvič za svog komandanta, astronauta Grisoma. Ovo je podiglo prašinu u Kongresu, jer su političari pitali zbog čega NASA troši milione na pripremi specijalne kosmičke hrane (koja je, kako kažu astronauti, bila jako neukusna), kada astronauti bez ikakve kontrole krijumčare jeftine sendviče kupljene u lokalnim prodavnicama na plaži.
 |
Prva posada "Džemini" - Jang (levo) i Grisom |
Menadžerima NASA-e međutim nije bilo mnogo do sendviča, jer je već u junu 1965, manje od dva meseca kasnije, usledila jedna od ključnih misija – prvi izlazak Amerikanca u otvoreni kosmos. Astronaut Edvard Vajt (Edward White, 1930-1967.) je proveo dvadesetak minuta. On je tokom kosmičke šetnje toliko uživao da je komandant misije Džjems Mekdivit (James McDivitt, 1929.) morao iz broda pod hitno da ga pozove da se vrati jer se noćna strana planete približavala velikom brzinom. Kada se, samo nekoliko minuta pre ulaska broda u senku Zemlje, smestio u svoje sedište i zatvorio vrata, Vajt je rekao da je to bio njegov najtužniji trenutak u životu. Predsednik Džonson (Johnson) je toliko bio oduševljen podvigom majora Vajta i Mekdivita da je odmah po njihovom povratku naredio unapređenje u činove potpukovnika. Međutim, nekoliko dana kasnije, kada je primio astronaut u Beloj kući i na miru odgledao film snimljen za vreme Vajtove kosmičke šetnje, predsednik Džonson je kazao da je ovo video ranije, naredio bi unapređenje u činove pukovnika.
 |
 |
| Posada misije "Džemini-IV' - Vajt (l) i Mekdivit | "Džemini-IV" - Edvard Vajt - prvi Amerikanac u otvorenom kosmosu |
U avgustu 1965. sledeći “Džemini” je već bio spreman za sledeći podvig. Cilj je bio da astronauti Gordon Kuper (Cooper, 1927-2004.) i Čarls Konrad (Charles Conrad, 1930-1999.) provedu osam dana u kosmosu, što je minimalno trajanje leta na Mesec. Pored toga, time je petodnevni sovjetski rekord iz 1963. takođe trebao biti premašen. “Džemini-V” je bio prvi brod koji je električnom energijom snabdevan preko gorivnih ćelija, revolucionarnog rešenja, koje je pored električne energije korišćeno i za stvaranje vode. Gorivne ćelije su takođe bile u osnovi konstrukcije projekta broda “Apolo”, tako da je uspeh njihovog testiranja tokom misije “Džemini-V” bio od ogromnog značaja. U principu, astronauti Kuper i Konrad su sve zadatke, uključujući i one vojne prirode, odradili veoma uspešno. Istina, zbog kvara na korekcionim motorima, drugi deo leta protekao je u plutanju oko Zemlje, bez ikakvih korekcija orbite.
 |
Osam dana u kosmosu - astronauti Konrad (l) i Kuper šale se na nosaču-aviona posle povratka iz misije "Džemini-V" |
Kosmički randevu i prvo spajanje na orbiti
U decembru 1965. “Džemini” je pokazao sve svoje kapacitete u punom sjaju. Astronauti Frenk Bormen (Frank Borman, 1928.) i Džejms Lavel (James Lovell, 1928.) su proveli dve nedelje u kosmosu, za vreme misije “Džemini VII”. Kako je kabina broda “Džemini” tako mala, u njoj jedva da ima mesta kao u telefonskoj kabini, sve vreme astronauti su sedeli u svojim sedištima, rame uz rame, jedan uz drugoga. I tako su upravljali brodom, proveravali rad sistema, obavljali naučno-tehničke eksperimente, spavali, odmarali, jeli, pili vodu i – obavljali fiziološke potrebe. Vrunac njihove misije je bio sredinom decembra kada je lansiran kosmički brod “Džemini VI” sa astronautima Volterom Šira (Walter Schirra, 1923-2010.) i Tomasom Stefordom (Thomas Stafford, 1930.). Odmah posle lansiranja, pomoću radara oni su “ulovili” “Džemini VII”, i osam časova kasnije, dospeli su na samo 30 cm od njega. Bio je to prvi kosmički susret. Pet časova su brodovi leteli u paru, astronauti su se preko radio-veze zezali, čak su mogli da se vide kroz male trouglaste prozore svojih brodova. “Džemini VI” je nekoliko puta obleteo oko “Džemini VII”, kada je Steford napravio spektakularne fotografije kosmičkog broda u kome su Bormen i Lavel boravili već jedanaest dana. Šira i Steford su proveli samo jedan dan u kosmosu, dok su Bormen i Lavel nastavili još koji dan. Po sletanju, tako su klimavo hodali i pridržavali jedan drugoga, da se supruga Lavela našalila rečima da su izgledali kao da su “napunili gaće”.
Posada "Džemini-VI" - Steford (l) i Šira
Prvi kosmički susret - "Džemini-VII" snimljen sa broda "Džemini-VI"
 |
Noebrijani i umorni, ali preserećni posle dve nedelje kosmičkog leta - Lavel (l) i Bormen |
Po meni, misija dva kosmička broda “Džemini” u decembru 1965. je bila prelomna tačka u kosmičkoj trci između SAD-a i SSSR-a. U Sovjetskom Savezu, gde se glavni konstruktor Sergej Karaljov borio za svoj koncept leta na Mesec i istovremeno bio do guše uvaljen u razvoj projekta “Sajuz”, nije bilo jasno strategije šta raditi dalje. Posle dva fenomenalno obavljena kosmička leta brodova “Vashod”, koji je predstavljao savršeniju verziju starog “Vastoka” koja, međutim još uvek nije bila sposobna kao “Džemini” da menja orbite i prilazi ili se spaja sa drugim kosmičkim aparatima, Karaljov se našao na stranputici. I sa njim kompletno rukovodstvo sovjetskog kosmičkog programa, koje je smenom Hruščova izgubilo glavnog političkog pobornika i pokretača. A posle iznenadne smrti Karaljova januara 1966. i rasula koji je usledio u rukovođenju sovjetskog kosmičkog programa, sve je bilo jasno – u trci je ostao samo jedan igrač.
U SAD, gde je Lindon Džonson najviše od svih predsednika najviše voleo kosmos, sve je, međutim bilo obrnuto. Moćna američka industrija je već godinama bila u pokretu, i nije se štedelo za postizanje jedinstvenog cilja – osvajanja Meseca pre Rusa. Znalo se kako treba ići na Mesec, razvoj programa “Apolo” odvijao se bez velikih odlaganja, Fon Braun je već testirao nosače “Saturn”, prethodnice džinovske rakete “Saturn V” kojom su Amerikanci nameravali da idu na Mesec, dok je pet prvih misije programa “Džemini” u razmaku od samo sedam meseci (!) odrađeno briljantno. Ostala je, međutim još dosta toga da se odradi – spajanje u kosmosu, lansiranje sa niske na visoku orbitu i da astronauti nauče kako da dugo i bezbedno rade u otvorenom kosmosu.
Za vreme misije “Džemini VIII” marta 1966. trebala su da budu obavljena dva kritična zadatka – prvo spajanje u kosmosu i kontrolisani boravak izvan broda. Za susret i spajanje korišćen je gornji stepen “Ejdžina-VIII” (Agena) rakete “Atlas” koji je lansiran 100 minuta pre broda “Džemini VIII. Posada broda, astronauti Nil Armstrong (Neil Armstrong, 1930-2015.) i Dejvid Skot (David Scott, 1932.) su briljantno odradili zadatak – pronašli su svoj kosmički cilj, prišli mu lagano i obavili spajanje sa njim. Normalno, kosmički brodovi “Džemini” i raketni blokovi “Ejdžina” su imali jednostavne mehaničke agregate za spajanje, bez ikakvih elektro-komandnih konekcija, preteče daleko složenijih sistema za spajanje planiranih za brodove “Apolo” koji su omogućavali prolazak astronauta iz jednog u drugi brod a na kojima su američki inženjeri uveliko radili.
Pred prvo spajanje u kosmosu - raketni stepen "Ejdžina"
Drama u kosmosu - posada "Džemini-VIII" Armstrong (l) i Skot
Iako je spajanje proteklo bez ikakvih problema, odmah posle toga počinje nekontrolisano okretanje orbitalnog kompleksa. Misleći da je kvar na sistemima raketnog bloka “Ejdžina”, Armstrong odvaja brod međutim okretanje se ne zaustavlja, naprotiv sve se više ubrzava. Pretilo je da astronauti usled ubrzanog rotiranja izgube svest i prisebni Armstrong shvata da je kvar u agregatnom modulu broda i da se može odstraniti tako što će se ovaj deo broda odbaciti. A to znači, kraj misije i povratak na Zemlju. Kapsula “Džemini-VIII” je sletela posle desetočasovnog leta na talase Pacifika, južno od Japana. U istoriji čovekovih letova u kosmos, “Džemini VIII” je jedna od najdramatičnijih misija.
Kosmički valcer
U junu 1966. zadatke prethodne misije trebali su da obave astronauti Tomas Steford i Judžin Sernan (Eugene Cernan, 1934.), posada broda “Džemini IX”. Međutim, malo toga je u ovoj trodnevnoj misiji išlo kako tgreba. Prvo se od njihovog kosmičkog cilja, raketnog bloka ATDA nisu odvojile bočne strane rakete-nosača, tako da astronauti nisu mogli da se spoje sa njim. Prišli su mu na nekoliko metara, napravili nekoliko krugova oko njega – i to je bilo sve što su mogli da urade. Razočarani Steford je videvši raketni blok ATDA sa raširenim panelima zaštitnog konusnog vrha rakete, rekao da ga podseća na “besnog aligatora”. Drugi veliki zadatak misije je bio izlazak Sernana u otvoreni kosmos i prvo korišćenje leđnog rančanog raketnog sistema kojim je astronaut trebao da obleti nekoliko puta oko broda “Džemini”. Ništa, međutim od toga nije uspelo, a Sernan, koji je bio treći čovek u otvorenom kosmosu i prvi koji je obleteo Zemlju izvan broda, jedva da je spasao živu glavu. Mnogo se namučio sa kretanjem po spoljašnjoj površini broda “Džemini”, ka repnom delu gde ga je čekala manevarska jedinica. Kada se tamo nekako dopuzao, nikako nije uspeo da je stavi na leđa. Vizir njegovog šlema se toliko zamaglio da jedva da je mogao da vidi prst pred nosom. Videvši da od eksperimenta neće biti ništa i da je život Sernana ugrožen, komandant Steford naređuje da prekine sve radove na repu broda i pod hitno se vrati natrag u kabinu. Bila je to veoma mudra odluka.
"Besni aligator" - raketni blok sa kojim je "Džemini-IX" nije mogao da se spoji
Uspešan završetak ne tako uspešne misije - Sernan (l) i Steford, na vratima kapsule "Džemini-IX"
odmah posle povratka
Već u julu 1966. “Džemini X” je kružio oko Zemlje, takođe za vreme trodnevne misije. Posle dve uglavnom neuspele misije, dosta toga je trebalo da se odradi u poslednja tri kosmička leta programa “Džemini”. Mnogo je očiju bilo upereno u glavne aktere misije “Džemini X” – astronaute Džona Janga i Majkla Kolinsa (Michael Collins 1930.). Bila je to vrlo ambiciozna misija. Kao prvo, Jang je juvelirskom preciznošću spojio “Džemini X” sa kosmičkim ciljem, raketnim stepenom “Ejdžina-X”, koji je lansiran jedan i po čas pre “Džeminija”. Onda je uključen motor “Ejdžine” i, po prvi put u istoriji, jedan kosmički brod je pomoću pogona drugog kosmičkog aparata, prešao sa niske na visoku orbitu, i to sa oko 230km na fantastičnih 756km! Nikada ljudi nisu bili tako visoko, tako daleko od Zemlje. Posle izvesnog vremena provedenog na visokoj orbiti, ponovo zahvaljujući motoru “Ejdžine”, astronauti su promenili visinu orbite, sada u suprotnom smeru, spustivši se na oko 377km. Dok su bili u mraku, Kolins je otvorio vrata, ustao iz sedišta i do pojasa izašao izvan kabine. Posle drame Sernana, stručnjaci su na ovaj način želeli da pripreme Kolinsa za glavni zadatak, potpuni izlazak izvan broda. Posle više od trideset časova provedenih u spojenom stanju, “Džemini-X” je odvojen i krenuo prema svom drugo m kosmičkom cilju – starom raketnom stepenu “Ejdžina-VIII” sa kojim je u martu posada “Džemini VIII” obavila prvo spajanje u kosmosu. Ovaj aparat je bez života, kružio oko Zemlje, tako da je Jang kada su stigli do “Ejdžine-VIII” pažljivo manevrisao. Spajanje sa mrtvim objektom nije bilo planirano, ali je Jang doveo brod na oko jednog metra od “Ejdžine”, posle čega su dva aparata nastavili da lete u formaciji. Onda je Kolins ponovo otvorio vrata - ovo je bilo prvi put da su vrata jednog kosmičkog broda po drugi put bila otvorena dok se on nalazio na orbiti. Odgurnuvši se od “Džemini” on je doplovio do “Ejdžine” i sa njene površine skinuo jedan naučni instrument koji je vratio sa sobom natrag u kabinu, 39 minuta kasnije. Bio je to poslednji složeniji zadatak ove misije koja je bila jedna od najspektakularnijih kosmičkih ekspedicija tog vremena.
 |
 |
| Pred spajanje broda "Džemini-X" sa raketnim blokom "Ejdžina" | Posada "Džemini-X" Jang (l) i Kolins |
“Džemini-XI” je septembra 1966. ponovio deo zadataka prethodne misije. Astronauti Čarls Konrad i Ričard Gordon (Richard Gordon, 1929.) su na samom početku svoje trodnevne misije za samo 97 minuta spojili “Džemini XI” sa kosmičkim ciljem “Ejdžina-XI”, praktično odmah posle završetka prve orbite. Kada su orbitalni letovi u pitanju, ovo je i sada, pedeset godina kasnije, rekordno brzo spajanje dva objekta na orbiti. I zamislite da se sve ovo dešavalo posle praktično samo jednog potpuno uspešnog spajanja u kosmosu, u razmaku od samo nekoliko meseci! Ovako brzo spajanje, naravno nije imalo za cilj postavljanje rekorda, već veoma ozbiljan test. Naime, kada za vreme programa “Apolo” astronauti budu poleteli sa Meseca, oni će zbog ekstremno limitiranih resursa mesečevog modula, morati veoma brzo, pre isteka prve orbite, da se spoje sa komandnim brodom. I ne samo to. Konrad je posle toga još dva puta ponovio isti eksperiment – odvojivši i spojivši dva kosmička aparata. Tada je po prvi put u istoriji obavljeno višestruko spajanje dva objekta na orbiti. Drugog dana misije, Gordon je izašao u otvoreni kosmos, zajahao “Ejdižnu” i povezao je užetom dužine preko 30m sa brodom “Džemini”. Za njega je ovo bio veoma naporan zadatak, teško je disao, temperature u skafandru je rasla, a vizir šlema se, kao i kod Sernana, zamaglio. Gordona je Konrad, praktično vukući njegov spojni fal, povukao do kabine. Izvan broda on je proveo 44 minuta, više nego duplo manje od planiranog vremena. Rad u otvorenom kosmosu, očigledno i sada, posle kosmičke šetnje četiri astronauta, priređivao je mnogo zagonetki i problema.
"Ejdžina" povezana kanapom sa brodom "Džemini-XI"
 |
Drama "kosmičkog kauboja" - astronaut Gordon je zajahao blok "Ejdžina" |
Gordon (l) i Konrad - posada "Džemini-XI" posle završetka misije
Završetak jedne kosmičke epohe
Kasnije, astronauti su obavili lansiranje sa orbite pomoću motora “Ejdžine” i dospeli na tada neverovatnih 1368km. Sa te visine, mogli su jasno da vide oblinu Zemlje. Bila je to visina gde čovek nikada ranije nije bio. Dve orbite kasnije, astronauti su se vratili na nižu orbitu, gde je, ponovo u mraku, kao i u prethodnoj misiji, obavljen eksperiment sa dvočasovnim otvorenim vratima broda, bez izlaska iz broda. Pred očima već dobro iscrpljenih astronauta su se na noćnom vaseljenskom nebu ređala sazvežđa puna sjajnih dalekih zvezda. Da, u takvoj jednoj neobično i tihoj kosmičkoj noći, sa otvorenim vratima, oba astronauta su - klonula u san!
Poslednji značajniji eksperiment je bio usledio posle odvajanja od rakete “Ejdžina”. Dva aparata su ostala povezana zategnutim Gordonovim užetom, tako da u rotirala u krug, čime je simulirana veštačka gravitacija.
Za poslednju misiju “Džemini XII” koja je obavljena od 11. do 15. novembra 1966. bilo je planirano ponavljanje nekoliko eksperimenata iz prethodnih misija. Poučeni greškama astronauta koji su do tada radili u otvorenom kosmosu, stručnjaci su pripremili drugačiji program obuke za Edvina Oldrina (Edwin Aldrin, 1930.), pilota misije kome je predstojalo da u poslednjem letu potvrdi čovekove sposobnosti izvan kosmičkog broda. Komandant misije je bio slavni Džejms Lavel, veteran maratonskog leta “Džemini VII”. Prvi zadatak – spajanje sa raketom-ciljem “Ejdžina XII” – obavljen je četiri časa posle lansiranja. Eksperiment sa prelaskom na višu orbitu nije bio moguć zbog problema na motoru “Ejdžine”, tako da se posada usredsredila na sledeći zadatak – obavljanje astronomskih eksperimenata na otvorenim vratima broda. Sledećeg dana Oldrin je izašao u otvoreni kosmos i ponovio eksperiment Gordona, ali daleko uspešnije. Povezao je dva aparata užetom dužine 30m i sa “Ejdžine” skinuo nekoliko naučnih pribora. Oldrin je svaki zadatak u otvorenom kosmosu obavio perfektno. Sa preko dva časa u otvorenom kosmosu, postavio je rekord u dužini boravka izvan broda. Posle je obavljen eksperiment sa veštačkom gravitacijom, pa još jedno otvaranje vrata, ali sada da bi Oldrin iz kabine izbacio nekoliko vreća sa otpacima čime je malo prostor u ionako tesnoj kabini malo oslobođen. Kada su se vratili na Zemlju, astronauti Lavel i Oldrin su bili razdragani, i dobro raspoloženi mahali okupljenima na nosaču aviona koji ih je prihvatio iz vode.
Poslednja misija - astronauti Oldirn (l) i Lavel, posada "Džemini-XII"
 |
Astronaut Oldrin u otvorenom kosmosu |
Detalj iz života unutar tesne kabine "Džemini" - Oldrin (l) i Lavel za vreme kosmičkog leta
Kraj programa "Džemini" - Oldrin i Lavel odmah po ateriranju broda "Džemini-XII"
A u Hjustonu i Vašingtonu, još su zadovoljniji bili menadžeri NASA-e. Velikim uspehom završen je jedan veličanstveni kosmički program. Za samo dvadeset meseci obavljeno je deset kosmičkih misija i postignuti svi planirani ciljevi. A onaj najveći, let na Mesec, sada je stajao pred njima. Međutim, za postizanje tog cilja bio je predviđen novi kosmički program – “Apolo” – koji ne bi bio moguć bez uspeha programa “Džemini”.
Ovde je kraj ove kraće priče o jednom od najfascinantnijem kosmičkim programu u istoriji astronautike. O svakom kosmičkom letu programa “Džemini” detaljno sam pisao u knjizi “Kosmički vremeplov” pre gotovo dvadeset godina. U međuvremenu, nekoliko veterana programa “Džemini” napustilo je životnu scenu. Posle Grisoma i Vajta koji su davne 1967. nastradali u požaru u kabini “Apola”, oprostili smo se od Kupera i trećeg i prvog čoveka sa Meseca, Konrada i Armstronga, komandanata misija “Džemini V, XII i VIII”. Ovaj kraći osvrt pedesete godišnjice programa “Džemini” posvećujem svim astronautima koji su učestovali u njegovim misijama, uz veliki naklon herojima “Džeminija” kojih više nema sa nama.
